Rani jadi, Danilo Kiš

1

Autor: Danilo Kiš
Književni rod: epika
Književna vrsta: zbirka priča ( tačnije, knjiga novela )

Tema i ideja dela

Osnovna tema i na kojoj počiva lektira ” Rani jadi ” jeste piščevo sećanje na period detinjstva. Iako je, čini se tema ove zbirke priča Danila Kiša na prvi pogled prilično jednostavna, ona ima mnogo dublje značenje, a čime će se pozabaviti analiza i interpretacija ovog dela, koju možete pročitati u nastavku našeg teksta.

Mesto i vreme radnje

Mesto radnje u lektiri ” Rani jadi ” jeste Mađarska. Ali, kada je u pitanju vreme radnje u lektiri, onda to i nije baš tako jednostavno odrediti, uzevši u obzir da se prepliću sećanja i sadašnji trenutak, kada nastaje lektira ” Rani jadi “, to jest kada Andreas Sam priča o svom detinjstvu.

Ipak, ako bismo morali da preciziramo mesto i vreme radnje, onda bismo rekli da je to Mađarska, u doba detinjstva Andreasa Sama.

Motivi u delu

U lektiri ” Rani jadi ” su prisutni brojni motivi. Pa, ipak osnovni motiv je motiv sećanja Andreasa Sama. Sećanja na detinjstvo, sećanja na oca, sećanja na odrstanje i život uopšte.

Vrlo su važni i motivi prirode i onoga što dečak vidi i oseća prema njoj.

Analiza i interpretacija lektire ” Rani jadi “

Za razumevanje i ovog, ali i ostalih dela Danila Kiša, vrlo je bitno poznavanje piščeve biografije, jer su u mnogim njegovim delima prisutni autobiografski motivi. Zato ćemo navesti osnovne podatke iz biografije ovog velikog čoveka i pisca, kako bi vam analiza i interpretacija zbirke priča ” Rani jadi ” bila jasnija.

Godine 1935. 22. februara u porodici Eduarda Kiša i Milice ( Dragićević ), rođen je sin Danilo. Do dečakove sedme godine porodica živi u Subotici, kada se seli u Novi Sad, a potom u Mađarsku, u rodno mesto Eduarda Kiša.

Rani jadi

Kao i sve Jevreje, tako i Eduarda Kiša odvode u zloglasni nacistički logor Aušvic 1944. godine, iz koga se neće vratiti, a majka se sa sinom Danilom i ćerkom Danicom seli na Cetinje. Tamo Danilo Kiš završava školovanje, a 1954. godine upisuje novootvorenu katedru za Opštu književnost na beogradskom Filozofskom fakultetu, na kojoj nakon četiri godine diplomira kao prvi student u generaciji.

Danilo Kiš se smatra jednim od najprevođenijih srpskih pisaca, a dobitnik je brojnih nagrada, među kojima se svakako izdvaja: Andrićeva nagrada, Ninova nagrada, nagrada ” Ivan Goran Kovačić “, ali i francuska nagrada za celokupno književno stvaralaštvo ” Grand aigle d'or de la ville de Nice “, koju je dobio 1980. godine.

Pored ostalih dela, Danilo Kiš je napisao i: ” Mansarda “, ” Bašta, pepeo “, ” Peščanik “, ” Enciklopedija mrtvih “, ” Grobnica za Borisa Davidoviča “, ” Čas anatomije “.

Umro je u Beogradu, 15. oktobra 1989. godine, a sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

U Kišovom stvaralaštvu su izuzetno prisutni autobiografski motivi, a čini se ponajviše u zbirci priča ” Rani jadi “, koja predstavlja prvu knjigu takozvanog Porodičnog ciklusa, u koji spadaju još i dela ” Bašta, pepeo ” i ” Peščanik “.

Godine 1969. je objavljena zbirka priča ” Rani jadi “, da bi četiri godine kasnije Danilo Kiš proširio izdanje za priču ” Eolska harfa “. U podnaslovu ove lektire Kiš navodi kome je knjiga namenjena: ” za decu i osetljive “.

Tema u gotovo svakoj noveli, odnosno priči bi mogla da se odnosi na bilo koga od nas. U događajima koje Danilo Kiš opisuje nema nekog posebnog naboja, kazivanje Andreasa Sama je naizgled jednostavno. Čitava lektira je ispričana u trećem licu, kroz sećanje dečaka po imenu Andereas Sam, što je piscu na neki način omogućilo da sa distance ispriča priču svog detinjstva, priču koja ga je pratila kroz čitav život i koja je prisutna u mnogim njegovim delima.

Kompozicija dela je zanimljiva, jer je lektira ” Rani jadi ” sastavljena od kraćih priča, novela, čime Danilo Kiš zapravo čitaocu ukazuje na to kako vidi život. A život je sazdan od niza kratkih priča, događaja, koji na ovaj ili onaj način ostave traga na svakoga od nas.

Lik oca je prisutan uglavnom kao sećanje, a dečak ni u jednoj jedinoj rečenici ne govori otvoreno o tome koliko se oseća uskraćenim zato što nema oca. Prisustvo sestre i majke je jako i oseća se u čitavom delu.

Doba dečakovog odrastanja, koje priziva u sećanje je ratno doba. I dečak, iako svestan koliko je vreme teško i nesigurno, pokušava maštom da se bori protiv surove stvarnosti. Ponekad uspe, ponekad ne, ali pokušava i to ga održava u životu. Događaji koje opisuje po sećanju nisu prikazani hronološki, već onako kako naviru. Dečak živi među običnim ljudima, svestan svih njihovih, ali i svojih muka. U njegovom sećanju se i sada oseća: nesigurnost, strah, siromaštvo, uz koje je odrastao. Ali Andreas se trudi da ” pobegne ” iz te surove svakodnevice, a utehu pronalazi u maštanju, u ostvarivanju veze sa prirodom, u zapažanju: boja, mirisa, zvukova. Istovremeno, on opaža i kako se čovek bahato ponaša prema prirodi.

Svakako najčešće citirana priča iz zbirke ” Rani jadi ” sigurno je ” Ulica divljih kestenova “, u kojoj dečak Andi opisuje trenutak kada je odlučio da poseti ulicu u kojoj je živeo kako bi se uverio da nije sve izmislio. Njegovo osećanje je oličeno u rečenici kojo upućuje slučajnom prolazniku kada ga pita za Ulicu divljih kestenova: ” A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemoguće je da uspomene toliko varaju. ” Međutim, dečak ne uspeva da pronađe svoju Ulicu divljih kestenova. odnosno pronalazi je, ali je ne prepoznaje: ” Čuli ste, kuće nema. Na mom uzglavlju izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez ploda. Soba mog detinjstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala singerica moje majke – bokor ruža. Pored bašte se uzdiže nova trospratnica, u njoj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, ljudi ili prosto – vreme… ”

Glavni likovi u delu ” Rani jadi “

Iako su u delu prisutni brojni likovi, svako su glavni likovi sam dečak Andreas sam i, moglo bi se reći njegova majka i sestra.

Danilo Kiš je u lik dečaka Andreasa Sama utkao mnogo ličnog senzibiliteta. Prikazao ga je kao vrlo osetljivog, sposobnog da opaža detalje, koji se mnogima čine ne tako važnim. Andreas Sam je u dubini duše nesrećan, ponajviše zato što snažno oseća gubitak oca, što je svestan da život nije ni malo lak i što vidi većinu stvari koj mnogi ne vide. Ne vidi on samo ružno, naprotiv. Andreas Sam uživa u lepoti prirode, u mirisu divljih kestenova, koji ga seća na detinjstvo, a njegova živa i vesela mašta mu itekako pomaže u tome.

Prepričano delo ” Rani jadi “, Danilo Kiš

Lektira ” Rani jadi ” opisuje sećanja glavnog junaka na period odrastanja u ratno vreme. Događaji u knjizi nisu prikazani hronološkim redom, već onako kako ih se Andreas Sam seća. Svaka priča, to jest novela je gotovo priča za sebe, s tim što su u svakoj prisutni određeni motivi koji se ponavljaju iz priče u priču. U svakoj priči se pominju majka i sestra, ali i odsustvo oca koje tišti dečaka. Andreas Sam ne priziva samo događaje koji su obeležili period njegovog detinjstva, već govori i o osećanjima koja su ih pratila.

Čitalac shvata da je dečak bio naročito osetljiv na sve ono, što se drugim ljudima činilo nevažnim. On je u sitnicama video skrivenu lepotu, razvio je svoj poseban svet, pun maštarija koje su mu pomagale da pobegne od surove stvarnosti. Andreas Sam je bio dete u najtežim, ratnim godinama i njegovo detinjstvo nije ni malo bilo bezbrižno. Morao je da radi, vrlo često i ono što nije hteo. Ali je pronašao spasenje za sebe i svoju dušu, jer je uživao u lepotama prirode, u bojama, u zvucima, što mu je pomagalo da barem na trenutak zaboravi surovu realnost u kojoj je živeo.

Vrlo često tema za sastav iz srpskog jezika bude ista kao sam naslov knjige, kada se obrađuje ova lektira. A svako od nas ima neke ” rane jade “, koji ostavljaju pečat na našoj duši. Neko ih podnese lakše, neko teže, ali svakoga od nas period odrastanja na neki način obeleži. Zato, da bi vaš sastav iz srpskog jezika bio dobro napisan, neophono je da razumete lektiru ” Rani jadi “, na pravi način. A u tome će vam svakako pomoći analiza i interpretacija, uz uopšteno prepričano delo, naravno.

U dečaku sećanje na detinjstvo donosi setni, melanholični, a ponekad i tužni ton. Slike njegovog detinjstva nisu u svakoj priči isključivo lične, već su slike celokupnog naroda u ratno vreme. Ali, gotovo svaku priču u delu ” Rani jadi ” krasi zrelo razmišljanje naratora. Ponekad, čini se i previše zrelo za njegove godine. što je svakako posledica odrastanja u surovo, nesigurno ratno vreme, kada su deca mnogo ranije bila prinuđena da odrastu.

U trenutku kada odlazi da traži Ulicu divljih kestenova u kojoj je odrastao, Andreas Sam zapravo želi da na neki način raskrsti sa svojim sećanjima, da se odvoji od sebe kao dečaka, jer je sada već mladić. Svestan je da sećanja postoje, ali se istovremeno pribojava da su ga sećanja prevarila i da ih je ipak izmislio, odnosno da su se vremenom izmenila u njegovoj svesti. Pa, ipak on pronalazi ulicu svog detinjstva, ali u njoj više nema ničega od onoga što pamti. A nije li tako sa svima nama?

loading...



Share.

1 komentar

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!