Starina Novak i knez Bogosav

0

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma hajdučkog ciklusa

Tema i ideja pesme

Osnavno tema i ideja koja je prisutna u epskoj narodnoj pesmi ” Starina Novak i knez Bogosav ” jeste priznanje u vidu ispovesti ostarelog hajduka Starine Novaka o razlozima zbog kojih se odmetnuo u hajdučiju.

Analiza pesme ” Starina Novak i knez Bogosav “

Pre nego što počne analiza epske narodne pesme ” Starina Novak i knez Bogosav ” trebalo bi da znate da ova pesma pripada ciklusu hajdučkih pesma i da je gotovo čitava pesma spevana u formi dijaloga, koji vode glavni likovi: Starina Novak i knez Bogosav. Zapravo, lik kneza Bogosava je prisutan samo na početku pesme, kada narodni pevač veli da Starina Novak pije vino na njegovom dvoru i odmah zatim, kada nas pitanje koje knez postavlja ostarelom hajduku uvodi u radnju pesme.

Već na samom početku pesme jasno je iskazana i njena tema i ideja. Narodni pevač je uspeo da dočara samovolju ” proklete Jerine “, sa jedne strane, a sa druge strane da jasno prikaže ponašanje turskih osvajača, u sceni sa turskim mladoženjom koji napada Starinu Novaka ni krivog ni dužnog.

Iako na početku pesme Starina Novak veli da je razlog njegovog odlaska u hajduke taj što je žena srpskog despota Đurđa, Jerina bila izuzetno surova vladarka, fabula pesme jasno pokazuje da nije to jedini razlog za njegovo odmetanje u hajduke. Jer čitalac ubrzo biva upoznat sa scenom kada glavnog junaka pesme ” Starina Novak i knez Bogosav ” napada turski mladoženja, želeći da pokaže koliko su oni, kao osvajači bili silni i kako su se ponašali prema potlačenoj raji.

Starina Novak i knez Bogosav

Naša analiza pesme ” Starina Novak i knez Bogosav ” svakako mora krenuti od primarnog razloga koji Starina Novak navodi. Naime, prilikom gradnje grada Smedereva, Jerina je pokazala izuzetnu neosetljivost i nebrigu za napaćeni srpski narod. Iako su gradili grad godinama, bez ikakve nadoknade, srpski seljaci se nisu bunili protiv svog despota Đurđa. I mada je njegova žena pokazala izuzetnu neosetljivost za patnje i težak položaj srpskog naroda, oni su stajali uz svog vladara. Ali, kada su završili gradnju grada, ona je, želeći da na tvrđavu postavi pozlađena vrata i prozore podigla poreze upravo tim srpskim seljacima koji su bez reči kulučili godina gradeći grad Smederevo. Većina tadašnjeg srpskog življa je bila siromašna i nije mogla da plati namete, a i Starina Novak među njima. Zato on to i navodi kao primaran razlog odmetanja u hajduke.

Kako fabula napreduje, jasno je da i analiza ide u malo drugačijem smeru. Čitalac uočava scenu sa turskim svatovima koje Starina Novak usput sreće, na planini Romaniji. Tom prilikom ga napadne mladoženja:

A kad dođoh blizu Romanije,
Tu sam turske svatove susreo,
Oni vode kadunu đevojku;
Svi svatovi s mirom prolazili,
Zaostao Ture mladoženja
Na doratu konju velikome;
Ono ne šće da prolazi s mirom,
Već poteže trostruku kandžiju,
Tri su na njoj lule od tumbaka,
Pa udara mene po plećima;

Iako je Starina Novak molio turskog mladoženju:

Prođi me se, hajde putem s mirom,
vidiš da sam čovek siromašan…

On nikako ne prestaje. A Starina Novak veli:

I ja sam se vrlo ražljutio,
Pa potegoh budak sa ramena,
Te udarih Ture na doratu;
Kako sam ga lako udario,
Umah sam ga s konja oborio,
I k njemu sam onda priletio,
Udarih ga još dva i tri puta,
Dok sam njega s dušom rastavio;
Vatih mu se rukom u džepove,
Kod njeg’ nađoh do tri kese blaga,
Pa ih pustih sebi u njedarca;
Otpasah mu sablju od pojasa,
Njem’ otpasah, a sebi pripasah;
Ostavih mu budak više glave,
Da čim će ga zakopati Turci,
Pa posjedoh njegova dorata,
Odoh pravo gori Romaniji…

A ostali svatovi, shvativši da imaju posla sa velikim i hrabrim srpskim junakom, ostadoše bez reči i niko ne krete za njim.

Tada čitalac saznaje da se taj događaj zbio pre čak 40 godina i da je Starina Novak u hajdučiji sve to vreme, da ” otima i srebro i zlato, i lijepu čohu i kadifu ” i da to posle deli sa svojim saborcima.

Završni stihovi epske narodne pesme ” Starina Novak i knez Bogosav ” u kojima Starina Novak iskazuje koliko je, zapravo njegovo junaštvo su vrlo često koriste kao tema za sastav iz srpskog jezika, a kada se obrađuje ova lektira. Oni glase:

A kadar sam stići i uteći
I na strašnu mjestu postojati;
Ne bojim se nikoga do boga!

Stilske figure

U pesmi ” Starina Novak i knez Bogosav ” prisutne su brojne stilske figure, ali ono što je posebno zanimljivo kada je analiza i interpretacija ove pesme u pitanju jeste što je ona gotovo cela ispevana u formi dijaloga.

Iako su stilske figure prisutne, mnogo je važnije prisustvo stalnih epiteta, poput: nevolja ljuta, Bosna kamenita, studena Drina i mnogi drugi. A još upadljivije je prisustvo takozvanih stalnih brojeva: tri godine dana, trista dukata, tri puta je Starina Novak molio Turčina da ga ne udara…

Glavni likovi i osobine likova

Glavni likovi su ujedno i jedini likovi, a iz naslova pesme je sasvm jasno o kome je reč. O knezu Bogosavu čitalac ne saznaje mnogo, iako je on glavni lik pesme. Međutim, Starina Novak je vrlo jasno prikazan u svoj njegovoj veličini i hrabrosti.

Ne treba zaboraviti da je Starina Novak ujedno i istorijska ličnost, ali i jedan od najpoznatijih hajduka, koji su se borili protiv turskog osvajača. Ne postoje precizni istorijski podaci o vremenu njegovog rođenja, ali se pretpostavlja da se to zbilo u periodu između 1520. i 1530. godine. Zna se da je poreklom bio iz okoline Smedereva, a kako se pretpostavlja rođen je u mestu po imenu Poreč. Ovaj hrabri srpski hajduk je bio častan, a siromašan čovek koji se odmetnuo u hajduke zbog zuluma koje je čuvena Jerina, u narodu znana i kao ” Prokleta Jerina ” nametala građanima prilikom gradnje grada Smedereva i njegove tvrđave. Pretpostavlja se da je Novak imao nadimak Starina, koji mu se vremeno spojio sa imenom, jer je poznato da su ga saborci zvali i Babo, najverovatnije zbog toga što se pod stare dane odmetnuo u hajduke.

O tome koliko je snažan i hrabar bio Starina Novak jasno govore stihovi pesme ” Starina Novak i knez Bogosav “:

Kako sam ga lako udario,
Umah sam ga s konja oborio,
I k njemu sam onda priletio,
Udarih ga još dva i tri puta,
Dok sam njega s dušom rastavio…

Koliko je poznato, a prema postojećim istorijskim podacima, Starina Novak je ubijen, tako što su ga Turci nabili na kolac, a kasnije je njegovo telo spaljeno.

Mnogi književni kritičari smatraju da se Starina Novak sa pravom može smatrati pretečom velikog srpskog vožda, Đorđa Petrovića, u narodu poznatom kao Karađorđa.

U liku Starine Novaka narodni pevač je uspeo da spoji i vrline, ali i mane, prikazujući pravog srpskog borca za oslobođenje od turskog jarma. Njega krase hrabrost, istrajnost, odvažnost, ali i nepokolebljivost i poštenje.

Prepričavanje pesme ” Starina Novak i knez Bogosav “

Epska narodna pesma ” Starina Novak i knez Bogosav ” počinje scenom u kojoj Starina Novak pije vino sa Radivojem, u neposrednoj blizini reke Bosne, a na dvoru ” nekoga kneza Bogosava “. Kada su se dobro pogostili, knez upita svog gosta zbog čega je odlučio da ode u hajduke, pri tom ga nazivajući pobratimom.

Starina Novak potom počinje svoju priču i veli da je to bilo još kad je Jerina gradila grad Smederevo. On joj je, kao i mnogi drugi seljaci verno služio tri godine, a da za rad nije dobio ni dinara. Ali, veli Starina Novak: I to bih joj, brate, oprostio…

Međutim, Jerina je poželela nešto više:
Onda stade pa i kule zida,
Pozlaćuje vrata i pendžere…

A da bi za to imala novca, ona je raji nametnula poreze, koje Starina Novak, kao siromašan seljak nije mogao da plati. Zato odlučuje:

Ja sam bio čovek siromašan,
Ne imadoh da predadem blago,
Uzeh budak, s čim sam argatov'o,
Pa s budakom odoh u hajduke…

Ali nikako nije uspevao da se skrasi ” u državi proklete Jerine “, pa je krenuo put ” Bosne kamenite “. Kada je stigao blizu Romanije, Starina Novak je susreo povorku turskih svatova. I svi oni su mirno prošli pored ovog hajduka, jedino se mladoženja zadržao i želeći da iskaže koliku moć su turski okupatori imali nad napaćenim srpskim narodom, on:

Već poteže trostruku kandžiju,
Tri su na njoj lule od tumbaka,
Pa udara mene po plećima…

Iako ga je Starina Novak molio, čak tri puta da to ne radi, bahati Turčin ne prestaje. E, tada se hajduk ” vrlo ražljutio ” i namah ubio bahatog turskog okupatora. Potom mu je uzeo i sablju i konja, a i ” tri kese blaga ” koje je pronašao kod njega. Jedino mu je, kako veli ostavio ” budak više glave ” da imaju čime da mu iskopaju grob. Kako veli, ostali svatovi nisu krenuli za njim: ” Ja ne šćeše, jali ne smjedoše. ”

I od tada Starina Novak čuva Romaniju i njene drumove. Ali, veli često otima i ” srebro i zlato i lijepu čohu i kadifu “, kako bi imao čime da se odene i on, ali i njegovi saborci.
Na samom kraju pesme Starina Novak opisuje sebe, govoreći da je vrlo hitar i da može svugde stići i odasvuda pobeći vrlo brzo i lako, ali i da se boji jedino Boga i nikoga drugog.



Share.

Leave A Reply