Nečista krv, Bora Stanković

0

Autor: Bora Stanković
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema i ideja dela

Iako na prvi pogled izgleda da je osnovna tema romana ” Nečista krv “, neophodna je dodatna analiza i interpretacija, kako bi čitalac razumeo šta je zapravo tema ovog romana.

Za školarce je sasvim dovoljan odgovor da je tema romana tragična sudbina lepotice Sofke. Međutim, ideja kojom se rukovodio Bora Stanković svakako je mnogo kompleksnija.

Naime, tema ovog romana je propadanje jednog sloja društva, usled tadašnjih prilika, a njihovo propadanje je oličeno i opisano u sudbini glavne junakinje ovog dela.

Mesto i vreme radnje

Mesto i vreme radnje lektire ” Nečista krv “, Bora Stanković je smestio u svoje rodno Vranje, krajem 19. veka.

Analiza i interpretacija lektire “Nečista krv”

Prvobitno je lektira ” Nečista krv ” bila objavljena u formi pripovetke, početkom 20. veka. Nakon toga, lektira ” Nečista krv ” izlazi u nastavcima u tadašnjim časopisima, da bi nakon dosta ispravki Bora Stanković objavio roman ” Nečista krv ” 1910. godine. Koliko je poznato, on nije imao dovoljno novca za štampanje celokupnog dela, pa je objavio roman u skraćenom uzdanju, nadajući se da će jednog dana imati dovoljno novca da štampa kompletan roman. Međutim, ubrzo izbija Prvi svetski rat i taj dodatak delu netragom nestaje, tako da lektira ” Nečista krv ” ostaje u formi kakvoj je danas čitamo.

Necista krv analiza

Analiza i interpretacija ovog dela, pre svega mora početi od saznanja o vremenu koje opisuje, jer je lektira ” Nečista krv ” između ostalog i sociološki roman. Kao što smo rekli vreme i mesto radnje ovog romana je Vranje, krajem 19. veka. U to doba, zapravo nakon 1875. godine Vranje, ali i teritorija tadašnje Srbije je oslobođena od turske vlasti, a to je za sobom povuklo i ne tako sitne promene u društvu i životu ljudi, uopšte.

Kako su turski uzurpatori napustili teritoriju zemlje, oni za sobom povlače i lagano nestajanje onih ljudi koji su živeli dobro upravo zahvaljujući saradnji sa Turcima. A tada na scenu stupaju ljudi koji su do juče bili nadničari, obični seljaci. Kako se Vranje nalazilo na trgovačkom putu, sasvim je logično da tim putem pristiže i novi svet, mahom ljudi koji su živeli blizu granica. Bili su to ljudi koji su došli do velikih količina novca na razne načine, koji baš i nisu bili legalni. Više je bila reč o špekulacijama, moglo bi se reći. I kako je, do juče bogat sloj siromašio, tako se sada ovaj novi svet, nekadašnjih nadničara naglo bogatio. Ljudi koji su do juče imali i ugled i novac, sada to daju ili prodaju budzašto nekadašnjim nadničarima.

Sada kada znate sve ovo, analiza i interpretacija samog dela će biti bitno jednostavniji, jer je upravo ovo glavni motiv čitavog romana, iako su u njemu prisutni i mnogi drugi motivi.

Iako analiza romana ” Nečista krv ” počinje od analize društva, za razumevanje dela je vrlo važan i takozvani biološki motiv, to jest motiv ” nečiste krvi “, koji je jedan od osnovnih motiva dela. A ovaj motiv se razvija od samog početka, pa Bora Stanković uvodi čitaoca u priču rečima: ” Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj – Sofki. ”

Sam početak romana ” Nečista krv “, Bora Stanković posvećuje upravo tom biloškom motivu, te podrobno opisuje sve Sofkine pretke: njenog pradedu hadži Trifuna. prababu Conu, dedu Kavarola, baba – tetku Nazu ( sestru deda Kavarolinu ) i teču, koga su zvali ludi Rista. Čitalac shvata da su upravo oni uzrok te ” nečiste krvi “.

Karakterizacija likova se ne odnosi samo na pretke, već i na efendi Mitu i njegovu kćer Sofku, koji predstavljaju naslednike i kao takve, predstavnike sadašnjeg vremena i nosioce ” nečiste krvi “.

Analiza i interpretacija ovog dela Bore Stankovića, vidi roman ” Nečista krv ” ne samo kao sociološki roman, već i psihološki, te roman – dramu.

Glavni lik romana je devojka, Sofka, vrsna lepotica, kroz čiju sudbinu Bora Stanković oslikava sudbinu čitavog društva. On prati njen život od najranijeg doba, pa sve do smrti. Pored nje, glavni likovi su i njen otac, efendi Mita, ali i gazda Marko, koji će je kupiti kako bi je udao za svog sina Tomču, formalno, sve do trenutka dok sama Sofka ne shvati da je gazda Marko zapravo poželo za sebe, sledeći gnusni običaj koji je vladao u nekadašnjim seoskim sredinama.

Lektira ” Nečista krv ” je sastavljena od ukupno 33 poglavlja, a u njoj su izražena tri dramska mesta, čime se bave analiza i interpretacija ovog dela, a razumevanje ovih važnih tačaka u pripovedanju je osnovno za dobar sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Nečista krv “.

Prvo dramsko mesto je trenutak kada nekada uspešan čovek, gazda Mita, usled finansijskih teškoća u koje je zapao, odlučuje da proda svoju jedinu kćer Sofku jednom potpuno nepoznatom čoveku. Reč je o gazda Marku, koji se obogatio, ali je seljak poreklom. Da situacija bude još surovija, gazda Markov sin, Tomča tada ima svega 12 godina i duplo je mlađi od Sofke.

Drugo dramsko mesto je svadba lepotice Sofke i mlađanog Tomče, to jest trenutak u kome devojka shvata da je gazda Marko zapravo izabrao za sebe, a ne za svog sina. Istovremeno, zgađena željom svog svekra, ali mlada i puna strasti, Sofka pada u iskušenje, ali uspeva da se savlada, kao uostalom i gazda Marko, koga Sofka srećom zaustavlja u prljavoj nameri. A on besan, što ne može da učini ono što su sasvim sigurno činili njegovi preci, iskaljuje sav bes na svoju nedužnu ženu. Potom odlazi da se bori protiv Arnauta i biva ranjen. Iako su postojale šanse da će preživeti, on sam kida zavoje želeći da umre, jer je itekako svestan da ako još jednom bude prišao Sofki neće moći da se uzdrži kao prvog puta.

Treći dramski momenat je vezan za dolazak Sofkinog oca kod Tomče, kako bi dobio ostatak novca koji mu je njegov otac obećao za Sofku. Upravo ovaj moment je definitivno doveo do toga da Sofka prizna svoj poraz i shvati svu veličinu svoje nesreće. Efendi Mita je pri tom bio vrlo nadmen i izvređao Tomču, koji do tog trenutka uopšte nije znao da je Sofka kupljena za njega. Zapravo, verovao je da ga zaista voli. Međutim, kada je saznao da je za nju dat novac, Tomča počinje da je tretira kao robu, da je tuče, što vremenom dovodi do Sofkinog kopnjenja i uništenja.

Iako na prvi pogled analiza i interpretacija romana ” Nečista krv ” pokazuju da je u prvom planu pripovedanja sociološki aspekt, odnosno propadanje porodice usled propadanja čitavog društva kome su pripadali, za dobro razumevanje ovog dela vrlo je važan motiv ” nečiste krvi ” u romanu. Ujedno je ovaj motiv jedna od najčešćih tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Nečista krv “. Naime Bora Stanković govori o propasti porodice usled naslednog faktora, te devijantnosti u ponašanju. Motiv ” nečiste krvi ” je vrlo kompleksan, a on je predstavljen na mnogo načina, to jest ispoljava se na različite načine. Na prvom mestu on je oličen u želji za raskoši, uživanju u jelima i želji za što lepim odevanjem, te odsustvu rada. Obraća se pažnja na fizički izgled, žene zavode sve, bez obzira da li su im i šta u rodu, muškarci uživaju u razvratu i sa seljankama i sa Cigankama i sa ženama koje su sumnjivog morala, otpuštene iz harema mnogih Turaka koji su napustili Srbiju. A kao rezultat ovakvog ponašanja javljaju se razne bolesti, poput umobolnosti, oduzetosti, deca se rađaju sa mnogim anomalijama.

U Sofki isto teče ta ” nečista krv “, ali se ne ispoljava na istovetan način. Jeste ona nasledila dosta od njenih predaka, na primer naglašenu putenost i čulnost, ali nekako uspeva da se iskontroliše, barem u nekim situacijama. Sa druge strane, u većini situacija u kojima se bude našla ne svojom voljom, Sofka će pokazati trezvenost, te će zarad svoje porodice podneti veliku žrtvu. Iako je u prvom momentu našla snage da se usprotivi očevoj želji da bude prodata, Sofka ipak preuzima na sebe ni malo laku žrtvu. Međutim i u njenom liku je prisutna ” nečista krv “, a koja se pored naglašene čulnosti, ogleda i u njenim maštarijama, te željom da joj se svi dive. Posebno je motiv ” nečiste krvi ” izražen u scenama strasti i pohote kada Sofka priziva sebi gluvoneme sluge, ne bi li ublažila svoju prazninu, ali i u deci koju rađa, koja su slaba i u fizičkom i u psihičkom smislu.

Glavni likovi i karakterizacija likova

Lektira ” Nečista krv ” ima mnogo likova. Glavni likovi su svakako Sofka i njen otac, efendi Mita. A za bolje razumevanje ovog dela je vrlo važna karakterizacija likova, pa ćemo se mi baviti i karakterizacijom lika gazda Marka, čije razumevanje je vrlo važno za razumevanje čitavog romana.

Sofkin otac, efendi Mita je potomak bogate, čorbadžijske porodice. On je bio obrazovan, naočit, školovan, lep, govorio je grči, turski i arapski jezik. Iako su se njegovi roditelji svega odricali kako bi on imao što više novca za školovanje, efendi Mita ih se, čini se i stideo i nije mnogo mario za njihovu žrtvu. Bora Stanković navodi da kada se Mita vratio sa školovanja, više nije želeo da deli ni trpezu sa svojim roditeljima, već je jeo na spratu. Pa čak ni kada su umrli nije im došao na sahranu, jer tobože glasnik nije uspeo da ga pronađe, pošto je bio na putu. Efendi Mita je nekako svima bio dalek, ali je zato drugovao sa Turcima, te odlazio kod njihovih žena. Želeći da se spase i pobegne od svoje propasti, kada čitavo društvo ide u sunovrat, efendi Mita spas pokušava da pronađe u Turskoj. Oženio je siroticu, koja nije bila toliko lepa kada ju je uzeo za ženu, ali je ubrzo procvetala.

Prema ženi i ćerki je efendi Mita tek s vremena na vreme pokazivao naklonost, a obično je bivao na putovanjima. Od kada je njegova Sofka porasla, efendi Mita čini se beži od kuće, dolazeći tek po neki put u nekoliko godina i to isključivo noću, kako je ne bi sreo. A ” Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe – znala za sve. I kao što je, nikad ni za šta ne pitajući, osećala i razumevala sve šta se oko nje događa, tako je isto znala i za sebe šta će s njome biti. ” Pa je tako bila svesna i da njen otac ne dolazi kući samo zbog nje, jer se bojao da u njemu ne proradi ” nečista krv “. Poslednji put kada je došao, doneo je tužnu vest da će udati svoju kćer jedinicu za sina gazda Marka, kako bi dobio novac za nju.

Sofka predstavlja poslednji izdanak loze hadži Trifuna. I u njoj, povremeno vri ” nečista krv “, ali joj se ona sa uspehom odupire u mnogim situacijama. Kako veli Bora Stanković: ” Sama Sofka uvek se sa jezom i strahom sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala razumeti, a kamoli upamtiti; ili što je i sama, kad je odrasla, svojim očima videla. ”

Ona ne želi da misli o svojim precima, jer se pribojava da i u njoj teče ” nečista krv “.

Ponaša se kao da je iznad svih devojaka, svesna je svoje nadljudske lepote, a hrabro stoji i gleda sve u oči. U samom uvodu u njen lik, Bora Stanković sa puno detalja opisuje Sofku, tako da čini da čitalac može vrlo lako da je zamisli. Bila je lepa, ljupka, jedra, a sa godinama njena lepota je bila sve ” raskošnija i zanosnija “, lice joj je bilo belo, čelo visoko, oči krupne. Usne su joj bile tanke, ali uvek su izgledale vlažne i strastvene, a jagodice vrele. ” A od svega toga što je bilo oblo i saliveno i činilo njenu lepotu, koja kao da je stala zanavek uobličena, jedino je kosa bila bujna, crna i teška. ”

Sofka je od svojih prvih saznanja o sebi bila svesna svoje lepote i bila je sigurna da će se razlikovati od drugih, bila je zadovoljna samom sobom, gledala je druge devojke sa visine i bila je sigurna da joj nijedna devojka neće biti ravna.

Njen unutrašnji život je bio obeležen mnogim maštanjima o muškarcu koji će ispuniti sve njene želje. Ali, istovremeno je glavna junakinja romana ” Nečista krv ” razmišlja i o drugim devojkama, strepeći da će ipak doći neka koja će biti mlađa, zanosnija i lepša od nje. Već u četvrtom poglavlju romana čitalac saznaje da Sofka voli samoću i tišinu. Ne voli svadbe, okupljanja sveta, posete i baš zato više voli zimu, jer joj je tada sve ” lakše i slađe “.

Sofka ima i ono ” njeno “, kada joj u trenutku čitavo telo zatreperi, kada joj se uznemire sva čula, ” topi se od neke sladosti ” i ” od beskrajne češnje za nečim oseća da bi jauknula “. Tada oseća da postoje dve Sofke i to jedna ona sama, a drugo ona koja je nosilac ” nečiste krvi “. Čak u jednom trenutku kada je uhvati to ” njeno “, ona poziva slugu, gluvonemog Vanka, ali ipak uspeva u poslednjem trenutku da se odupre iskušenju.

Kako vreme prolazi, a niko je ne prosi, Sofka počinje da se plaši da se neće udati za mladog, visokog, tamnoputog i snažnog mladića, o kome sanjari i na kome će joj zavideti svi. Međutim, njeni snovi nestaju kada u kuću jednog dana dolazi njen otac, efendi Mita i dovodi joj budućeg svekra, gazda Marka. Iako se poslednjim atomima snage bori za svoju slobodu i pokušava da se odupre, Sofka ipak prihvata da se žrtvuje. Nakon takve odluke ona oseća samo ravnodušnost prema svemu, nezainteresovana za bilo šta, ona oseća ” otupelost “. Karakterizacija likova je došla do savršenstva upravo u trenutku kada Bora Stanković prikazuje Sofku nakon donošenja ovakve odluke jer čitalac gotovo da može da oseti da je Bora Stanković sada prikazuje kao kakav predmet koji je u službi drugih.

Sofka uspeva da se uzdigne iznad situacije, te da se uvek pojavljuje kao nasmejana pred svetom, kako niko ne bi primetio koliki je njen bol. Međutim, scena u amamu, pred samo venčanje pokazuje veličinu njenog bola: ” A sutra, posle venčanja, sve prestaje. Više nema kome ni da se nada, ni o kome da misli, još manje da sanja. Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida… ”

To je prvi put da je dozvolila sebi da zaplače.

Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, Sofka je požrtvovana, nesebična, jer se svesno žrtvuje za svoje roditelje i porodicu.

Ne odustaje od svoje žrtve čak ni onda kada joj otac ruši poslednju nadu da može biti srećna, kada dolazi da traži ostatak novca od njenog muža, koji je nakon ovog nemilog događaja počinje tretirati kao stvar koju je kupio. Počinje da je maltretira i fizički i psihički, a ona nemajući kud zove k sebi sluge, ne bi li barem malo smirila ono ” njeno “. Zato su sve njene sluge morale biti gluvoneme. Na kraju, Bora Stanković je prikazuje potpuno nezainteresovanu, ravnodušnu prema svemu što se oko nje događa. Pije svaki dan, pati od napada glavobolje i sama ugašena, sedi pored ognjišta i džara drvetom po pepelu.

Lik gazda Marka se smatra jednim od najupečatljivijh likova, ne samo romana ” Nečista krv “, već i celokupnog stvaralaštva Bore Stankovića. On je snaju formalno uzeo za svog maloletnog sina, a zapravo je birao za sebe, želeći da time učini dve stvari: prvo da postane ugledan, jer uzima devojku iz ugledne kuće, a potom da je uzme za družbenicu, dok mu sin ne stasa, kao što su nekada činili njegovi izopačeni preci. Lektira ” Nečista krv ” u 13. poglavlju donosi priču o poreklu gazda Marka, želeći da pokaže ko je i kakav je zapravo on bio, te da i on nosi u sebi onu promašenost života, koja je karakteristična za mnoge likove u stvaralaštvu Bore Stankovića.

Prepričano delo ” Nečista krv “, Bora Stanković

Prvi deo romana ” Nečista krv ” daje opis prošlih događaja, te Sofkinih predaka i onoga što su oni činili. Čitalac saznaje kako se hadži Trifun obogatio, kako su se oni ponašali među sobom. Nakon smrti hadži Trifunove sve se menja. U kući više nema nikakvog reda, niko više ne radi, sve se okrenulo zabavi i uživanju. Trgovina je polako propadala, jer niko nije radio kako treba. Žene su bile okrenute doterivanju, kupovale su najskuplje haljine, zavodivši sve, bez obzira da li su im bili rod ili ne.

Vremenom, od takvog načina života, u njima svima počinje da caruje nemoral, što kao posledicu ima rađanje dece sa raznim anomalijama. Sofka je poslednji izdanak ove porodice.

Njenog oca roditelji šalju na školovanje, a on ih zauzvrat ignoriše i ne poštuje. Gotovo da ih se stidi, iako je postao gospodin upravo zahvaljujući njima. Efendi Mita se ženi Todorom, koja je bila siromašna, a nije bila ni naročito lepa kada ju je uzeo za ženu. Ali ubrzo se pokazala sva njena lepota. Međutim efendi Mita se uskoro vraća životu kakav je vodio pre ženidbe, često odlazeći da druguje sa Turcima i da uživa sa njihovim ženama.

Kasnije, kada je Sofka porasla, on gotovo da i ne dolazi kući, bojeći se da ne proradi ” nečista krv ” u njemu.

Poslednji put kada je došao, efendi Toma donosi vest da će svoju ćerku jedinicu udati za maloletnog sina gazda Marka. Od tog trenutka počinje Sofkino propadanje.

Ubrzo, Sofka saznaje da je gazda Marko najpre uzeo za sebe, a ne za svog sina, ali uspeva da ga spreči u namerama. Gazda Marko odlazi da se bori protiv Arnauta i iz te borbe se ne vraća, jer je svestan da sledeći put neće moći da se odupre snajinoj lepoti.

Sofkina svekrva je jedina koja je poštuje i ceni. Uvek je uz nju, pa čak i u trenutku kada umire, njena svekrva kune sve muškarce iz njene porodice, i muža i sina, jer su im upropastili živote.

Od trenutka kada joj svekar umre, nastupa period mira i napretka u Sofkinom životu. Čini se da je muž voli i zajedno sa njegovom majkom oni uređuju kuću i, naizgled žive lepo.

Međutim, efendi Mita drugi put uništava život svoje ćerke jedinice, ali ovoga puta to čini istinski. Naime, od trenutka kada je došao da traži ostatak novca od svog zeta Tomče, koji je njegov otac obećao, nastupa pakao za Sorku. Tonča do tada nije znao da je ona kupljena, a kada je to saznao počinje da je tretira kao stvar. Pri tom, efendi Mita ga čak i vređa, iako je došao da traži novac od njega. Tomča nakon toga počinje da tuče i maltretira Sofku na razne načine. Otac joj nudi da se vrati svojoj devojačkoj kući, ali Sofka to odbija, želeći da iznese svoju žrtvu do kraja.

Tako i biva… Sofka ostaje sama, nesrećma, sve češće poteže za rakijom, a spas za ” ono njeno ” pokušava da nađe sa brojnim gluvonemim slugama.

Poslednja scena romana ” Nečista krv ” je scena u kojoj Sofka sedi sama i džara po pepelu, potpuno ravnodušna i otupela na sve što se oko nje događa.



Share.

Leave A Reply