Kad su cvetale tikve, Dragoslav Mihailović

0

Autor: Dragoslav Mihailović
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema i ideja dela

Sudbina glavnog lika romana ” Kad su cvetale tikve ” jeste osnovna tema na kome je bazirana ova lektira.

Ideja romana je nešto kompleksnija, kao uostalom i njegova interpretacija i analiza. Smatra se je osnovna ideja, na kojoj počiva lektira ” Kad su cvetale tikve ” neusaglašenost želja i mogućnosti glavnog junaka.

Mesto i vreme radnje

Radnju romana ” Kad su cvetale tikve “, Dragoslav Mihailović je smestio u beogradsko naselje Dušanovac, tokom trajanja Drugog svetskog rata i u prve decenije po završetku rata.

Analiza i interpretacija romana ” Kad su cvetale tikve “

Roman ” Kad su cvetale tikve ” je jedno od onih štiva koje se čita u jednom dahu. Možda će vam zvučati čudno činjenica da je ovaj roman nekada bio zabranjivan, uzevši u obzir da je ovo sada obavezna lektira. Naime, Dragoslav Mihailović je roman ” Kad su cvetale tikve ” prvi put objavio 1968. godine, a to je ujedno i njego prvi roman. U to doba, na vlasti je bio socijalististički režim, na čelu sa Josipom Brozom Titom, koji je itekako vršio cenzuru svih dela koja su, na neki način mogla da ugroze tadašnju vlast.

Baš iz tog razloga je bila zabranjena i predstava koja je trebalo da se igra prema romanu ” Kad su cvetale tikve “, a sam Dragoslav Mihailović je tvrdio da ju je zabranio lično Josip Broz Tito. Zapravo, predstava je premijerno prikazana 1969. godine, ali je doživela svega pet izvođenja. Tek je 1984. godine drama ” Kad su cvetale tikve ” vraćena na repertoar i to beogradskog Narodnog pozorišta. Bilo kako bilo, od tada je ovaj roman doživeo više od 20 izdanja, a preveden je na 13 svetskih jezika. Uz sve navedeno, roman ” Kad su cvetale tikve ” je postao obavezna lektira za srednje škole.

Kad su cvetale tikve

Kompozicija romana je vrlo kompleksna, iako na prvi pogled ne izgleda tako. U romanu se izdvaja nekoliko vremenskih slojeva, a osnovni su: pređašnji život Ljube Šampiona i događaji koji su ga obeleželi i trenutni život, koji živi daleko od svoje domovine.

Pripovedanje čitavog romana je u prvom licu. Iako glavni lik romana priča svoju priču, nigde nije tačno navedeno kome je on govori, pa se može zaključiti da se obraća čitaocu direktno. Zapravo, sve vreme dok čitate roman ” Kad su cvetale tikve ” imate utisak da i vi učestvujete u svim događajima. Toliko živo i verno pripoveda Dragoslav Mihailović.

Posebno je zanimljiv jezik kojim glavni junak govori. Reč je o takozvanom šatrovačkom, ali pre onom staro – beogradskom, mangupskom govoru, koji u pojedinim situacijama zahteva dodatno objašnjenje, barem za novije generacije školaraca.

Roman ” Kad su cvetale tikve ” spada u takozvane kratke romane, jer ima svega nešto više od sto strana, a njegova fabula je prilično jednostavna. Glavni junak romana je ujedno i narator. On priča svoju životnu priču i objašnjava šta ga je navelo da ode iz zemlje u kojoj se rodio i započne život u dalekoj Švedskoj.

Sam početak romana je posebno zanimljiv i zato analiza i interpretacija dela počinju upravo od početne rečenice, koju izgovara glavni lik: ” Ne, neću se vratiti. ” U ovoj rečenici je sadržana sva muka glavnog junaka romana ” Kad su cvetale tikve “, jer se jasno oseća da je on zapravo u dilemi: da li da se vrati ili ne u svoju rodnu zemlju. Sa jedne strane ga muči nostalgija, zbog koje bi se ipak vratio, a sa druge strane Ljuba Šampion je itekako svestan da ne sme da se vrati, upravo iz razloga zbog koga je pobegao. Zna on da ako se vrati može i biće kažnjen za ubistvo koje je počinio. Iako početak romana navodi čitaoca da pomisli da je glavni lik doneo konačnu odluku i da se neće vratiti, poslednji pasus romana jasno pokazuje koliko je njemu, zapravo sve to teško.

Obraćajući se direktno čitaocu, Dragoslav Mihailović roman ” Kad su cvetale tikve ” završava rečima: ” A vi, ako nekada odete na Dušanovac, pogledajte ga dobro. Čujem da se dosta promenio; ako. Tada ćete se možda setiti da ovde živi jedan čovek koji i kad stoji i kad hoda, i kad se smeje i kad spava – plače za njim: jedan čovek koji još može da se uzda – jedino u rat. ” Razumevanje završnog dela romana je vrlo važno za razumevanje čitavog romana. Kada Ljuba kaže da se uzda u rat, on ne misli na rat u bukvalnom smislu te reči. Već na neki malo pametniji rat, odnosno na mogućnost da mu njegova domovina ponudi amnestiju za učinjeno ubistvo.

Ono što bi trebalo da znate, a što možda ne piše u knjigama jeste da je Dragoslav Mihailović inspiraciju za roman ” Kad su cvetale tikve ” imao u stvarnim ljudima. Moram priznati da sam bila fascinirana činjenicom kada sam ovo čula, a još i više kada sam kao srednjoškolka imala tu sreću da upoznam gospodina, po kome je građen jedan od likova romana. Mada, nisam uspela ništa posebno da saznam, jer se samo nasmejao kada sam ga pitala da li su događaji u knjizi ” Kad su cvetale tikve ” istiniti. To će, verovatno ostati zauvek tajna, a sve to čini roman još zanimljivijim, ako mene pitate.

Analiza i interpretacija ovog dela prvenstveno zahtevaju objašnjenje mesta radnje, jer današnji školarci verovatno nisu svesni šta je Dušanovac predstavljao tada. Nije on ni približno izgledao kao danas. I upravo ti opisi kraja u kome je rastao Ljuba Šampion su izuzetno značajni za današnje generacije. Možda će tako imati širu sliku svog rodnog grada. Uz to, nekada su odnosi u društvu bili uređeni na potpuno drugačiji način, što se takođe može videti iz priče Ljube Šampiona. Tek kada to shvatite, biće vam jasnije i čitavo delo, a onda će i vaš sastav kada bude obrađivali ovu lektiru sigurno biti mnogo bolje napisan, jer ćete razumeti roman na pravi način.

Glavni lik, Ljuba Šampion je bio bokser i rastao je u ratno vreme. Fabula romana predstavlja događaje koji su obeležili njegov život i koji su ga naveli da napusti svoju zemlju. Roman je obojen različitim osećanjima, a mahom preovlađuju tuga i nostalgija. Čini se kao da je upravo lektira ” Kad su cvetale tikve ” svojevrsna ispovest glavnog junaka, čoveka koji analizira svoj život, objašnjavajući drugima, ali prvenstveno sebi sve što je učinio i zašto se sada nalazi upravo tu gde se nalazi.

Citat koji možemo videti na početku romana je zapravo piščeva želja iz kog ugla čitalac treba da posmatra ispovest glavnog junaka. Reč je o citatu Danilovog učenika, koji datira iz perioda od 12. do 14. veka, a koji govori o onima koji su ” lišeni slave svoje ” bili povedeni tamo kuda neće, nekim nevidljivim silama.

Pripovedanje je gotovo svo u prošlosti, osim uvodnog i završnog dela. Tek se na mahove provuče njegov sadašnji život u dalekoj Švedskoj, ali sve u kontekstu nostalgije. Pa, tako opisuje svoju suprugu i njihov sadašnji život, ali i trenutke kada ga uhvati toliko jaka nostalgija da je u stanju da vozi tri dana samo da bi stigao do granice i pomirisao vazduh svoje domovine. Toliko je, ponekad jaka njegova želja. Ali, i pored toga glavni junak romana ” Kad su cvetale tikve ” ne ide dalje, jer je svestan da njegov povratak u otadžbinu može značiti kraj njegovog, finansijski bezbrižnog života.

Ono što uopšteno karakteriše Dragoslava Mihailovića kao pisca jeste specifičnost jezika kojim su pisana njegova dela, ali i izbor glavnih junaka. Naime, glavni likovi njegovih dela su obični ljudi, koji su svesni toga, pa u tom pravcu i ide karakterizacija likova. Uz to, jezik koji glavni likovi govore je jezik koji se nalazi daleko od uobičajene književne norme. Većina romana čiji je autor Dragoslav Mihailović, pa tako i lektira ” Kad su cvetale tikve ” imaju još jednu zajedničku karakteristiku. Mahom su to, takozvani romani lika, jer je u središtu pripovedanja jedan lik i njegova sudbina.

Kompozicija romana sadrži sledećih pet etapa radnje: uvod u kome Dragoslav Mihailović daje opis Ljubinog života sada, u dalekoj Švedskoj, potom zaplet, koji nastaje kada glavni junak počinje da trenira boks. Kulminacija radnje nastaje kada glavni junak odlazi u vojsku. Radnja romana ” Kad su cvetale tikve ” doživljava obrt kada Ljubina sestra, Dušica oduzima sebi život, a rasplet je trenutak kada glavni junak dolazi da se osveti Stoletu, koji je krivac za smrt njegove sestre.

Što se naslova romana tiče, njegova simbolika čitaocu postaje jasna tek kasnije. Vrlo je važno da obratite pažnju kada se pominju tikve u romanu. Da vam olakšam, pominju se na dva mesta: pre i posle tuče. I svakako vam ništa neće značiti da vam ja kažem moje viđenje naslova ovog romana, jer njegova interpretacija apsolutno zavisi od vas. Sam naslov romana ” Kad su cvetale tikve ” može biti shvaćen na različite načine, zato je vrlo nezahvalno reći: on znači to i to, jer se vi možda uopšte ne biste saglasili samnom.

Glavni likovi i karakterizacija likova

Iako mnogi školarci traže ko su glavni likovi u romanu ” Kad su cvetale tikve ” i kakva je karakterizacija likova, možda će vas zbuniti, ali ova lektira nema glavne likove, već je glavni lik jedan, a to je narator, Ljuba Sretenović Šampion. Uz njega se pojavljuju i drugi likovi, ali za njih se ni u kom slučaju ne može reći da su glavni likovi.

Dakle, za dobar sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Kad su cvetale tikve ” vrlo je bitna i karakterizacija likova, odnosno glavnog lika.

Primarna karakteristika glavnog lika ovog romana je sklonost ka nasilju. Ali, to nasilje bi se moglo okarakterisati kao posledica vremena i sredine u kojoj je živeo. Tada je sve bilo na bazi fizičke snage i sve je bilo određeno time. Ljuba ne opravdava svoje postupke, čak ni sada kada je na fizičkoj i vremenskoj distanci. Čak ni u trenutku kada je zbog nasilja stradala njegova sestra, on ne odustaje od nasilja. Naprotiv, u njemu se javlja jaka želja za osvetom. Ali čak i kada se osveti, on ne doživljava osećaj zadovoljstva, kao što je mislio da će biti. Nekako je prazan, tužan. Zato odlazi, napušta svoju rodnu zemlju, nadajući se da će mu to pomoći da se odvoji od života koji je do tada vodio.

Ali, iako u dalekoj Švedskoj živi, za pojmove njegovih sunarodnika super, njega muči nostalgija i želja da se vrati. Mada nam saopštava na samom početku knjige da se neće vratiti, završni deo romana jasno pokazuje koliko mu sve to teško pada.

On živi sa svojom ženom, Šveđankom i njenim sinom iz prvog braka. Kako sam kaže, ona ga voli, a voli i on nju. Pokušavali su da imaju dece, ali nisu mogli. Zapravo, Ljuba joj je zapretio ako ne rodi dete da će je ostaviti i ona se, čini se paralisala. Nikako nije mogla da zatrudni. Na kraju mu je priznala da se boji da će je ostaviti, ako joj ne rodi dete i on prihvata novonastalu situaciju, jer je voli, a voli i njenog sina iz prvog braka kao svoje dete. Oni su sada njegova porodica.

Često ga hvata jaka nostalgija i tuga za rodnom zemljom i on se tada ili napije ili seda u auto i vozi tri dana i tri noći dok ne stigne do granice, malo prozbori sa našim ljudima i nadiše se našeg vazduha, pa se vrati ” kući “.

U Ljubi još uvek postoji nada da će ga neko iz domovine pozvati da se vrati, ali se to ne događa.

Prepričano delo ” Kad su cvetale tikve “, Dragoslav Mihailović

Analiza i interpretacija su izuzetno važne za pravilno razumevanje dela. Međutim, da biste napisali što bolji sastav iz srpskog jezika kada obrađujete roman ” Kad su cvetale tikve ” vrlo je važno da znate i ko su glavni likovi romana, ali i prepričano delo. Uzevši u obzir da se lektira ” Kad su cvetale tikve ” čita u jednom dahu, mi ćemo vam prikazati ukratko prepričano delo.

Dakle, kao što prikazuje analiza i interpretacija, lektira ” Kad su cvetale tikve ” počinje opisom života glavnig junaka, Ljube Sretenovića, koga svi znaju kao Ljubu Šampiona. On sada živi sa Ingom, Šveđankom i njenim sinom iz prvog braka, koga voli kao svoje dete. A i njih dvoje se međusobno vole. Ali, Ljubu često muči nostalgija za rodnim Dušanovcem.

Priseća se svog pređašnjeg života. Odrastao je u ratno vreme, u Beogradu, na Dušanovcu, sa majkom, ocem, bratom i sestrom. Rano se uhvatio sa lokalnim mangupom Stoletom, koga su svi znali kao Stole Apaš, koji ga je uvukao u loše društvo. U to doba je boks bio najpopularniji sport, pa su ga gotovo svi trenirali, a među njima i Ljuba. On, kasnije postaje i šampion u ovom sportu, pa mu otuda i nadimak.

Jedne večeri, došla su dvojica i odveli njegovog oca i brata. Ljuba odlazi kod Starog Periše, koji je radio u Policiji i moli ga da sazna šta se dešava sa njegovim ocem i bratom. Stari mu obećava da će pokušati i uskoro puštaju na slobodu Ljubinog oca, ali brata premeštaju na drugo mesto. Otac se vratio nekako bled i činilo im se, preko noći ostario. Uz to, nije želeo da govori ni gde je bio, ni zašto, ni šta su mu tamo radili. Kako nije uspeo da mu spase brata, Ljuba se svađa sa Starim i napušta ” Radnički ” u kome je trenirao, a seli se u klub ” Crvena zvezda “. Zbog ove odluke, on gubi posao, a ubrzo dobija poziv da služi vojsku koja će trajati tri godine.

U vojsci Ljuba trenira i dalje boks, a u tome mu pomaže kapetan Zorić. Ubrzo mu stiže telegram da je njegova sestra Dušica oduzela sebi život i Ljuba shvata da Stole ima veze sa tim. Piše o svom prvom seksualnom iskustvu, o boksu, društvu, o tome kako se zamerio lokalnom mangupu Stoletu Apašu i to zbog jedne dugonoge Kragujevčanke i o svemu što je obeležilo period njegovog odrastanja. Potom se priseća trenutka kada mu je umrla sestra, pa majka, a ubrzo i otac.

Ljuba odlazi u Srurdulicu, u kojoj se Stole leči od tuberkuloze. On je rešen da mu se osveti, zato ga udara nekoliko puta, zadajući mu smrtonosne udarce i ostavlja ga tek kada Stole počne da pljuje crnu krv. Vraća se kući, a nakon nekoliko dana saznaje da je Stole umro.

Ispituje ga policija, ali ne uspeva da ga poveže sa ubistvom. Njemu se na kraju sve to smučilo i odlučuje da napusti zemlju. Odlazi prvo u Austriju, a potom u Švedsku.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!