Tvorba reči u srpskom jeziku

0

Tvorba reči

Deo nauke o jeziku koji se bavi izučavanjem pravila za građenje reči, a usko je povezano sa jezičkim disciplinama: morfologijom, seksikologijom i stilistikom zove se tvorba reči ili, jednostavnije građenje reči.

Tvorba reči u srpskom jeziku je, između ostalih jedan od načina za proširivanje jezika, te njegovo bogaćenje.

Pre nego što otkrijemo koji su to načini za građenje reči u srpskom jeziku, da napomenemo da se sve reči mogu podeliti na: proste, izvedene i složene reči, a prema načinu svog nastanka. Jasno je da su proste reči, prema definiciji reči koje ” ne mogu da se rastave na manje delove koji bi imali značenjsku ili obličku vezu sa drugim rečima “, te nisu nastale od drugih reči. Sa druge strane, tvorba reči u srpskom jeziku se odnosi na izvedene i složene reči. Kada neka reč nastane dodavanjem sufiksa na osnovu neke druge reči, a uz to se mogu dovesti u vezu sa tim što označava osnovna reč, tada govorimo o izvedenim rečima. Ako, pak neka reč nastaje dodavanjem prefiksa ili spajanjem dve ili više reči, a takođe i njeno značenej se može dovesti u vezu sa rečju od koje je nastala, tada govorimo o složenim rečima.

tvorba reci

Načini tvorbe reči u srpskom jeziku

Načini građenja reči u rečenici su: izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba i tvorba pretvaranjem jedne u drugu reč.

1. Izvođenje

Kada se na osnovnu, to jest tvorbenu reč doda sufiks onda je ta reč nastala derivacijom. Izvođenje ili derivacija omogućuju novonastaloj reči da dobije i novo značenje, a može se desiti i da izvedenica ( to jest izvedena reč ) pripada istoj grupi reči kao što je ona od koje je nastala ili, pak potpuno drugačijoj vrsti reči u srpskom jeziku.

Izvođenje spada u najjednostavniji način nastanka novih reči u srpskom jeziku.

2. Slaganje

Kao produkt ovog načina tvorbe reči nastaju takozvane složenice. Slaganje podrazumeva da se na tvorbenu reč dodaje prefiks ili da nova reč nastaje spajanjem, to jest srastanjem dve ili više odvojenih reči.

Tvorba reči koje nastaju slaganjem se može izvršiti na dva načina, pa se razlikuju i dve vrste ovog procesa:

  • Prosto slaganje, odnosno srastanje, koje podrazumeva dodavanje prefiksa ili spajanje dve imenice, to jest spajanje imenice i glagola,
  • Srastanje tvorbenih osnova sa spojnim vokalom i to: vokalom o i vokalom e.

Primeri:

  • grad + mir – Gradimir, mir i tvorac – mirotvorac
  • noć + bditi – noćobdija,
  • od + nositi – odnositi
  • jug + o + istok – jugoistok

3. Kombinovanje – Kombinovana tvorba reči u srpskom jeziku

Kako joj sam naziv kaže, kombinovana tvorba reči u rečenici podrazumeva kombinovanje dva druga načina i to se kombinuju: izvođenje i slaganje.

Primeri:

  • miš + olovka – mišolovka
  • lov + o + čuvar – lovočuvar

4. Pretvaranje

Tvorba reči u srpskom jeziku koja nastaje na ovaj način se vrši nekoliko načina, a podrazumeva pretvaranje jedne vrste reči u drugu vrstu. Pretvaranje se vrši pretvaranjem prideva u imenice, to jest takozvanim poimeničavanjem.

Ali, pretvaranje može da se vrši i takozvanim popridevljavanjem glagolskih priloga i prideva, a to se vrši dodavanjem različitih sufiksa i to: – la, – lo, – na, – no, – ća, – će ili – vša, vše.

Takođe, pretvaranje podrazumeva i pretvaranje prideva u priloge, što se može videti iz konteksta.

Primeri:

  • dobar – Dobrica
  • veliki – Velinka
  • kuvan – kuvana, kuvano


Share.

Leave A Reply