Magnolija – omiljeno ukrasno drvo u baštama

0

Drvo magnolija, latinski naziv ( Magnolia grandiflora ) je listopadna ali zimzelena biljka čiji rod čini čak 75 vrsta. Poreklom je iz Severne Amerike i Istočne Azije.

U svetu ali i u našim krajevima je omiljeno i dosta zastupljeno ukrasno drvo  u parkovima ali i u privatnim baštama, dok u prirodnom okruženju raste uglavnom u šumama. Može se lako i jednostavno gajiti u vrtu bilo koje veličine.

Magnolija je poznata po svojim velikim belim ili pink cvetovima blagog prijatnog mirisa. Plodovi magnolije su zbirni i spiralni koji podsećaju na šišarku.

Razmnožavanje iz semena podrazumeva upotrebu semena koje  posle pucanja plodova visi sa grana na specifičnim nitima. Listovi magnolije su kožasti, zeleni i krupni i u kombinaciji sa prelepim cvetovima vrlo dekorativni.

magnolia1

Magnolija je inače drvo koje sporo raste a može da dostigne visinu od oko 5 metara. Lako se može oblikovati i kao žbun.

Iako joj je uobičajeno vreme za cvetanje  jun ili jul, magnolija može i duže da cveta, što je još jedan od razloga njene popularnosti.

Sadnja i održavanje magnolije

Magnolija grandiflora zahteva duboko, umereno vlažno zemljište. Većina vrsta neće podnositi krečno zemljište. Ova biljka je otporna na niske temperature, ali nekada  cvet može da strada od mraza. Najboje je presadjivanje uraditi na sunčanoj lokaciji jer senka i nije pogodna lokacija za magnoliju. Takodje, bilo bi dobro da joj se obezbedi položaj zaštićen od vetra , najbolje uz kuću. Najbolje je kada su sadnice visine do 2 metra. Dalja nega podrazumeva blago orezivanje koje je preporučljivo da bi se zadržao željeni oblik. Sadnja se preporučuje u aprilu mesecu,a  sadnice se obavezno sade plitko jer se koren zakorenjuje samo površinski. U suprotnom, može se osušiti. Bilo bi dobro i da sadnice zaspete malčem. Zalivanje mora biti redovno, ali se ne preporučuje kopanje oko biljke niti sadnja nekog drugog cveća.

magnolia2

Razmnožavanje magnolije

Razmnožavanje magnolije uz korišćenje reznica je prilično teško. U rano leto, povaljenicu biljke ukorenjujemo, za šta se čeka i 18 meseci a onda se odvaja od matične biljke.

Razmnožavanje iz semena zahteva sejanje u jesen, pri  temperaturi do 5 stepeni. Pošto postoji opasnosti od smrzavanja, ipak je najbolje da magnoliju posejete u proleće. Dubina na kojoj se seme polaže je oko  1 cm. Do nicanja, potrebno je redovno zalivanje kao i osigurana senovita pozicija tokom prvog leta. Znajte da, ako biljku gajite iz semena, za prvo cvetanje nekada treba da prodje čaj od  8 do 10 godina. Nekada i više! Zato, ako imate magnoliju godinama, a ona ne cveta, ne znači da nešto nije u redu, već prosto morate biti strpljivi.

Kvalitetan uzgoj podrazumeva i lagano orezivanje magnolije. Dovoljno je ukloniti oštećene i isprepletene grane i to posle cvetanja ali u pozno proleće. Magnolija će brzo da potera nove izbojke.

Bolesti magnolije

Ako se grane oštete, ali i nakon orezivanja, poželjno je da to mesto premažete kalemarskim voskom, jer su magnolije vrlo podložne infekcijama.

Takodje, koren koji je plitak i pljosnat je osetljiv, pa zato nemojte kopati zemlju oko magnolije.

Da biste izbegli probleme kao što su žuti listovi ili opadanje lišća, još tokom sadnje vodite računa da je magnolija posadjena plitko, da je zemlja pomešana sa tresetom i da joj nije namenjeno promajno senovito mesto u vrtu.



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!