Brzina svetlosti i metode njenog merenja

0

Svetlost je kao fizička pojava nerazdvojni pralitac čoveka koji je njome bio oduvek fasciniran pa je tako želeo da je, počev od starogrčkog doba, što više ispita i razume.

Posebna pažnja je u početku razumevanja svetlosti , bila usmerena ka prelamanju svetlosti i spektru koji je svetlost davala tokom prolaska kroz prizmu. Isak Njutn je osnivač  korpuskularne teorije svetlosti, koja se zasniva na proučavanju prelamanja svetlosti ali tada se nije u obzir uzimala brzina svetlosti kojom se ona prostire kroz prostor.

brzina svetlosti

Prvo merenje brzine svetlosti

Galileo Galilej je medju prvima smatrao da se može meriti brzina svetlosti. Koristeći običan fenjer, u saradnji sa pomoćnikom, Galilej je merio vreme putovanje svetlosti. Ipak, izvori svetlosti se jako razlikuju pa je stalno dobijao drugačije rezultate koje naravno nije bilo moguće uporediti sa svetlošću koja nam dolazi od Sunca. Zaključak do kogase došlo je da će brzina svetlosti izmedju ostalog zavisiti i od njenog izvora.

Uloga sredine

Poznato je da je za prostiranje zvučnih, odnosno mehaničkih talasa, potrebno postojanje sredine kroz koju bi se talasi kretali, pa se nekada  smatralo da je i za prostiranje svetlosti, neophodno postojanje sredine kroz koju bi se oni kretali. Medjutim, isto tako se znalo da u svemiru vlada vakuum odnosno bezvazdušni prostor .

Medjutim, prolazak svetlosti u vakuumu obazbedjuje to što je prostor između planeta i zvezda  ispunjen energetskim tokovima, među kojima, je jedan od prenosioca i sama svetlost. Posmatranjem  Jupiterovih meseca , otkriveno je neslaganje u  merenjima, pa se shvatilo da je to posledica kašnjenja svetlosnih zraka i  da svetlost ima konačnu brzinu.

Putanja svetlosti od Sunca do Zemlje

Sunce je udaljeno 150 miliona kilometara od Zemlje. Svetlost svojom brzinom od Sunca do Zemlje putuje 499 sekundi što je 8,3 minuta.

brzina svetlosti1

Sigurno najpoznatije merenje brzine svetlosti izvršio je američki fizičar nemačkog porekla Albert Majkelson  1906. godine.  Kao rezultat prvog i kasnije izvedenih eksperimenata dobijena je brzina svetlosti  od približno 300. 000 km/s (preciznije 299. 792. 458 m/s ).

Definicija: Brzina svetlosti u vakuumu iznosi 3*10 8 m/s, tačnije, ova konstanta iznosi:  299,792,458 kilometara u sekundi.

Brzina svetlosti u vodi, staklu, vazduhu…

U nekom drugom medijumu (u gasovima, odnosno u vazduhu, u staklu, kroz vodu, kroz druge tečnosti…) vrednosti brzine svetlosti su manja od brzine u vakuumu i zavise od prirode medijuma. Brzina svetlosti jedan je od važnijih fizikalnih pojmova i formula Teorije relativiteta.

S obzirom na to da je svetlost vid elektromagnetnog zračenja, njena brzina zavisi od električnih i magnetnih svojstava sredine kroz koju se kreće i konstantna je za tu sredinu. Formula za njeno izračunavanje je :

brzina svetlosti formula



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!