Kanjoš Macedonović, Stjepan Mitrov Ljubiša

0

Autor: Stjepan Mitrov Ljubiša
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

Tema dela

Kada je u pitanju tema dela ” Kanjoš Macedonović “, moglo bi se reći da je osnovna tema ovog dela sukob glavnog junaka, Kanjoša Macedonovića i odmetnika od mletačke vlasti, gorostasa Furlana.
Ali, zapravo tema ovog dela je mnogo kompkleksnija, a što će vam pojasniti analiza dela.

Analiza pripovetke ” Kanjoš Macedonović “

Lektira ” Kanjoš Macedonović ” pripada zbirci pripovedaka ” Pripovijesti crnogorske i primorske “, koju je napisao Stjepan Mitrov Ljubiša, crnogorski pisac, koji je bio rodom iz mesta nadomak Budve, po imenu Paštrovići. Pripovetke koje su se našle u ovoj zbirci Stjepan Mitrov Ljubiša je pisao na osnovu usmenih kazivanja svojih sunarodnika, želeći da na taj način otrgne od zaborava njihove herojske poduhvate.

Kanjoš Macedonović je bio epski junak, ali nije reč o junacima na kakve smo navikli. On nije bio junak po snazi, naprotiv. Bio je pametan čovek, vedrog i snažnog duha, koji je svojim britkim umom uspeo da nadmudri i pobedi nekoga ko je fizički bio mnogo jači od njega. Na taj način je Kanjoš Macedonović uspeo da postane pravi junak i spasitelj svoga naroda.

Stjepan Mitrov Ljubiša ni u jednom trenutku nije idealizovao svog junaka. Sam junak za sebe veli da je ” šaka jada “, a pisac da je bio ” čovjek niska struka, ali živ i ćeperan, da bi se na igli vrtio “. Ovog junaka krase, da tako kažemo uobičajene ljudske osobine. Kanjoš Macedonović je: hrabar, plemenit, požrtvovan, odan svojoj otadžbini, pravičan, pa iako ga nisu krasile neke naročite fizičke osobine, njegov britki um je uspeo da nadmudri mnogo jačeg protivnika. Dokaz da izgled može da prevari je sigurno lik Kanjoša.

Kanjos Macedonovic

Kanjoševi sunarodnici su imali želju, kao i svaki narod koji je bio pod tuđom vlašću, da imaju svog predstavnika, koji će znati kako da se bori za interese svog naroda i njegovu dobrobit, a da se istovremeno suprotstavi nepravdi i brani ga. Kako nisu mogli da ga pronađu, igrom slučaja je izbor pao na glavnog junaka dela ” Kanjoš Macedonović “.

Da bi vam bila jasnija analiza ovog dela, a samim tim da biste lakše mogli da napišete što bolji sastav kada budete obrađivali ovu lektiru, važno je da poznajete i istorijske prilike, ali i neka verovanja. Naime, postoje verovanje da su Mlečani važili za ljude koji baš i nisu držali svoju reč, a što je Stjepan Mitrov Ljubiša vrlo vešto prikazao u svom delu ” Kanjoš Macedonović “:

” Ja se poklonim do crne zemlje i reknem u sebi: ” Lijepo li ova gospoda mažu i šaraju ” ” …

Svima je bilo jasno da Mleci ne poštuju sporazum, jer su Crnogorci otišli pod okrilje Mlečana kako bi se spasili od surovog turskog osvajača. Mlečani su im dali obećanje da će ih čuvati i braniti od turske sile, ali su zapravo samo gledali kako da im na sve načine uzmu što više novca, a najviše na carini, jer su Crnogorci svoju robu vozili, a gde drugo, do u Mletke. To je izuzetno pogodilo ovaj mali narod, pa je Kanjoš otišao pravo duždu da se žali. Iako je otišao po jednom zadatku, sasvim slučajno se dogodilo da je dužda izazvao jedan odmetnik, a o tome je Kanjoš Macedonović čuo glas dok je bio u krčmi:

” Stade Bračanin da pripovijeda kako se neka čoečetina furlanska ometnula duždu i poainila. – ” Šator je “, reče, ” razapeo na jednoj ostrvici usred grada, brani ga voda odasvud, i zove dužda na megdan, ako mu ne izađe ili zatočenika ne pošalje, a ono da mu preda krunu i ključeve blaga svetoga Marka, i jedinicu kćer u ženu. Ostadoše Mleci pod harač “, reče smijući se Bračanin, ” zatočnika nije, a dužde klonuo godinama i srcem, gotov da se osvati Furlanom i da mu preda gospodstvo “. ”

Tako stiže Kanjoš Macedonović do dužda… Zapravo on je samo izneo svoje mišljenje u krčmi, a trebalo bi da znate da se nekada mnogo vodilo računa šta se i gde govori, jer je vrlo brzo vladar bio upoznat sa svim. Zapravo glavni junak lektire ” Kanjoš Macedonović ” jednostavno je rekao:

” A da ja vidiš kolišni sam, a rad bih se s njim obisti. ”

Vrlo brzo Kanjoš bi izabran da izađe na megdan ovom ” furlanskom odmetniku “. Ali, posebno je zanimljivo njegovo razmišljanje kada mu u sudu u govore da dužd može naći zamenu, ali da želi da pruži šansu Crnogorcima ” jer želi tvojoj braći, skoro posinjenoj, otvoriti put slave, poštenja i neumrlosti. ” Međutim, britki um glavnog junaka itekako dobro shvata da Mlečani ” mažu i šaraju ” i kreće put svoje zemlje ne bi li pronašao onoga ko će se boriti u ime duždevo protiv ” jedne smušene i nevaljale rđe kojoj je omrzlo življeti “.

Tamo međutim, na zboru Crnogorci iznose svako svoje mišljenje o novom duždevom zahtevu i kao što mahom biva, svako je najpametiji i svako najbolje zna šta im valja činiti. Tako dođoše i to odluke: ” Nego neka ide Kanjoš duždu zatočnik, pak ako mu da Bog da posiječe tu talijansku aždaju, neka traži da se pogodba zbilja poštuje, da nas duždevi žbiri ne potežu po mletačkijem ulicama. Ako li pogine, a mi ćemo poslati drugoga i trećega; dati nas neće sve taj Furlan posjeći. ”

Međutim, Kanjoš Macedonović je ipak svestan da je on, kako sam kaže ” mališan ” i da ne sme da se usudi da izađe na megdan, jer ” dužde traži hrpu spored Furlana “. Ali, nemajući kud Kanjoš Macedonović krete put Mletaka i tamo vrlo vešto pobedi ovog gorostasa. O njegovoj borbi će biti više detalja u poglavlju prepričano, pa će vam sigurno biti jasnije čitavo delo i njegova analiza.

Kraj pripovetke je izuzetno zanimljiv, jer tu Stjepan Mitrov Ljubiša govori upravo o onome što smo naglasili da je bitno za razmevanje dela, ali i sastav iz srpskog jezika čija je tema lektira ” Kanjoš Macedonović “. Iako se Kanjoš izborio:

” da nam ne uzimate carine ni mrnara, da stojite pošteno na pogodbi koju smo utvrdili pri predaji, i za bolje jemstvo da se zove imenom našega naroda ona obala u Mlecima pri moru gdje se iskrcava naša trgovina. Drugoga dara i obilzvža niti tražim, niti primam. ”

Vrlo brzo su Mleci zaboravili na njegovo herojstvo i pogodbu, pa opet uveli namete i, naravno preimenovali obalu.

Kanjoš Macedonović je čovek izuzetnih sposobnosti, pa iako nije bio fizički naročito jak uspeo je da nadmudri protivnika. Tako je on postao istinski junak u očima i svojih sunarodnika i Mlečana, a o njegovom rodoljublju koje je, iznad svega bilo iskreno i čisto, govori se i danas, jer je Stjepan Mitrov Ljubiša zaista uspeo da otrgne od zaborava i ovu priču. Kanjoš Macedonović je, sada već legendarni junak ne samo Paštrovića i Budve, već i cele Crne Gore.

Prepričano delo ” Kanjoš Macedonović “

U podnaslovu pripovetke ” Kanjoš Macedonović “, Stjepan Mitrov Ljubiša je naveo: ” Priča paštrovska iz petnaestog vijeka “, jasno stavlajući čitaocu do znanja da priča nije izmišljena. Početak pripovetke je ujedno i opis mesta poznatog pod nazivom Drobni pijesak, uz opis mesta na kome su se održavali seoski zborovi na kojima su meštani donosili važne odluke. Odluke su donosili predstavnici svih 12 plemena i 4 sudija, a Skupština je birana svake godine na praznik Vidovdan. Tada bi prethodni članovi Skupštine predavali novima: ” zakonik, starostavnik, knjigu i srebrni pečat “, a onda bi novi članovi polagali zakletvu.

Potom Stjepan Mitrov Ljubiša navodi istorijski poznat podatak: ” Kada ih gladne godine 1423. početkom travnja premami i prevari po morski vojevoda Bembo da se svojevoljno metnu pod zakrilje krilatoga lava svetog Marka, da ih tobož Turčin ne oprži “, Crnogorci su se sa njima dogovorili da ne moraju da menjaju svoju veru, to jest ” da će im ostaviti u svoj cjelini starostavnik “, ali i da neće morati da plaćaju nikakav dana ” ni novčani ni krvini “. Naravno, Venecija, to jest Mlečani nisu održali svoju reč i išli su dotle, sve dok nisu narod potpuno porobili.

Potom sledi opis skorašnjega zboga, to jest Skupštine, kojoj je prisustvovao i Kanjoš Macedonović. Njega Stjepan Mitrov Ljubiša posebno ističe i veli da je ” on skoro pohodio Mlektke “, pa su ga svi pozdravili i želeli od njega da čuju šta je on video dok je boravio u Veneciji.

Potom, ” Kanjoš Macedonović ” veli: ” Imam da pričam dosta, ako vi ne dosadi slušati ” i počinje da prepričava svoje doživljaje.

On je naime vozio svoj tovar sa robom Mlečanima, ali kad je stigao na njihovu teritoriju, oni su mu tražili veliku globu: ” Od svako sto perpera da daš trideset svetom Marku ” i još uz to, da ih časti pićem. Želeći da izbegne takvu i toliku globu, Kanjoš Macedonović im odgovara: ” Sveti Marko, hvala mu i slava, niti jede niti pije, a ja sam se predao duždu da mu tobož ne davam ništa, nego da mu ruku celivam, a on da me brani od Turčina. ”

Naravno, Mlečanin ga je samo ismejao, a Kanjoš krete da luta po gradu i tamo naiđe na jednog svog sunarodnika, rodom iz mesta Dobrote, kod Kotora. On mu je ponudio da mu pomogne da napiše žalbu, te ga odvede kod nekoga ko mu je uzeo čitav dukat da napiše par redaka. Potom, kako veli Kanjoš Macedonović: ” Do'vati ja ono zlo pismo, te me povedu s njim u jednu veliku kuću, i reku da čekam. ” Tako i je on lutao od jedne zgrade do druge, onako kako su mu govorili, ali, čini se svi su samo prali ruke od njegovog slučaja, što kaže naš narod.

Ne mogavši više ni fizički ni psihički da izdrži svo to čekanje i šetanje od suda od suda, od veća do veća. Kanjoš Macedonović ode u jednu krčmu, kako veli: ” da se tobož u vinu razaberem. ”

Ali, ni tamo nije uspeo da nđe mir. Naiđe neki čovek sa Brača i donese vesti da se pojavio neki odmetnik koji izaziva dužda na megdan. A ako, pak dužd ne izađe na megdan ili ne pošalje nekoga umesto njega da se bori, da mu pred simbolično ključeve od grada, to jest vlast nad Venecijom i da mu da svoju kćer za ženu. Kad je to čuo Kanjoš Macedonović, on jednostavno nije mogao da poveruje da se niko nije pojavio ko bi se borio za svog gospodara i kako veli, on iako je fizički slab, rado bi izašao na megdan takvom junaku. Potom svi stadoše da ga posmatraju, uglavnom mu se smejući, ali jedan od njih izgovara ključnu rečenicu čitavog dela ” Kanjoš Macedonović “, koja se često koristi kao tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira: ” Ne mjere se ljudi peđu no srcem i pameću. ” Upravo taj čovek je išao za njim, pokušavajući da sazna ko je on, odakle dolazi i kakve namere ima.

Sutradan su došli da ga zovu u sud, a Kanjoš Macedonović pomisli da ga zovu da reše onu njegovu žalbu. Međutim, povod je bio njegov govor u krčmi. Tako glavni junak odlazi u sud, ali ne u onaj u kome je bio prethodnih dana, već u neku ” drugu i prostraniju kuću “. Tamo su ga ispitivala trojica. Želeli su da znaju sve, a ponajviše da li je stvarno mislio to što je izgovorio sinoć u krčmi: da bi zaista izašao na megdan odmetniku umesto dužda. Potom ga pitaju da li je spreman da ode u svoju zemlju i prenese duždev pozdrav svojim sunarodnicima, te im poruči da dužd bira baš Crnogorce da se bore umesto njega, jer su mu oni najmlađi ” posinci “. Potom Kanjoš Macedonović odlazi lično da upozna dužda, koji od njega traži isto što i trojica sudija.

Tako Kanjoš Macedonović kreće u Crnu Goru i tamo saopštava svojim sunarodnicima na Skupštini duždevu poruku. Jedan od predstavnika skupštine govori protiv Mlečana, te veli da ih je on upozoravao na to kakvi su i na kraju zaključuje: ” Komu je draži život neka ide da robuje Furlanu. Bolja poštena istraga, nego sramotna natraga! ”

Sledeći kazuje svoje mišljenje, koje je opet drugačije i tako sve dok ne progovori neko iz naroda da treba a ide Kanjoš Macedonović.

Iako su svi vrlo brzo i lako pristali na ovo, Kanjoš je pokušavao da se odbrani veleći da on fizički nije jak, ali nije uspeo. Kako su tvrdili: ” ti si Mlecima vješt a drugi ne bi umio doći do duždeva dvora za mjesec. ”

Na praznik Cveti stiže Kanjoš Macedonović u Mletke, kako veli Stjepan Mitrov Ljubiša: ” u najljepše doba godine. ” Ode on da pred pismo u kome piše da je on predstavnik svog naroda koji će se boriti protiv odmetnika Furlana, a oni mu vidno razočarani odgovaraju: ” Mi se nadali da će nam doći bolji i viši junak neg si ti. ”

Rečenica koju Kanjoš Macedonović izgovara kao odgovor na ovu njihovu konstataciju se, takođe često uzima kao tema za sastav kada se obrađuje ova lektira, a ona glasi: ” Moja gospodo, bolji i viši pođoše boljijema i višijema, a ja jedva vadopadoh! ” Time im je jasno stavio do znanja kakvo je njegovo mišljenje o njima.

Oni mu dodeliše pratioca, ali ovaj uteče čim su stigli do čamaca. Tako stiže Kanjoš Macedonović na ” ostrvicu ” na koju se smestio Furlan. Ali kada je ugledao onako sitnog Furlan ga poziva da zajedno ručaju u njegovom šatoru i da se ujedine u borbi protiv dužda. Potom Kanjoš odgurnu čamac u kome je došao, a kada ga odmetnik upita što je to uradio, on vrlo siguran u sebe reče da im neće biti potrebna dva čamca, jer će ga Kanjoš ubiti, pa će se odvesti u njegovom čunu natrag.

Zatim oni počeše da se nadmeću prvu rečima, a potom i oružjem. Tada je Kanjoš Macedonovič pribegao lukavstvu i okrenuo Furlana tako da gleda pravo u sunce, koje ga je naravno zaslepelo, pa Kanjoš iskoristi priliku i ” probi mačem s lijeve sise na desnu lopaticu “. Zatim mu uze prsten, sede u čamac i ode pravo duždu, predajući mu odmetnikov prsten kao znak da je ispunio svoj zadatak.

U znak zahvalnosti, dužd mu nudi prvo novac, ali mudri Kanjoš uze dukat i ubaci u škrinju punu novca, za koji mu je dužd rekao da uzme koliko želi, objašnjavajući svoj postupak sledećim rečima: ” Da se iz ove skrinje diže a ne meće to bi blago brzo nestalo: brzo biste joj dno vidjeli. ” Potom mu dužd veli da bi voleo da se orodi sa njim i nudi mu svoju kćer za ženu. Međutim, Kanjoš Macedonović veli da je kod njih običaj da ” se svak ženi u svom jatu, i tako čuvamo poštenje našijem sestrama “, pokazujući time koliko su njegova rodoljubiva osećanja zaista iskrena i koliko mu je važna čast i njegova otadžbina.

Jedino što je Kanjoš Macedonović tražio bilo je da Mlečani poštuju odredbe sporazuma, da ne naplaćuju njegovim sunarodnicima carinu i porez i da se obala na kojoj se iskrcavaju crnogorski brodovi zove imenom njegovog naroda.

Ali, Mlečani kao Mlečani. Ispunili su sve Kanjošove zahteve, ali kako veli Stjepan Mitrov Ljubiša: ” No su te naredbe i ti propisi trajali koliko mački muž. “

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!