Ofelija, Artur Rembo

0

Autor: Artur Rembo
Knjižebni rod: lirika
Književna vrsta: pesma

O autoru pesme ” Ofelija “

Smatraju ga predstavnikom takozvanog pokreta dekadencije i iako je bio veoma mlad kada je počeo da objavljuje svoja dela ostavio je veliki trag u umetnosti, a imao je i jak uticaj na druge književne stvaraoce, ali i ostale umetnike.

Žan Nikola Artur Rembo je rođen u francuskom gradu Šarlvilu 20. oktobra 1854. godine. Umro je nakon svega 37 godina u Marselju, 10. novembra 1891. godine.
Opisivali su ga kao čoveka vrlo nemirnog duha, a veliki Viktor Igo ga je poredio sa Šekspirom, pa ga je čak i nazvao ” dete Šekspir “.

Smatra se da je na Remboa veliki uticaj imala njegova majka, koja je bila stroga katolkinja i koja ga je strogo vaspitavala. Koliko je poznato, otac ih je napustio kada je Artur Rembo bio tek šestogodišnjak.

Međutim, iako je bio strogi katolik, Rembo je čitao i razne priče i bajke, koje su obilovale avanturama. Smatra se da je tutor koga je njegova majka angažovala, jer se nadala uspešnom školovanju mladog Remboa, imao najveći uticaj na dečaka. Naime, tada je Artur Rembo počeo da pokazuje interesovanje i za klasičnu književnost i to ne samo francusku, već i grču i rimsku. Upravo pod njegovim uticajem, Rembo počinje da stvara svoje, originalne stihove kako na francuskom, tako i na latinskom jeziku. Njegova prva odštampana pesma je i objavljena 2. januara 1870. godine i nosila je naziv ” Novogodišnji poklon siročadi “.

Nedugo zatim njegov mentor, ali i uzor postaje Žorž Izambar, pa je upravo on prva osoba kojoj je i pokazao svoju pesmu ” Ofelija “, a za koju će se vremenom ispostaviti da je možda i jedna od najboljih pesama koje je napisao. Ubrzo nakon toga, u Remboovom životu se događaju neprijatnosti, jer Izambar usled izbijanja Francusko – pruskog rata odlazi,a Rembo ostaje u prilično lošem psihičkom stanju. Počinje da se ponaša neuobičajeno, da provocira, da pije, postaje neuredan, pa čak krade i knjige iz lokalnih radnji. Usled svega toga biva uhapšen, te u pariskom zatvoru provodi celih nedelju dana. Čak se govorilo da se priključio i Pariskoj komuni.

Međutim, osoba koja je najviše, čini se uticala na Remboov život je drugi veliki francuski pesnik Pol Verlen. Ovde nećemo govoriti o njihovom međusobnom odnosu ništa drugo do da je Verlen bio oduševljen stavarlaštvom mladog Remboa. Naime, pošto je Artur Rembo pisao mnogim pesnicima, ali nije dobijao odgovor, na nagovor svog prijatelja Bretanja, Rembo upućuje pismo i predstavniku simbolista, Verlenu. U pismima se pored ostalih pesama našla i jedna koja je bila vrlo specifična, da ne kažemo da je sadržala zapanjujuće stihove, a to je pesma ” Spavač u dolu “.

Kada je pročitao stihove, Verlen je bio oduševljen te je Remboa pozvao da dođe kod njega u Pariz. Sada nećemo komentarisati njihov međusobni odnos, jer to nije naša tema, tek govorilo se da su Verlen i Rembo imali aferu. A bilo je među njima svakakvih smicalica i svađa, koje se gotovo uvek pominju uz njihova imena. Činjenica je samo da je Verlen imao dobar uticaj na književno stvaralaštvo mladog Remboa i da nas ne zanima kakav su međusobni odnos imali, jer analiza pesme ” Ofelija ” definitivno ne zahteva da znamo i to. Ono što je važno jeste da kada se obrađuje lektira ” Ofelija “, Artura Remboa bitno je znati ove, manje više osnovne biografske podatke. Dok je njegov odnos sa velikim Verlenom tema nekog drugog teksta.

Tema pesme

Iz naslova pesme je apsolutno jasno šta je tema pesme. Ali ko je bila Ofelija koju je Artur Rembo opevao u svojoj najpoznatijoj pesmi?

Lektira ” Ofelija ” ima za motiv junakinju dela Vilijama Šekspira ” Hamlet “. A analiza će vam pojasniti kako se to Artur Rembo poslužio ovim delom velikog Šekspira da bi stvorio stihove pesme ” Ofelija “.

Ofelija Artur Rembo

Analiza lektire ” Ofelija “, Artur Rembo

Dakle, kao što smo već naveli, Artur Rembo je za osnovni motiv pesme ” Ofelija ” uzeo junakinju iz dela Vilijema Šekspira, tragedije ” Hamlet “. Tako sudbina Ofelije koju je Šekspir opisao postaje osnov Remboove pesme.

Ofelija je, inače u tragediji ” Hamlet ” opisana kao devojka koja pati jer mora da bira između ljubavi prema ocu i ljubavi prema kraljeviću Hamletu. I upravo zbog te i tolike patnje, ona oduzima sebi život u trenutku duševnog rastrojstva, kada sazna da je Hamlet ubio njenog oca. U tragediji ” Hamlet ” Ofelija je opisana kao nevina, čista i nadasve bezgrešna mlada žena koja, koja čak i u trenutku kada oduzima sebi život ne prestaje da peva.

Sada kada znate koji je osnovni motiv i sama analiza dela ” Ofelija “, Artura Remboa bi trebalo da vam bude lakša. A ukoliko je ova lektira i tema koju imate za sastav sigurno će vam biti mnogo lakše da odlučite kako i šta da pišete kada imate osnov.

Dalja analiza dela pokazuje da je pesma ” Ofelija ” sastavljena iz tri dela. Po četiri strofe čine prvi i drugi deo, a svaka strofa je sačinjena od po četiri stiha. Treći deo čini jedna strofa, koju opet čine četiri stiha.

U prvom delu, pesma ” Ofelija ” opisuje trenutak kada Ofelija oduzima sebi život. Artur Rembo do tančina opisuje šta se događa sa prirodom oko nje, a Ofeliju poredi sa velikim krinom, koji je simbol nežnosti i čistote, pa kaže:

Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju…

A reku koja je odnosi, a koja se može sagledati i kao reka života uopšte, Artur Rembo vidi kao crnu:

Već vekovima tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.

U trenutku kada Ofelija oduzima sebi život:

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;

U drugom delu, lektira ” Ofelija ” nudi sliku Ofelijinog oslobođenja:

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
– Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

Iako na početku drugog dela pesme ” Ofelija “, Artur Rembo slobodu vidi kao oporu, na kraju tog istog dela pokazuje da je Ofelija najzad oslobođena.

I u trećem delu Ofelija je opisana kao neprolazna, vanvremenska, te postaje svojevrstan simbol večne lepote i nevinosti. Ofelija se vraća na zemlju u potrazi za cvećem koje je nekada brala, to jest za svim onim lepotama koje je nekada iskusila:

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;

A u poslednjem stihu, pesnik opet Ofeliju poredi sa krinom, te još jednom potvrđuje i naglašava koliko je ona čista i nevina duša:

Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

Prepričano delo ” Ofelija “, Artur Rembo

Iako mnogi đaci pokušavaju da ” pomognu ” sebi pokušavajući da pronađu prepričano delo ” Ofelija “, mislim da je apsolutno jasno da je to nemoguće izvesti. Na prvom mestu zato što je reč o pesmi koja uopšte nije dugačka, a i za čije čitanje će vam biti potrebno najviše deset minuta. A na drugom mestu, zato što ukoliko ne pročitate ove divne stihove nećete moći da razumete delo, a bojim se da vam ni analiza neće baš biti mnogo od koristi.

Svi znamo da svako doživljava jedno književno delo na poseban način, a to se naročito odnosi na lirska dela.

Zato predlažem da pročitate ovu pesmu, jer će vam to puno značiti, a posebno ukoliko imate za domaći zadatak da napišete sastav vezan za pesmu ” Ofelija “.
Takođe, imajte na umu da ni analiza dela, bez obzira koliko do tančina bila urađena, ne može da vam bude od neke naročite koristi, ukoliko već niste pročitali delo.

A u želji da vam barem malo olakšamo, kako se ne biste ” mučili ” da pretražujete internet u potrazi za stihovima ove prelepe pesme, možete ih pročitati u nastavku našeg teksta. Nadam se da ćete uživati i da će vam lektira ” Ofelija ” možda otvoriti neke nove vidike.

I

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju…
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.

Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
– Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
– Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;

To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
– Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.



Share.

Leave A Reply