Život i priključenija, Dositej Obradović

0

Autor: Dositej Obradović
Književni rod: epika
Književna vrsta: autobiografski roman ( autobiografija )

O tvorcu dela “Život i priključenija”

Da bi vam bila jasnija lektira ” Život i priključenija ” svakako je neophodno da znate dosta o životu njenog tvorca, uzevši u obzir da je reč o autobigrafskom delu. Za slučaj da ste zaboravili, pod pojmom autobiografije se podrazumeva prikaz života neke osobe, mahom književnika, ali iz njegovog ličnog ugla. To jest, za razliku od biografije, autobiografiju piše ta osoba lično.

Koliko je poznato, porodici Obradović iz mesta Čakova, u tadašnjem Austrijskom carstvu se rodio sin Dimitrije, ali se ne zna tačno koje godine. Kako se pretpostavlja, to se zbilo ili 1739. ili 1742. ili, pak 1744. godine. Datum smrti potonjeg Dositeja Obradovića se ipak zna tačno. Bilo je to u Srbiji, u Beogradu 28. dana marta 1811. godine. Iako je Dositej izričito zahtevao da bude sahranjen nadomak Hajdučke česme u današnjem Košutnjaku, njegovi posmrtni ostaci i dalje počivaju na ulazu u beogradsku Sabornu crkvu.

A kako je od Dimitrija postao Dositej? Ovaj dečak je vrlo rano ostao bez roditeljima, pa je o njemu brinula rodbina. Međutim, uzevši u obzir da se svima činilo da se dečak previše ” odao sanjarenju i verskom zanosu ” odlučili su da ga pošalju da uči zanat, ne bi li prestao da sanjari. Dimitrije je poslat u Temišvar, kako bi naučio jorgandžijski zanat, što je bila tradicija porodice Obradović. Dečak ubrzo napušta zanat, ali i svoje rođake, pa odlazi u fruškogorski manastir Hopovo.

Tamo biva lepo primljen, a naročito od strane manastirskog igumana Teodora Milutinovića. Upravo ovaj čovek je velikim delom zaslužan za potonji život velikog srpskog književnika. U manastiru se Dimitrije zakaluđerio i dobio ime Dositej, koje će koristiti i u budućem životu. Iako je prvobitno bio oduševljen idejom da živi pustinjačkim životom, sada već Dositej Obradović vrlo brzo shvata da manastirski život i nije za njega, te nakon boravka u Karlovcima, gde je služio kao sveštenik, napušta manastirski život i kreće da putuje po svetu.

Dositej je obišao gotovo čitavu Evropu i Malu Aziju. Boravio je, između ostalog i u: Engleskoj, Austriji, Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj. Naučio je i mnoge jezike, te se bavio prevođenjem sa različitih jezika i na različite jezike. Među prvima i grčki,koji mu je pomogao puno u budućem životu i radu- Često se izdržavao od davanja časova grčkog, a naročito u periodu kada je živeo u Beču.

Svoje prvo delo ” Život i priključenija “, Dositej Obradović je objavio 1783. godine. Tek pet godina kasnije, 1788. godine je objavio drugi deo autobiografije ” Život i priključenija “.

Učio je bogosloviju u Smirni, u grčkoj bogoslovskoj školi Jeroteja Dendrina, zatim se posvetio učenju nemačkog jezika, potom je učio filozofiju, predavao je u vojnoj školi, radio je kao učitelj i vaspitač.

Zahvaljujući tome što je bio ” najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena “, po završetku Prvog srpskog ustanka Dositej Obradović postaje i prvi ministar prosvete.

Između ostalog je ostao upamćen i po prevodima basni ( Ezop, Lafonten, Lesing… ) s tim što je Dositej Obradović dodavao i pouku svojim rečima na kraju basne, to jest takozvano ” naravoučenije “.

Nakon dela ” Život i priključenija ” ( 1783. i 1788. godine ), Dositej Obradović objavljuje između ostalih i sledeća dela: ” Sovjeti zdravoga razuma ” ( 1784. ), ” Sobranije ” ( 1793. ), ” Pismo Haralapiju ” ( 1783. ), ” Etika ” ( 1803. ), ” Pesna o izbavljenju Serbije ” ( 1789. ), ” Mezimac ” ( 1818. ), ” Ižica ” ( 1830. ).

Tema dela

Iako je osnovna tema dela ” Život i priključenija ” zapravo život pisca, on je umnogome u njemu izložio svoje viđenje društva toga doba, a posebno se na udaru njegove, da tako kažemo kritike našao manastirski život u Srbiji.

zivot i prikljucenija

Analiza lektire “Život i priključenija”

Lektira ” Život i priključenija ” svakako mora da se razume još od samog predgovora. Naime, pažljiva analiza predgovora već govori mnogo o samom delu. Jer Dositej Obradović na samom početku objašnjava da je njegovo delo ” Život i priključenija ” posvećeno njegovom, srpskom narodu, sa ciljem da ga pouči i da mu približi život ostalih naroda Evrope. Upravo tu, Dositej Obradović govori i o produhovljenju omladine i važnosti njenog usmeravanju u racionalističkom, a prema njegovom mišljenju zdravom duhu.

Na samom početku kazuje i da će njegovo delo imati još jedan tom, ali da želi da mladi odmah krenu u prosvećenje, a ne da gube vreme, kao što je i on izgubio godine dok je boravio u manastiru. Takođe pominje i važnost obrazovanja i prosvećenja žena, koje su najvažnije osobe u vaspitanju budućih naraštaja, ali pominje i mnoge, po njegovom mišljenju ružne stare običaje koje je potrebno iskoreniti, a iznosi i osudu manastirskog života.

Na kraju predgovora Dositej Obradović navodi da svojim delom ” Život i priključenija ” on zapravo daje ” primer učenim ljudima mojega naroda, da srpski na štampu što dobro izdaju. Šteta da toliki mnogobrojni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku. ” Time je jasno stavio do znanja ono zašta se, uostalom zalagao čitavog života, a to je štampanje knjiga na narodnom jeziku i razvitak narodnog jezika.

Lektira ” Život i priključenija ” zapravo je nosila naziv: ” Život i priključenija Dimitrija Obradovića u kaluđerstvu narečenoga Dositeja njim istim spisat i izdat “. U knjizi je prikazan život velikog pisca od samog početka, to jest rođenja. U doba njegove mladosti su se dogodila tri vrlo važna događaja, koja su na neki način odredila tok njegovog budućeg života. Reč je o ranom gubitku roditelja, zatim bežanju od rodbine u manastir i na kraju, bežanje od tog istog manastirskog života za kojim je toliko žudeo i odlazak u svet.

Imajte na umu da je lektira ” Život i priključenija ” itekako odstupala od dotadašnjih dela, koja su ugledala svetlost dana. Naime, do tada je bilo uobičajeno da se čitaju žitija svetaca, a lektira ” Život i priključenija ” ni malo ne podseća na žitije svetaca, pa čak iznosi i kritiku manastirskog načina života.

U knjizi ” Život i priključenija “, Dositej Obradović, naravno govori u prvom licu. Ali pored lika pripovedača, to jest pisca lično, postoji i publika kojoj se on obraća. Naravno, postoje i drugi likovi, odnosno ljudi koje je susretao tokom života. Reč je o takozvanom retoričkom stilu, gde se jasno vidi svo umeće govorništva Dositeja Obradovića. Pažljiva analiza žive, britke reči Dositejeve vrlo jasno pokazuje koliko je on sjajan besednik bio, rečit, pametan… Kako je navedeno u jednoj kritici, odnosno ogledu o delu Dositeja Obradovića: ” rečitost je jedna od glavnih stilskih osobina njegovog dela uzetog u celini. “

Prema mišljenju mnogih stručnjaka koji su se bavili proučavanjem i analizom dela Dositeja Obradovića, lektira ” Život i priključenija ” je ” skoro u celini posvećeno propagiranju novih ideja “. I to je ona tačka od koje treba poći, bez obzira da li je vaš zadatak analiza dela ” Život i priključenija “, Dositeja Obradovića ili vam je tema za sastav ova lektira. Jedino tako ćete moći na pravi način da razumete ovu lektiru, a samim tim će vam em analiza dela biti jednostavnija za uraditi je em sastav bolje napisan.

Iako je u osnovi čitava lektira ” Život i priključenija ” prikazana iz ugla pisca, on vrlo često ” stavlja u usta ” svojih likova one istine koje želi da bolje dopru do čitaoca. Vrlo je neobično i to što se Dositej Obradović ne obraća direktno samom čitaocu i upravo na taj način uspeva da bolje dopre do svakog svog čitaoca. Naime, Dositej Obradović se u svom delu ” Život i priključenija ” obraća čitaocu u vezi pisac – junak – čitalac, jedna ličnost se obraća drugoj, kazujući svoje istine.

Iako u pojedinim delovima lektira ” Život i priključenija ” može zvučati i suvoparno, jer Dositej Obradović ponegde jednostavno samo iznosi događaje iz svog života, međutim u momentima kada se dogodi neki zanimljiviji trenutak, on čini se uspe da mu da na značaju, da nekako zaustavi radnju dela i prikaže određeni događaj još zanimljivijim, kako bi ga što bolje približio svom čitaocu. U pojedinim delovima, lektira ” Život i priključenija ” ima i komično, humorističko prikazivanje situacija koje su se zbile u piščevom životu. U većini slučajeva humor u delu ” Život i priključenija ” je nekako naivan i dobrodušan.

Pored humorističkih elemenata, kojima obiluje lektira ” Život i priključenija “, čitalac može primetiti i Dositeja kao vrlo osećajnog pisca. Posebno u trenucima kada opisuje svoju preminulu majku i sestru.

Lektira ” Život i priključenija ” je u svakom smislu vrlo kompleksno i slojevito delo, pa ga treba tako i posmatrati. Iako, na prvi pogled Dositej Obradović zaista govori o događajima koji su se zbili u njegovom životu, ispod njih se krije mnogo dublji smisao, to jest njegovi stavovo i tadašnjim društvenim prilikama, recimo, ali i svojevrsne pouke o životu, to jest naravoučenija, koja pokušava da prenese svom narodu, a naročito mlađim generacijama.

Prvi deo ovog autobiografskog romana je napisan u formi dijaloga, ali sa željom da pouči čitaoca i prenese mu mnoga saznanja do kojih je došao i ovaj mudri čovek, a drugi deo je napisan u takozvanoj ” epistolarnoj formi “, to jest u formi pisma.

Naravno, nikako ne treba da izgubite iz vida jezik kojim je pisao Dositej Obradović. Verujem da vam neće biti baš jednostavno da ga razumete, ali će vam biti interesntno da istražujete značenje pojedinih reči, nadam se.

Prepričano delo “Život i priključenija”, Dositej Obradović

Iako znam da će mnogi od vas koji imaju sastav na temu lektire ” Život i priključenija ” tražiti prvo da dobiju prepričano delo, što bi rekao naš narod ” na tanjiru “, moraću da vas razočaram. Lektira ” Život i priključenija ” jednostavno ne može da bude prepričana, bar ne u onom smislu u kome bi, verujem vama odgovaralo.

Zato je svakako dobro, kao uostalom i za svako drugo književno delo naravno da ga pročitate, pa tek onda dolazi na red analiza, koju možete pročitati i u prvom delu našeg teksta, a nakon svega toga možete da počnete da pišete sastav na temu ovog književnog dela.

Baš iz razloga što je analiza dela ” Život i priključenija ” urađena vrlo opširno i iz nje vam je jasno da je nemoguće da ova lektira bude i prepričana.

Dakle, lektira ” Život i priključenija ” prati život Dimitrija, odnosno Dositeja Obradovića od njegovog rođenja. Pisac pominje razne zgode i nezgode koje su ga snašle, ali ne zaboravlja da svakako navede i naravoučenije, odnosno pouku za buduće generacije. Dotakao se Dositej mnogih pitanja koja muče svakoga od nas, pa je izneo svoje stavove i o: braku, ljubavi, porodici, obrazovanju… ali nije propustio ni da kritikuje neke vrlo važne institucije tadašnjeg društvenog života, poput recimo manastira.

Kako bi vam bilo lakše razumevanje celog dela, bez obzira što nije prepričano u celosti, navešćemo samo osnovne podatke. U prvom delu, lektira ” Život i priključenija ” ima šest delova. U prvom delu govori o svom rođenju, roditeljima, rođacima, uopšte o detinjstvu, te bekstvu u manastir. Potom sledi deo naslovljen kao ” Bekstvo iz raja “, koji govori zapravo o njegovom bekstvu iz manastira. U drugom delu su dati opisi dogodovština iz mnogih zemalja u kojima je Dositej Obradović boravio.



Share.

Leave A Reply