Krvava bajka, Desanka Maksimović

0

Autor: Desanka Maksimović
Književni rod: lirika
Književna vrsta: rodoljubiva pesma

Tema i ideja pesme

Osnovna tema i ideja pesme ” Krvava bajka ” je zasnovana na istinitom događaju, koji se odigrao oktobra 1941. godine u Kragujevcu, kada su nemački okupatori ubili nekoliko hiljada nedužnih ljudi, a između ostalih i đake Kragujevačke gimnazije.

Osnovni motiv u pesmi

Osnovni motiv u pesmi ” Krvava bajka “, Desanke Makismović je neljudski, zločinački čin nemačkog okupatora, kada je za tri dana ubijeno čak nekoliko hiljada ljudi, kragujevčkih civila, pa čak i maloletnih lica, a sve to u znak odmazde zbog ubistva i ranjavanja nemačkih vojnika. Želeći da otrgne od zaborava ovaj gnusni čin, Desanka Maksimović je spevala ove stihove, koji su i danas obavezna lektira za đake, jer nikada se ne sme zaboraviti šta je sve nemački okupator činio građanima naše zemlje.

Analiza i interpretacija pesme “Krvava bajka”

Lirska pesma ” Krvava bajka ” je kao književna vrsta svrstana u rodoljubive pesme. Međutim, ova lirska pesma je i elegija, jer njeni stihovi iskazuju tugu i setu zbog tragičnog događaja.

Lirska pesma ” Krvava bajka ” je sačinjena od ukupno sedam strofa, s tim što su prva, treća i šesta strofa zapravo refren pesme, jer se ponavljaju uz neznatne razlike. Ono u čemu je jedina razlika je što ” mučenička smrt “, koja se pominje u prvoj i trećoj strofi, u šestoj strofi prerasta u ” junačka smrt “.

Krvava bajka

Analiza i interpretacija ovog dela svakako moraju početi od analize naslova ” Krvava bajka “. Zašto je krvava je sasvim jasno, dok sa druge strane bajka asocira na nešto nestvarno. Razlog za ovakav naslov je, takođe apsolutno jasan. Prosto je neverovatno da se u dvadesetom veku, u da tako kažemo savremenom društvu dogodi toliki masakr nedužnih civila. Zato Desanka Maksimović i započinje pesmu ” Krvava bajka ” stihovima:

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu…

Tim početnim stihovima pesme već priziva atmosferu bajke, odnosno nestvarnog događaja. Nije bitno u kojoj zemlji se odigrao ovaj zločin, već sama činjenica da se uopšte dogodio.

Analiza i interpretacija narednih stihova je prilično jasna, jer Desanka Maksimović daje opis dečaka – učenika koji su stradali ” mučeničkom smrću “:

Iste su godine
Svi bili rođeni,
Isto su im tekli školski dani,
Na iste svečanosti
Zajedno su vođeni,
Od istih bolesti svi pelcovani,
I svi umrli u istom danu.

Ovim stihovima Desanka Maksimović dodatno pojačava tragiku nemilog događaja, a na njih se nastavljaju stihovi u kojima se opisuje kako su oni, zapravo bili samo deca, koja su sedela u školskim klupama, mučeći muku sa zadacima i verujući u bolju, svetliju budućnost. I bili su isti kao i sva druga deca, imali su svoje tajne:

Pregršt istih snova
I istih tajni
Rodoljubivih i ljubavnih
Stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
Da će dugo,
Da će vrlo dugo,
Trčati ispod svoda plava
Dok sve zadatke na svetu
Ne posvršava.

Ono što je vrlo važno da znate, kada je u pitanju analiza pesme ” Krvava bajka ” jeste kako je ova lirska pesma zaista nastala. Verujem da će vam to bitno olakšati kada budete morali da pišete sastav ili ako vam upravo ova lektira bude tema za pismeni zadatak iz srpskog jezika. Naime, kada su pitali veliku srpsku pesnikinju kako je i kada je pretočila u reči sve ono što je saznala o ovom tragičnom događaju, Desanka Maksimović je između ostalog ispričala da od trenutka kada je sticajem okolnosti saznala za ovaj događaj nije mogla odmah da ga pretoči u reči. A i sam način na koji je saznala je bio vrlo neobičan.

Naime, kako je rekla: ” U ulici Lole Ribara, nedaleko od moje kuće, zaustavio me je nepoznat mi, star čovek, pre seljak nego građanin, i rekao mi usplahireno, bez ikakva uvoda ili pozdrava: “Znate li šta se dogodilo u Kragujevcu?” – “Valjda kakva hapšenja, vešanja?” ne pominjući masovna streljanja odraslih, starac mi je saopštio kako su Nemci upali u gimnaziju i sa časova odveli nekoliko razreda na streljanje, zatim se brzo udaljio ne rekavši mi ni zbogom, kao da je izišao iz jedne sobe u drugu i da će se za koji čas vratiti. I što je vrlo čudnovato, i meni je bilo prirodno što me nije pozdravio ni prilazeći ni odlazeći.”

Zatim je Desanka Maksimović otišla da prošeta, jer: ” Imala sam potrebu da lutam ulicama, da čas zapisivanja pesme odložim, kao da sam se bojala da ću pri zapisivanju poremetiti nešto u njenom skladu.” A onda; ” … zatim sam je kod kuće zapisala uzbuđenija nego kad sam prve svoje pesme beležila, počinjući kao letopisac: “Bilo je to…” ”

Iako je lirska pesma ” Krvava bajka ” napisana neposredno nakon tragičnog stradanja ljudi u Kragujevcu, objavljena je kasnije, odmah po završetku Drugog svetskog rata.

Posebnu tragičnost ove situacije Desanka Maksimović je naglasila upravo ponavljanjem refrena, a samo pažljiva analiza i interpretacija pokazuju da se ” mučenika smrt ” kojom su oni stradali, u poslednjem refrenu pretvara u ” junačku smrt “, jer su se ovi mladići uhvatili za ruke i krenuli u smrt uzdignute glave, ” Kao da smrt nije ništa. “

Stilske figure u pesmi

Stilske figure u pesmi ” Krvava bajka ” su brojne, a najzanimljivija među njima je takozvana epifora. Ova stilska figura je vrlo specifična i predstavlja takozvani lirski paralelizam. Epifora spada u stilske figure ” ponavljanja istih reči na kraju svakog stiha u okviru jedne strofe u pesmi ili u okviru više strofa. ”

Prepričano delo “Krvava bajka”

Lirska pesma ” Krvava bajka ” počinje čuvenim stihovima, koje smo več pomenuli. Dalje Desanka Maksimović objašnjava da je reč o đacima koji su bili rođeni svi iste godine, svi su išli na iste svečanosti, svi su zajedno išli u školu i svi su umrli istoga dana.

Kako bi pojačala tragičan događaj, Desanka Maksimović govori o onome što se zbilo neposredno pre nego što je zločinačka nemačka vojska došla po njih, kada su oni jednostavno sedeli u svojim klupama i rešavali zadatke:

A pedeset i pet minuti
Pre smrtnog trena
Sedela je u đačkoj klupi
Četa malena
I iste zadatke teške
Rešavala…

I mislili su samo na zadatke, a da nisu ni slutili da će ubrzo krenuti u smrt. Zapravo, nadali su se svetlijoj budućnosti. Ni slutili nisu kakva će ih sudbina uskoro zadesiti.

Sam kraj pesme je posebno tragičan, jer u poslednjoj strofi Desanka Maksimović opisuje trenutak njihovog izlaska iz škole, kada su se ” uzeli za ruke ” i:

I sa školskog zadnjeg časa
Na streljanje pošli mirno
Kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
Istog časa se uzneli
Do večnog boravišta.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!