Početak bune protiv dahija – epska narodna pesma

0

Autor: Filip Višnjić
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma ciklusa Epskih narodnih pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore

Ciklus epskih narodnih pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore

Ciklus kome pripada epska narodna pesma ” Početak bune protiv dahija ” je specifičan i bitno se razlikuje u odnosu na ostale cikluse srpskih epskih narodnih pesama po tome što se zna da je njih spevao slepi gusar, Filip Višnjić.

Pesme ovog ciklusa, kako i sam naziv kaže pevaju o oslobođenju namučene Srbije i Crne Gore, te o borbi naroda protiv turskih okupatora. Period o kome one pevaju je period Prvog srpskog ustanka.

Pored epske narodne pesme ” Početak bune protiv dahija ” koja se, inače smatra poetski najjačom pesmom ovog ciklusa, u njega spadaju između ostalog i pesme: ” Boj na Mišaru “, ” Boj na Čokešini “, ” Tri sužnja “, ” Uzimanje Užica ” i mnoge druge.

Tema i ideja pesme

Osnovna tema i ideja pesme ” Početak bune protiv dahija ” je opis događaja koji je prethodio podizanju Prvog srpskog ustanka, a koji je u istoriji poznat kao Seča knezova.

Pocetak bune protiv dahija

Analiza pesme ” Početak bune protiv dahija “

Pre nego što počne naša analiza epske narodne pesme ” Početak bune protiv dahija ” važno je da razumete da je Filip Višnjić u ovoj pesmi opevao sve događaje koji su se zaista i desili. Ali pre nego što pomenemo tadašnje istorijske prilike prvo da objasnimo ko su bile dahije, jer bez toga će naša analiza biti nepotpuna. Naime, početkom 19. veka su Beogradskim pašalukom upravljele vođe janičarskih jedinica, to jest dahije, ali potpuno nezavisno od centralne turske vlasti. Njima je turska Porta izdala ukaz, odnosno fermanom kojim im je dozvolila da se vrate u Beogradski pašaluk 1798. godine.

A oni su potom ubili tadašnjeg beogradskog vezira Hadži – Mustafa pašu i podelili Beogradski pašaluk na 4 dela. Svakim od tih delova Pašaluka je upravljao po jedan dahija i to: Aganlija, Kučuk – Alija, Mula Jusuf i Mehmed aga Fočić. Oni su sprovodili neverovatan teror nad stanovništvom Beogradskog pašaluka, što je dovelo do i čuvene Seče knezova 1804. godine. Tada su dahije, u strahu od otpora stanovništva ubili, to jest posekli sve viđenije ljude tadašnje Srbije. Između ostalih stradali su: obor knez Ilija Birčanin, obor knez Aleksa Nenadović, knez Teofan, mnogi drugi viđeni ljudi, ali i hajduci i sveštena lica.

Smatra se da je tom prilikom stradalao više od sto viđenijih ljudi iz čitave Srbije, a takođe se smatra da je upravo Seča knezova bila neposredan povod za podizanje Prvog srpskog ustanka. Poznavanje istorijskih prilika u kojima je nastala će vam svakako pomoći kada budete pisali sastav ili esej sa temom pesme ” Početak bune protiv dahija “, jer su istorijske prilike osnov na kome počiva analiza i interpretacija ovog dela.

Analiza pesme ” Početak bune protiv dahija ” počinje od njene istorijske pozadine, a to je naravno početak borbe za oslobođenje od turske vlasti, te podizanje Prvog srpskog ustanka, uz opis događaja koji su mu prethodili.

Sam početak pesme nas već uvodi u temu, a Filip Višnjić nam opisuje kakve su prilike u tadašnjoj Srbiji, te veli:

Tu knezovi nisu radi kavzi,
nit’ su radi Turci izjelice,
al’ je rada sirotinja raja,
koja globa davati ne može
ni trpiti turskoga zuluma…

Kompozicija potom dobija na snazi, jer motivi koje uvodi Filip Višnjić imaju metafizički karakter. On, naime opisuje događaje koji su se zaista zbili, poput recimo pomračenja i Sunca i Meseca, dajući im nadrealni značaj, te ih tumači kao božji znak da narod treba da započne borbu za oslobođenje. Motivi koje je Filip Višnjić koristio da bi kompozicija dela bila takva kakva jeste su realni, a o njima postoje i zapisi, kao i tačno vreme kada su se zbili. On daje opis pomračenja Sunca i Meseca, te pojavu komete ( …sve barjaci krvavi idoše viš’ Srbije po nebu vedrome… ), grmljavinu ( …grom zagrmi na Svetoga Savu, u sred zime kad mu vreme nije… ) i zemljotres (…sinu munja na Časne verige, potrese se zemlja od istoka da se Srblji na oružje dižu…).

Filip Višnjić je iskoristio ove događaje, dodajući im poetsku notu, ali i objašnjavajući narodno verovanje. Naime, narod je tada pomračenje Meseca protumačio kao predskazanje skore propasti Turskog carstva, a pomračenje Sunca kao predskazanje propasti Prvog srpskog ustanka, te smrt vođe Ustanka, Đorđa Petrovića, koji je bio poznat pod nadimkom Karađorđe.

Kompozicija pesme zatim uvodi likove dahija, a motivi koji se razvijaju su vezani za njihovo viđenje situacije. Ono što je posebno zanimljivo u pesmi ” Početak bune protiv dahija ” jeste što Filip Višnjić daje opis događaja na obe strane, i na srpskoj i na turskoj.

Dok Srbi tumače ” Božije znakove “, dotle dahije pokušavaju na svoj način da otkriju šta će se događati:

Pa od jada svi sedam dahija
načiniše od stakla tepsiju,
zagrabiše vode iz Dunava,
na Nebojšu kulu iznesoše,
na vrh kule vrgoše tepsiju,
u tepsiju zv'jezde pohvataše
da gledaju nebeske prilike,
što će njima biti do pošljetka.

Međutim, ono što su videli nije im se ni malo dopalo:

Kad dahije lice ogledaše,
sve dahije očima viđeše:
ni na jednom glave ne bijaše.

Isto ovo su im potvrdile i ” knjige indžijele “, ali dahije su se samo na momenat uplašile, da bi već sledećeg trenutka odlučili da poseku sve srpske knezove. Iako ih starac Fočo odvraća od toga i govori:

Ja sam gledo u našem indžilu:
ono naše dugo biti neće,
nego će se promj'eniti carstvo;
već će, sinko, podobrite raji:
od harača raji otpustite,
nek je harač ko što Murat reče;
prođite se globa i poreza;
s knezovima vi se pobratite,
Knezovima hate poklanjajte,
kmetovima osrednje paripe,
s popovima u dosluhu bud'te,
ne bi l’ i mi uz njih preživljeli,
jera naše dugo biti neće.

Ali, dahije na čelu sa Mehmed agom Fočićem su odlučile da ne poslušaju starca, već kretoše da poseku knezove.

Posebno je zanimljiv deo u kome Mehmed aga opisuje svakog kneza ponaosob i za svakog ima razlog zašto bi ga pogubio. Za istoriju je vrlo važna naliza stihova u kojima se pominju Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović. Kako peva Filip Višnjić, obojica srpskih velikaša su tražili od Mehmed age da im poštedi život, a zauzvrat da mu daju novac. Ali, on veli da je Birčanin Ilija ” gorski vuk “, te mu dogovara:

Ne budali, Birčanin Ilija!
Ko bi gorskog upustio vuka?

Te njemu prvo poseče glavu. Aleksa Nenadović je uspeo, pre pogubljenja da izgovori čuvenu kletvu:

Bog ubio svakog hrišćanina
koji drži vjere u Turcima!

Ubrzo je Mehmed aga shvatio kakvu je grešku počinio, jer ostali viđeniji ljudi koje je želeo da pogubi već su se razbežali. Zato on odlučuje da krene po Karađorđa, jer je svestan:

ako li nam sad uteče Đorđe,
neka znate dobra biti neće.

Mudri Karađorđe je uspeo da utekne Tutcima i da uzbuni čitavu zemlju:

Turci misle da je raja šala,
al’ je raja gradovima glava;
usta raja ko iz zemlje trava,
u gradove saćeraše Turke.

Vrlo brzo se narodni ustanak rasplamsao, a Filip Višnjić daje možda najlepši opis tadašnje situacije, čija analiza i interpretacija mogu samo da naruše lepotu jednog od najlepših motiva u ovoj pesmi:

kad je Đorđe Srbijom zavlado
i Srbiju krstom prekrstio
i svojijem krilom zakrilio
od Vidina pak do vode Drine,
od Kosova te do Biograda…

Glavni likovi

Iako se pominje tek u drugom delu pesme, najupečatljivi lik je Karađorđe. A glavni likovi su svakako dahije. Osobine likova koje se jasno vide iz stihova pesme ” Početak bune protiv dahija ” su: bahatost, na prvom mestu, pokazivanje sile prema namučenom srpskom narodu, dok se sa druge strane zapaža strah, a naročito u trenutku kada shvate da su sami krivi za takvo ponašanje raje, jer su preterali u nametima prema stanovništvu. Međutim, iako dahije kao glavni likovi pesme pokazuju strah, on nestaje vrlo brzo, a zamenjuje ga želja za osvetom, što i sprovode. Iako ih starac Foča savetuje šta treba da rade, upozoravajući ih da će ako poseku viđenije Srbe neminovno i oni, ali i Tursko carstvo nestati, oni se oglušuju o njegove savete.

Sa druge strane, iako bi za dahije moglo da se kaže da su glavni likovi u pesmi ” Početak bune protiv dahija “, Karađorđe je takođe vrlo važan lik. Filip Višnjić prikazuje njegovu hrabrost, odlučnost, mudrost i želju da konačno oslobodi svoj narod od turskog osvajača. Ono što je posebno bitno kada pominjemo osobine likova jeste činjenica da je Karađorđe prikazan kao izuzetno poštovan čovek, što prema postojećim istorijskim podacima i jeste bilo tako. Obično se za sastav ili esej kada se obrađuje pesma ” Početak bune protiv dahija ” i uzima Karađorđe, to jest prikaz njegovog lika u pesmi, kao tema.

Prepričano delo ” Početak bune protiv dahija “

Analiza i vaša interpretacija epske narodne pesme ” Početak bune protiv dahija ” će biti potpuna tek onda kada pročitate i delo i prepričano delo. Sigurno će vam sve ovo umnogome olakšati ukoliko pišete sastav ili esej na temu ove lektire.

Epska narodna pesma ” Početak bune protiv dahija ” počinje čuvenim stihovima, koji se vrlo često citiraju, a koji glase:

Bože mili, čuda velikoga,
kad se šćaše po zemlji Srbiji…

Već na samom početku Filip Višnjić nas uvodi u tadašnje istorijske prilike, opisujući stanje u Srbiji pod turskom okupacijom. Viđeniji ljudi ” nisu radi kavzi “, ali ni Turci. Jedino ko je spreman na pobunu je ” sirotinja raja “, koja više ne može da trpi tolike turske zulume i namete.

Kao još jedan podsticaj za podizanje ustanka protiv turskog okupatora, Filip Višnjić veli da i Nebo šalje znake Srbima da treba da ustanu protiv Turaka.Motivi kojima potkrepljuje ovo uverenje su, zapravo istiniti: pomračenje Sunca i Meseca, te komete, zemljotres i grmljavinu kada joj nije vreme.

Kada su to čule dahije, i oni odlučuju da pokušaju da saznaju šta ih čeka u budućnosti. Vrlo brzo, dahije shvataju da će stradati i izgubiti Carstvo. Pa zato odlučuju da poseku sve viđenije ljude u Srbiji, ne bi li sprečili ustanak naroda. Iako ih starac Foča upozorava da će upravo taj događaj rasplamsati narodnu borbu, dahije ga ne slušaju, već kreću po čitavoj zemlji i ubijaju viđenije ljude, ali i hajduke i sveštena lica.

Mehmed aga uspeva da pogubi većinu viđenijih ljudi, mada su se neki i razbežali. Kada je to shvatio, on pokušava da uhvati i pogubi Karađorđa. Međutim, Karađorđe uspeva da pobegne i organizuje narod da se bori protiv Turaka. Vrlo brzo izbija Prvi srpski ustanak.

Foto: www.nspm.rs



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!