Ivo Senković i aga od Ribnika

8

Autor: narodni pevač
Književni rod: epika
Književna vrsta: epska narodna pesma uskočkog ciklusa

Tema dela

Osnovna tema ove pesme uskočkog ciklusa je borba uskoka, Ive Senkovića sa turskim agom od Ribnika.

Analiza pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika “

Analiza pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” svakako mora da počne od ciklusa kome ova pesma pripada. Trebalo bi da znate da su epske pesme uskočkog ciklusa opevale stvarne junake i da su se događaji koje one opisuju uglavnom i zbili. Uskoci su bili hrabri borci protiv turskog uzurpatora. Iako ih često poistovećuju sa hajducima, među njima je postojala bitna razlika. Hajduci su se takođe borili protiv turskih osvajača, ali više, čini se za svoju korist i plen.

Dok su uskoci bili pravi borci za slobodu srpskog naroda. Oni su mahom živeli u oblasti grada Senja, u Klisu iznad grada Splita i u Ravnim Kotarima, kod grada Zadra, a te teritorije nisu bile okupirane. Zato su oni, kada bi se ukazala potreba ” uskakali ” na okupirane teritorije i borili se protiv turskih osvajača. Prema postojećim istorijskim podacima, uskoci su bili mnogo bolje organizovani i imali su podršku od zemalja kojima su pomagali. Neretko se događalo i da su dobijali materijalnu pomoć od tih država, mada se ponekad događalo da država u kojoj žive sklopi primirje sa Turskom, te bi obično bili žrtvovani uprao uskoci.

Ivo Senkovic i aga od Ribnika

Što se narodnih pesama uskočkog ciklusa tiče, njih karakteriše istinitost prikazivanja, a najpoznatiji uskoci su bili: Ivan Senković, Đurađ Senković, Janković Stojan, Senjanin Tadija i mnogi drugi.

Ono po čemu je epska narodna pesma ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” posebna, kada je njena analiza u pitanju jeste da ona ima drugačiju kompoziciju u odnosu na većinu drugih epskih narodnih pesama. Naime, u ovoj pesmi postoje dva zapleta.
Na samom početku pesme ostareli uskok, Senković Đurđe dobija pismo od turskog age od grada Ribnika, koji ga poziva da izađe na megda. A ako ne može da da izađe na megdan:

Ako l’ Đurđu na mejdana nećeš,
Predi mene gaće i košulju,
Nek ja znadem da si mi pokoran.

U tom dolazi njegov jedini sin, mladi Ivo Senković, te veli ocu:

Do sad su ti knjige dolazile
I kroz tvoje ruke prolazile,
Ali nisi suza prolivao.

Kada je Ivo čuo zašto mu se otac zabrinuo on mu govori da to uopšte nije problem, te da će ga on zameniti na megdanu. Ali, Đurađ pokušava da ga ubedi da to ne radi, govoreći mu da je isuviše mlad, da je aga od Ribnika jedan od najvećih boraca, te da će Ivo džabe izgubiti glavu. Ali, Ivo Senković, čini se ne haje mnogo za to što mu otac govori i uverava ga da će pobediti agu na megdanu.
Tako nas analiza vodi do zapleta radnje, koji nastaje u trenutku kada Ivo Senković stiže do aginih šatora. Kada je aga video da nije došao otac, nego sin, on govori svojoj braći da je siguran da će ga pobediti. Ali, tu se vidi da aga od Ribnika nije uopšte tako surov kako ga prikazuju. On, naime govori mladom Ivi da se preda, dajući u reč da mu neće učinit ništa ako se preda:

Ne bojte se, moja braćo draga!
Ono nije Đurađ Senkoviću,
Već je ono Senkoviću Iva;
U z'o čas ga baba opravio,
Ludo ti će danas poginuti!
Al’ ga braćo, pogubiti neću,
Jer je Iva dete nerazumno,
Već ga oću živa uvatiti;
A u Đurđa mlogo kažu blaga,
Zanj ću uzet’ šest tovara blaga.

Međutim, Ivo veli da nije došao da se predaje, već da se bori i izaziva agu. Iako mlad, Ivo Senković u ovoj sceni pokazuje kao da ima dosta iskustva na megdanu.
Potom pesma ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” stiže do vrhunca, a to je trenutak kada se aga i Ivo Senković međusobno izazivaju: jednom Ivo ima prednost, jednom aga. Potom izlaze na megdan. Prvo aga napada, ali neiskusnog Ivu spašava konj njegovog oca. Potom prednost dobija Ivo, a aga od Ribnika beži. Ivo ga juri ne da ga ubije, nego da ga uhvati živog kako bi ga odveo ocu:

Al’ je Ivan dete nerazumno,
On se sabljom ne maša Turčina,
Ne ‘će njemu da odseče glavu,
Veće radi, da uhvati živa,
Da ga vodi baba za poštenje.

Potom aga poteže pušku, ali ubi Ivovog konja, te opet veli Ivi da treba da se preda. Utom ga Ivo stiže i odseče glavu njegovom konju, pa mu veli:

Što sad misliš, ago od Ribnika?
Što sad misliš, čemu li se nadaš?

Ali, tada se pokazuje kukavičluk nekada vrlo hrabrog age, te on veli mlađanom megdandžiji:

Bogom brate, Senkoviću Ivo!
Nemoj mene danas pogubiti;
Išti blaga, koliko ti drago.

Ali iako ima samo 16 godina, Ivo Senković se ne da tako lako prevariti:

Voli tvoju jednu mrtvu glavu,
Nego blago cara čestitoga.
Manu sabljom, odseče mu glavu,
Metnu glavu u jankesa pasu,
Brže s age poskida odelo;
S age skida, na sebe obuče.

Tada nas analiza dovodi do novog zapleta, jer su ovo videla dvojica aginih sinova, te oni vele:

Da dušmana živa ne pustimo,
Da mi našeg agu osvetimo!

Iako je Ivo peške bežao kroz šumu, a agini sinovi ga jurili na konjima, on je ipak uspeo da ih zavara i da iskoristi priliku da ih odvoji od njihovih konja. Oni ga potom mole da im vrati konje, a zauzvrat da mu daju šest stotina dukata, ali hrabri Ivo Senković odgovara:

Ne budalte, dva pašina sina!
Volim ova dva konja viteza,
Nego blago od vašeg Ribnika;
Ne mogu vas kroz goru terati,
Ne bi vama konji trebovali;

Analiza raspleta pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” je naročito zanimljiva, jer se pokazuje koliko je zaista mlađan Ivo Senković. On se, naime obukao u aginu odeću želeći da donese neki dokaz da ga je i ubio, ali pri tom uopšte nije razmišljao da će možda doći u situaciju da ga ubije otac, što se i dogodilo. Ivina majka ugleda konjanika i pomisli da je aga od Ribnika, pa javi to odmah ostarelom Đurđu. Na to se otac pripremi i krete pred konjanika da ga ubije, misleći da je aga. I zamalo da pesma ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” ima tragičan završetak, a kada je Ivo video zlo očima, on pred oca baci aginu glavu:

Kad se vidi Iva u nevolji,
On se maši u jankesu pasu,
Baci glavu age od Ribnika,
Baci glavu pred svog roditelja:
” Bog mi s tobom, roditelju Đurrđu
Eto t’ glave age od Ribnika! ”

Ovi stihovi predstavljaju epilog pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika “. Otac ne zna šta će od sreće, jer mu je sin živ, ali ga istovremeno pita što je obukao aginu odeću. A mlađan junak mu veli da je želeo da pokaže svima da je ubio agu.

Stilske figure

U pesmi uskočkog ciklusa ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” prisutne su brojne stilske figure. Ali pre nego što navedemo koje su stilske figure u pitanju, treba da napomenemo da su na prvom mestu prisutni takozvani stalni epiteti, poput recimo: britka sablja, bijelo lice, ljuta zmija, stara majka. Takođe, prisutni su i simboli, kao na primer konj, koji je simbol junaštva i moći.
A sada da vidimo koje su to stilske figure prisutne u pesmi ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” . Na prvom mestu poređenje:

– Pa poviknu, kao znaj planinski
– Ciči Ivan, ka’ zmija ljuta
– Pak zapišta, kao ljuta zmija
– Ciknu aga, kano zmija ljuta

Prisutna je i stilska figura, znana kao hiperbola i to u sceni gde je prikazano kako aga toliko jako viče, da je Ivo Senkovič od jačine njegovog glasa mogao da padne sa konja.

Potom kontrast i to u stihovima:

– Pa na mejdan ode pevajući,
Roditelji ostaše plačući.

– Nisam doš'o da ti se predajem,
Već sam doš'o da se ogledamo
I junački mejdan podelimo

Prepričano delo ” Ivo Senković i aga od Ribnika “

Kada budete pisali sastav na temu pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” svakako je važna anliza i interpretacija, ali i prepričano delo. Uzevši u obzir da je ova pesma izuzetno bogata nekim vama, možda nepoznatim rečima, bilo bi dobro da im pre čitanja pronađete značenje, jer će vam tada biti mnogo jasnije ovo delo naše narodne književnosti.

Na samom početku pesme, ostareli uskok Đurađ Senković dobija ” knjigu ” odnosno pismo od turskog age u kome ga poziva na megdan. A ako ne može da izađe na megdan, ovaj mu veli da počne da ” predi meni gaće i košulju “, kako bi mu na taj način pokazao pokornost.

Ostareli uskok je svestan da ne može da izađe na megdan agi, ali isto tako zna da neće da mu pokaže pokornost. Tada na scenu stupa njegov sin, Ivo Senković. Iako ima samo 16 godina, Ivo pokazuje neverovatnu hrabrost i odlučnost da izađe na megdan agi od Ribnika umesto oca. I mada otac pokušava da ga ubedi da to ne čini, opisujući mu agu do tančina, mlađani Ivo veli da se on ne boji.

Tada priprema sina za megdan, dajući mu svoju opremu i konja. Ujedno se obraća svom konju, moleći ga da mu čuva sina jedinca.

Ivo kreće put Ribnika i stiže pred agin šator. A u šatoru aga sedi sa svojom braćom koja mu govore da će danas izgubiti glavu, misleći da stiže Đurađ Senković. Međutim, aga od Ribnika ih uverava da se to neće dogoditi, jer je Ivo mlad borac i neiskusan. Tada im veli da će mu poštedeti život, a kako je čuo da njegov otac ima puno novca, tražiće zauzvrat puno blaga.

Želeći da mu poštedi život, aga od Ribnika prvo poziva Ivu da sedne sa njima da piju vino. A kada mlađani junak to odbija, aga ga poziva da se preda. Ali on i to odbija, te veli agi da iziđe na megdan sa njim, kako bi se videlo ko je jači. To je agu iznerviralo i on seda na svog konja, te kreće na Iva Senkovića. Ivo uzvrati udarac i poseče mu celo koplje. Kada je to video aga od Ribnika, on poče da beži, a Ivo krete za njim ne bi li ga živog uhvatio i odveo ocu. Tada aga uze pušku, pa srećom ne pogodi Ivu, već mu ubi konja.

Potom aga krete opet na Ivana, a ovaj ga hrabro čeka i uspeva da njegovom konju odseče glavu. Aga od Ribnika ga moli da mu poštedi život, ali mladi Ivo mu ipak odseče glavu i stavi je u torbu, da ponese svome ocu. Uz to, Ivo Senković skida i odeću sa mrtvog age i oblači je, kako bi mogao da se hvali da je zaista ubio turskog agu, ne razmišljajući da taj postupak može da ga košta i života. Upravo u ovoj sceni pesme ” Ivo Senković i aga od Ribnika ” se vidi koliko je Ivo Senković mlad, iako se hrabro borio i ubio borca koji je bio mnogo jači.

Kada su videli da im je ubio oca, agini sinovi odlučuju da ga osvete i kreću da jure Iva Sinkovića. On beži u planinu, kuda oni nisu mogli da prođu konjima. Zato su privezali konje i krenuli peške da ga gone. Ivan je uspeo da ih pređe i da im otme konje. Kada su to videli agini sinovi, oni mu nude blago samo da im vrati konje. Ali, Ivan im veli da imaju konje koji su posečeni ( konj Ive Senkovića i konj age od Ribnika ), te da im on neće vratiti njihove.

Potom on kreće ka kući. Izdaleka ga je ugledala majka, ali pošto je nosio aginu odeću, ona misli da je Ivan poginuo, a da dolazi aga. To brzo javlja mužu, a ovaj očajan, misleći da mu je aga ubio sina uzima mač i seda na neosedlanu kobilu, kako bi ga sustigao, rešen da ga ubije.

Iako Ivo viče da nije on aga, otac u besu to ne čuje. Shvativši da će posle onakvog megdana, u kome je ubio agu od Ribnika, nastradati od očeve ruke i to pukom greškom, Ivo Senković vadi aginu glavu i baca je pred očeve noge. Shvatajući da je to njegov sin, Đurađ Senkovi ga grli i ljubi, ali ga i pita zašto je obukao agino odelo. A mlađani junak veli da je morao da ponese nešto da bi mogao da pokaže svima onima koji mu ne budu verovali da je zaista i ubio agu.

loading...



Share.

8 komentara

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!