Veče na školju, Aleksa Šantić

0

Autor: Aleksa Šantić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: opisno – socijalna pesma

Tema i ideja pesme

Iako je na prvi pogled tema dela ” Veče na školju ” vrlo jednostavna, ona je zapravo izuzetno kompleksna. Naime, osnovna ideja pesme jeste opis prirode, onako kako je vidi pesnik, ali je tema zapravo mnogo šira i kompleksnija.

Analiza i interpretacija lektire ” Veče na školju “

Pre nego što počne analiza i interpretacija jedne od najčuvenijih pesama velikog Alekse Šantića, vrlo je važno da objasnimo naslov, jer to često zbunjuje mnoge učenike iako, u principu može da se zaključi iz stihova. Šta je zapravo školj? U rečniku pod odrednicom školj stoji: ” manje ostrvo, ali i morski greben ili hrid “.

Sada kada smo pojasnili ovaj termin i sam naslov, razumevanje čitave pesme je mnogo jednostavnije. Jer, da bi vaš sastav iz srpskog jezika bio zaista dobro napisan kada se obrađuje lektira ” Veče na školju ” važno je da shvatite koliko je sama tema kompleksna, a za to će vam svakako koristiti i analiza i interpretacija dela.

Navedeno je da je književna vrsta kojoj ova lektira pripada: opisno – socijalna pesma. Razlog za to je upravo tema i ideja na osnovu koje je nastalo delo. Naime, prvi sloj pesme jeste deskriptivni, jer pesnik prikazuje prirodu, u predvečerje na jednom ostrvu, onako kako je on vidi. A pesma je socijalna, baš zato što je tema kompleksna, to jest zato štou sledećem sloju uvodi pojam puka, odnosno naroda i njegovog teškog položaja. Pomoću opisa prirode, pesnik uvodi pojam puka, u kome je oličen čitav njegov narod i njihov težak život.

Vece na skolju

Ono što je, takođe vrlo važno za analizu jeste poznavanje istorijskih prilika, to jest života hercegovačkog naroda, kome je pripadao i Aleksa Šantić. Oni su živeli pod tuđinskom vlašću, bili su izrabljivani i mnogi od njih su napustili svoju zemlju da bi potražili bolji život u nekoj dalekoj zemlji. Aleksa Šantić je duboko saosećao sa svojim sunarodnicima i posvetio im je brojne stihove. U svojim stihovima je iskazivao tugu zbog njihove patnje, ali je istovremeneo priželjkivao i nadao se da će njihova patnja prestati jednog dana i da će doći vreme u kome će živeti bolje i zadovoljnije.

Lektira ” Veče na školju ” prvo daje sliku siromašnog ostrva i ono što se nalazi u oku posmatrača, to jest samog pesnika:

Pučina plava
spava,
prohladni pada mrak;

U prvoj strofi je prikazan mir koji vlada u prirodi u predvečerje. Dajući sliku mora, onako kako ga on vidi, Aleksa Šantić se koristio stilskom figurom, znanom kao personifikacija. Ali, ono što je daje poseban ritam i zvučnost pesmi ” Veče na školju ” jeste eufonija. Stilska figura koju nazivamo eufonija je takozvana blagozvučnost, a pod pojmom eufonija se podrazumeva nekoliko elemenata i to: rima, asonanca, aliteracija i onomatopeja. Upravo pomoću asonance ( ponavljanje istih samoglasnika ) i aliteracije ( ponavljanje suglasnika ili suglasničkih grupa ) se postiže ovakav zvučni efekat i ritam kakav ima lektira ” Veče na školju “.

Analiza i interpretacija prve strofe je prilično jasna, kao i njeno značenje. Druga strofa se, nekako logično nastavlja na prvu i Aleksa Šantić u njoj daje detaljniji opis prirode, ali i uvodi motiv puka, odnosno naroda. Početni stihovi ukazuju na tugu i bol:

I jeca zvono,
bono
po kršu dršće zvuk;
s uzdahom tuge
duge
ubogi moli puk.

Zvuk zvona koje bolno jeca, poziva narod na molitvu. Analiza ovih stihova je vrlo važna za razumevanje čitave pesme ” Veče na školju “, jer je ovde uvedene i socijalni motiv, to jest motiv puka, naroda, koji ” s uzdahom tuge ” upućuje svoje molitve Svevišnjem. Interpretacija ovih stihova za mnoge koji su je izučavali predstavlja pesimističnu sliku, jer je prikazana sva tuga i očaj hercegovačkog naroda. Stilska figura, eufonija koja je prisutna i u ovim stihovima, još jače dočarava tugu i bol naroda.

U trećoj strofi pesme ” Veče na školju “, Aleksa Šantić je stavio akcenat na ljude koji su nesrećni i koji ne uspevaju da pronađu utehu. Čak ni tamo gde je očekuju, ne dobijaju nikakvu utehu, jer ” tamo samo ćuti raspeti bog. ” Prikazan je narod u besmislu, koji traga za utehom, a pesnik puk opisuje kao ” mršave glave “, te veli:

Kleče mršave
glave
Pred likom boga svog –
ištu. Al’ tamo,
samo
ćuti raspeti bog.

Poput početnih stihova pesme, tako i završni stihovi imaju ulogu da daju opis prirode, ali ovoga puta znatno izraženije. U završnim stihovima, lektira ” Veče na školju ” daje opis prirode koja tone u duboki sa, ali je istovremeno to i opis puka, to jest naroda koji ne nalazi izlaz iz svoje teške situacije i prema kome je bog, kome se moli, potpuno ravnodušan, kao što je i priroda ravnodušna prema ljudima:

I san sve bliže
stiže,
prohadni pada mrak,
vrh hridi crne
trne
zadnji rumeni zrak.

Analiza sadržaja i motiva u pesmi ” Veče na školju ” jeste vrlo važna za njeno razumevanje, a upravo je analiza i interpretacija, kao i značenje pesme najbitnije za dobar sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Veče na školju “.
Međutim, postoji još nešto je vrlo važno i bez čega analiza i interpretacija ovog dela ne može biti potpuna, a to je kompozicija. Kompozicija i značenje stihova su sastavni i vrlo elementi i bez njih analiza i interpretacija ove pesme ne mogu biti potpune.

Lektira ” Veče na školju ” je sačinjena od četiri strofe. Međutim, ono po čemu se njena kompozicija izdvaja od kompozicija drugih pesama jeste neobičan način prikaza stihova u svakoj strofi. Svaka strofa je sačinjena od po šest stihova, a ujedno u okviru svake strofe se izdvajaju tri rečenice, takozvane sintaksičke jedinice. Često se lektira ” Veče na školju ” naziva lirskom minijaturom, prvenstveno zato što ima svega 57 reči ukupno, sažetog je iskaza, a postoji svega nekoliko pesničkih slika, čije značenje je mnogo dublje nego što se čini.

Razlog zbog koga se lektira ” Veče na školju ” svrstava među najbolje Šantićeve pesme je vrlo jasan. Naime, u njoj je prisutan i unutrašnji i spoljašnji sklad, to jest simetrija. Pored savršene pesničke forme, pesma ima simetriju rima, simetriju rečenica, simetriju stihova, a kao rezultat svih tih simetrija i simetriju strofa. Sve četiri strofe su po obliku istovetne, s tim što su prva i poslednja strofa slične i po sadržini. Prisutne su otvorene i zatvorene rime, te parne i ukrštene. Simetrija rečenica se ogleda u tome što su sve istovetne po obliku i strukturi, a u svim strofama je prisutna ista vrsta stihova. Motivi u pesmi su vrlo jasni i u skladu su sa čitavom atmosferom pesme, prisutne su tamne boje, tuga, besmisao.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!