“Koštana”, Bora Stanković

0

Autor: Bora Stanković
Književni rod: drama
Književna vrsta: drama sa pevanjem

Tema dela

Moglo bi se reći da je osnovna tema i motiv koji je koristio Bora Stanković kao potku priče u drami ” Koštana ” nesrećna ljubav, odnosno neshvaćeni ljudi u patrijarhalnoj sredini. Mada je to zaista samo osnovna tema drame ” Koštana “, koja je zapravo mnogo kompleksnija, a što će vam pojasniti analiza i interpretacija, te opis likova i naravno, prepričano delo.

Mesto i vreme radnje

Mesto i vreme radnje drame ” Koštana “, Bora Stanković je smestio u njegovo rodno mesto, Vranje krajem 19. i početkom 20. veka.

Analiza i interpretacija lektire ” Koštana “, Bora Stanković

Jednu od najčešće izvođenih drama na pozorišnim scenama širom Srbije, Bora Stanković je napisao oko 1900. godine kada je imao 24 godine. Međutim, iako je lektira ” Koštana ” prvi put štampana 1902. godine, verzija kakvu danas znamo je objavljena tek 1924. godine.

U beogradskom Narodnom pozorištu je drama ” Koštana ” premijerno izvedena 22. juna 1900. godine, s tim da je ovo izvođenje ostalo zabeleženo kao neuspešno, prvo zato što je bila slaba posećenost premijere, zatim je usledila negativna kritika, a sam Bora Stanković je bio izuzetno nezadovoljan izvođenjem. Nakon ovog izvođenja, pisac vrši znatne izmene u tekstu, pa je zato bilo potrebno čak 24 godine da dozvoli ponovno štampanje ovog dela i to baš 1924. godine, kada je proslavljao trideset godina književnog stvaralaštva. Novo, premijerno izvođenje drama ” Koštana ” doživljava 07. aprila 1928. godine.

Kostana analiza

Prema istoimenoj drami, Petar Konjović komponuje operu, čija je premijera bila u Zagrebu, sedam godina nakon druge beogradske premijere, 1931. godine.

A 1976. godine je lektira ” Koštana ” prvi put ekranizovana. Režiju za ovaj film je potpisao Slavoljub Stefanović.

Analiza i interpretacija ovog dela, kao i drugih dela velikog srpskog pisca Bore Stankovića svakako moraju početi od pravca kome je njegovo stvaralašvo pripadalo. U većini slučajeva ćete pročitati da je Bora Stanković stvarao u periodu periodu realizma, međutim u novije vreme se često događa da književni kritičari njegovo stvaralaštvo svrstavaju u epohu moderne, tačnije da ga smatraju začetnikom moderne na našim prostorima. Tako da šta god da odgovorite na pitanje vezano za pravac u kome je stvarao Bora Stanković, bićete u pravu.

Na samom početku drame ” Koštana “, zabeležena je posveta:

” Svome prijatelju Vojislavu P. Živkoviću, trgovcu

Posvećuje

Pisac ”

Kada budete pročitali kritiku velikog Jovana Skerlića o drami ” Koštana “, shvatićete da je to osnov za razumevanje ovog dela Bore Stankovića i da ne postoji analiza i interpretacija koja bi bolje opisala ovo njegovo delo: ” ” Koštana ” je jedna od najlepših, nejpoetičnijih i najdubljih pesama cele naše književnosti… Nijedno književno delo naše ne iznosi bolje no ” Koštana ” tu osobitu zanosnu, fatalnu ljubav i malo je dela koja su u stanju da ostave tako trajan i dubok utisak… ” Kada se uzme u obzir koliko je Jovan Skerlić bio strog kritičar, sasvim je jasno zašto je nakon objavljivanja njegove kritike drame ” Koštana ” ona postala jedna od najzastupljenijih drama ikada izvođenih u Srbiji.

Iako je lektira ” Koštana ” okarakterisana kao komad sa pevanjem, ona nije samo to. U njoj je oličena snaga drame nesrećnog života, ljudi koji su sputani patrijarhalnim normama. Svaki od likova lektire je na neki način tragičan. Iako, istina ima i pesme i igre u sva četiri čina drame, čini se da niko od likova zapravo nije istinski srećan.

Siže ove lektire je vrlo jednostavan, doduše samo na prvi pogled. Priča prati život Koštane, Ciganke čija je pojava u patrijarhalnoj sredini itekako zatalasala razne duhove. A posebno zato što su za njenom pesmu izgubili glavu mnogi, naizgled tipični predstavnici patrijarhalne sredine, ali i oni koji su na neki način štrčali iz nje, želeći da pokušaju da raskinu okove kojima su bili stegnuti od rođenja.

Za Koštanom su, između ostalih izgubili glavu i Stojan, hadžijski sin, ali i Mitke. Međutim, kada tipičan predstavnik patrijarhalne sredine, Hadži Toma dolazi da ” spase ” svog sina Stojana od prestupa koji se kosi sa normama patrijarhalnog društva i on, usled neverovatno žive Koštanine pesme i igre, zaboravlja na ono što ga je naučilo društvo u kome je odrastao i živeo. Upravo taj događaj je podstakao događaje koji slede, a koji predstavljaju rasplet radnje.

Analiza i interpretacija lektire ” Koštana ” se dalje bave samim raspletom, koji je pokazao koliko surovo patrijarhalno društvo zna da bude i koliko je, zapravo bilo važno šta će ljudi reći, a ne da li će ljudi biti srećni ili ne. Rasplet drame predstavlja trenutak kada Koštanu udaju za onoga koga ona ne želi, smatrajući da će tako sprečiti da se poremeti učmala atmosfera grada.

Opis likova drame ” Koštana “

Pre nego što pređemo na opis likova u drami ” Koštana “, moramo pomenuti da je lik Koštane jedna od glavnih tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira. Neretko se događa da tema za sastav bude još jedan lik, za koji se često veli da je glavni lik drame ” Koštana “, iako mnogi greše kada smatraju da je to Koštana.

Naime ono što se oseća u sva četiri čina drame ” Koštana ” jeste sukob likova i to, sa jedne strane predstavnika patrijarhalne sredine, to jest Hadži Tome i Arse. Sa druge strane se nalaze svi oni likovi koji teže nekim drugim ciljevima, želeći da se oslobode lanaca kojima su vezani za patrijarhalnu sredinu kojoj pripadaju. Predstavnici ovih likova su svakako Koštana i Mitke, ali i Stojan, a u jednom trenutku na ovu stranu prelazi i Hadži Toma lično.

Iako je, kao što smo rekli lektira nazvana po njoj, Koštana se ne smatra glavnim likom, već likom koji je središte dramske radnje. Koštana je, zapravo motiv oko koga se tka čitava dramska radnja. Ona je mlada, izrazito lepa Ciganka, koja voli život i prilazi mu sa puno radosti. Za nju je pesma smisao života, ali i noć i mesečina takođe. Itekako je svesna odakle potiče i ne želi da žrtvuje i odbaci svoju ljubav prema pesmi i igri da bi živela u gospodskoj kući. Mada je ona i njena ličnost, zapravo motiv oko koga se tka čitava radnja lektire, Koštana je moralno čista i ne peva da bi zaradila novac, već peva zato što je pesma smisao njenog života.

Opis likova ove drame nas tako dovodi do glavnog junaka. Mitke je prikazan kao boem, ali i pesnik i filozof istovremeno. Bora Stanković ga prikazuje kao čoveka koji je zanesen životom, ljubavlju, strašću, pustolovinama. Mada se istovremeno oseća njegova patnja, patnja za minulim vremenima, za mladošću koja je prošla, ali i tuga zbog gubitka slobode i ” moranja ” da život provede pored jedne žene koju ne voli, već koju mu je nametnula patrijarhalna sredina. Analiza i interpretacija Mitketovog lika je od presudne važnosti za razumevanje čitavog dela. On je onaj tragičan, glavni junak, koji je svestan ljudske prolaznosti.

Tipičan predstavnik patrijarhalne sredine je Hadži Toma, koji je prikazan kao uzor svim ukućanima i koga se boje, kako članovi njegove porodice, tako i njegovi sugrađani. Međutim, oseća se njegova tuga, koja je prisutna, iako je naizgled jak, gord i silan čovek. Mada tako ne izgleda na prvi pogled, ipak Hadži Toma je nesrećan koliko i Mitke, a možda čak i više. I njega su oženili na silu, Katom koju nije voleo. I Hadži toma je, kao i Mitke željan života u svoj njegovoj čulnosti i zadovoljstvima. U trenutku kada je ugledao Koštanu i začuo njenu pesmu i Hadži Tomine patrijarhalne stege nestaju i on zbacuje svoju masku strogosti, koju je tako uspešno, čini se nosio i predaje se svojim čulima i zadovoljstvu koju mu je donosila Koštanina pesma.

Prepričano delo ” Koštana ” za pismeni sastav

Prepričano delo uz sve što ste do sada imali prilike da pročitate će umnogome doprineti da vaša analiza i interpretacija lektire ” Koštana ” budu dobro urađene, a samim tim i kada budete pisali sastav čija će tema biti lektira ” Koštana ” ne sumnjam da ćete to odlično uraditi.

Prvi čin ove drame se odigrava u Hadži Tominoj gostinskoj sobi i to na Uskrs. Ali, iako je porodični praznik, u čitavoj Hadži Tominoj kući se oseća nemir i zabrinutost, jer je njegov sin Stojan otišao da sluša i gleda prelepu Ciganku, izazivajući na taj način očev bes. Hadži Toma stupa na scenu, ljut i ogorčen zbog sinovljevog ponašanja, iskaljuje svoj bes na ženi, okrivljujući je za sinovljevo, po njegovom mišljenju nedolično ponašanje.

Stiže i Mitketov brat Arsa, inače predsednik opštine, koji je kao i Hadži Toma ogorčen zbog bratovljevog ponašanja, koji zajedno sa Stojanom provodi vreme slušajući Koštanu. Arsa veli da iako su mnogi opčinjeni njenom pesmom, on nema osnova da uhapsi lepu Ciganku, jer ona ne čini ništa što je protiv zakona. Već tada njih dvojica u međusobnom razgovoru zaključuju da je najbolje Koštanu silom udati i na taj način je primorati da zaboravi na pesmu, igru i veselje.

Na scenu stupaju policajci koji donose vest da je Stojan otišao na porodično imanje i poveo i Cigane sa sobom. Hadži Toma odlučuje da krene tamo sa suludom namerom da ubije sina, dok njegova preneražena žena Kata ostaje u kući da se moli Bogu.

Drugi čin drame ” Koštana “, Bora Stanković je smestio na Hadži Tomino porodično imanje. Stojan i Mitke dolaze zajedno sa Ciganima, i naravno dovode i Koštanu. Mitke traži da mu peva njegovu omiljenu pesmu prizivajući u sećanje svoju izgubljenu ljubav.

U tom stiže i Hadži Toma i traži od sluge Marka da mu donese pušku, kako bi ih sve pobio. Marko uspeva da smiri gazdu, govoreći mu da ne treba to da čini, da je praznik, a preplašeni muzikanti žele da pobegnu. Međutim u tome ih sprečava Mitke, a i Hadži Toma im veli da ostanu. Koštana počinje da peva, a Hadži Toma skida svoju masku surovog čoveka, koji je odrastao u patrijarhalnoj sredini, te naređuje Marku da osedla konja i pođe u varoš kako bi pozvao nove goste na muziku.

Prva slika trećeg čina drame ” Koštana ” prikazuje Stojana i njegovu sestru. Stojan se budi i zove Koštanu. Zatim na scenu stupa sluga Marko, najavljujući da dolaze Hadži Toma i Koštana. Hadži Toma ulazi, a za njim ide muzika i Koštana, naravno. Zatim joj Hadži toma traži da mu poje, darujući joj nisku dukata, koju ona tajno vraća Marku, pokazujući time da peva kako bi zaradila novac, već peva jer to voli da radi i u tome vidi smisao i lepotu života.

Drugu sliku trećeg čina drame Bora Stanković je smestio u Mitketovu kuću. U dvorište ulaze Mitke i Koštana, praćeni sviračima. Koštana poje, a Mitke pada u sevdah, proklinjući brata Arsu, koji ga je na silu oženio. Stiže i Arsa, ali u pratnji policije, te razjuri muzikante, a Mitketa tera u kuću. Arsa naređuje policajcima da odu Asanovom ocu u Banju i poruče mu da sprema svatove i da dođe po Koštanu.

Poslednji, četvrti čin drame ” Koštana “, Bora Stanković je mestio u cigasnku mahalu. Čuje se iz daljine da stižu svatovi, a Koštanu čuvaju da ne pobegne. Ona čupa kosu od silne tuge i nesreće koja ju je snašla. Stojan dolazi, želeći da je povede sa sobom, ali Koštana to odbija svesna svog porekla, a istovremeno veli da ne želi da provede život zatvorena u gospodskoj kući. Želeći da ga odvrati od ideje da je povede sa sobom, Koštana govori Stojanu da nikada nikoga nije volela i da nikada neće. Stojana ove reči pogađaju i on odlazi.

Zatim stiže Mitke i Koštana ga moli da je spase. Međutim, Mitke je daruje i govori joj da treba da stegne srce i uda se za čoveka koga su joj namenili. Koštana ga na kraju i posluša i, naizgled mirno ulazi u kola koja su došla po nju da je vode kod budućeg muža.

Lektira ” Koštana ” završava rečima:

Koštanu u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!