Wannabe celebrity – kako ih prepoznati?

Davno sam čula dobru rečenicu: „Danas ti je svako neko!“ Svi nekako postaju poznati zbog svoje gluposti, a broj samoprozvanih „celebrity“, ili „VIP osoba“ vrtoglavo raste. To je dokaz koliko svi žele da budu poznati, da budu viđeni, i da budu neko, ali, nešto što zaista zabrinjava jeste stav te većine koja je uspela da bude za 10% poznatija od običnih smrtnika.

Zar me ne prepoznaješ…???

Nedavno mi se desila situacija koja, da nije tužna, bila bi smešna. Upoznajem osobu koja se „tu i tamo“ bavi muzikom, nešto kao i piskara (tekstove pesama), peva, svira, glumi, radi sve. Uspešan je, međutim, njegova uspešnost se meri manjim brojem ljudi koji su uopšte i čuli za njegovo postojanje, a ja na primer nisam nikada ni čula za njega. Uglavnom, on, kao i njegovo celo društvo slično njemu, dali su sebi za pravo da glume Beyonce, i ponašaju se kao prave „drama queens“. Ako im kažete da nikada niste čuli za njih, bežite koliko vas noge nose, osim ako ne želite da narednih sat vremena slušate kako ste vi neobrazovani, kako ste imali problema u detinjstvu, kako niste voljeni i normalni, i šta god. Udarite li u centar sujete, nadrljali ste. Nebitno je to što ste i vi njihov kolega, ili neki drugi ugledan gospodin, talentovan, uspešan, i to što ni oni nisu čuli za vas. Dive su tu da presude, zna se ko je diva! Njihova je poslednja!

Narcis se u svom liku udavio, znate?

Nemamo svi isto mišljenje, i iste ideje. To ne znači da je neko od nas gori, manje uspešan, i slično. Ako sam ja, koja se mogu nazvati nekom blažom narcisoidnom osobom, to shvatila, može svako. Nekome dođe pre, a nekom kasnije, da shvati da nije sam na ovoj planeti, i da se život odvija i van njih. Budimo malo kulturniji i tolerantniji, zar je toliko teško? Zašto mora da dolazi dotle da normalni i vaspitani ljudi moraju da se spuštaju na nivo nevaspitanih, samo zato da ne bi bili glupi, i dozvolili da ih polusvet verbalno maltretira.

Zaista nije teško biti fin.Prenapumpan ego nikada nije bio, niti će biti vrlina, tako da, bilo bi lepo kada bi svi to mogli da shvate. Pustite ljude oko sebe da rade, a ocenjivanje zasnovano na vlastitom egu zaboravite. Uopšte, ocenjivanje prepustite profesorima na fakultetima. Mišljenje je već nešto drugo, i svako ima pravo na isto.

Nije ni čudo što nisam čuo/la za tebe….

Svako ko gradi karijeru isključivo zbog instant slave, po nepisanom pravilu kad-tad bude odbačen. Svako ko nipodaštava ljude i tera ih da mu se klanjaju, iako im se njegov rad ne dopada, nije na dobrom putu. Da li zbog toga što najomraženije ličnosti u Srbiji iskaču bukvalno iz frižidera, ili zbog nečeg drugog, bukvalno smo shvatili da moramo da teramo ljude da nas vide i čuju, i da moramo naterati njih da vole nas. Tako ne ide. Dovoljno mesta na ovoj planeti ima svako, i svako neka se istakne svojim radom i zalaganjem. Jedino tako će dobiti pravu slavu, koja neće trajati onoliko koliko se ispumpava ego – veoma kratko.