Sveta Petka – Prepodobna mati Paraskeva

0

Svetu Petku slave svi pravoslavni hrišćani ali njoj na poklonjenje dolaze i pripadnici drugih religija zato što veruju u njenu isceliteljsku moć. Mošti Prepodobne mati Paraskeve počivaju u Rumuniji, u Jašiju, a kod nas u Beogradu, na Kalemegdanu, gde je sagrađena kapela Svete Petke čuva se mali prst svetiteljke. Ova kapela je sagrađena na izvoru vode, za koju se veruje da leči očne bolesti.

Još jedan čudotvorni izvor u našem gradu nalazi se u Železniku, a prema legendi, taj izvor je nastao u ime zahvalnosti jednog oca, uglednog trgovca iz Ostružnice koji je često vodio svoju slepu ćerku kod doktora u Beograd. Jednom prilikom, stali su kod izvora da popiju malo hladne izvorske vode i umiju se. Sledećeg dana, kada se probudila, devojčica je sva uzbuđena rekla ocu da može da vidi svetlost i te noći, trgovcu se u snu ukazala Sveta Petka.

Tada je trgovac rešio da na tom mestu uredi izvor i postavi ikonu Svete Petke u mermeru. I ovaj izvor, kao i mnogi drugi, nastao je prilikom prenošenja moštiju Svete Petke iz Carigrada, preko Srbije za Rumuniju. Na svakom mestu, gde god je povorka stala da prenoći, nastao bi čudotvoran izvor sa svetom vodom.

Sveta Petka

Sveta Petka je rođena sredinom 10.  Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je bila Srpkinja i imala je starijeg brata Jevtimija koji se veoma mlad zamonašio. Poticali su iz bogate, imućne ali i veoma pobožne prodice. Kako je oduvek želela da sledi Božiji put, nakon smrti svojih roditelja, napustila je svoj dom i otišla prvo u Carigrad a potom se nastanila u Iraklijskom predgrađu, pri crkvi Pokrova Bogorodice, gde je provela narednih pet godina u postu i molitvi, da bi na kraju otputovala u Palestinu i nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde je živela strogim, isposničkim životom, do svoje kasne starosti.

Daleko od ovozemaljskog života, iskušenja i taštine, ona se borila za pročišćenje svoje duše, neprestano imajući na umu stihove iz Pesme nad pesmama zapisane u Bibliji: „Pokaži mi se ti koga ljubi duša moja…“. Nepobediva u svojoj iskrenoj ljubavi prema Bogu i težnji da što pre dođe dan kada će ugledati Njegovo lice, bila je neodoljivo privlačna Palom anđelu koji joj je zavideo na vrlinama i činio sve da pobedi čistotu njene duše, tako što je pokušavao na sve načine da je zaplaši i otera iz pustinje. Neprestano je kidisao na nju uzimajući obličja najopasnijih zveri, ali ga je ona uz pomoć Hrista i znamenjem Svetog krsta pobedila, sačuvavši svoju dušu od greha.

Jedne noći, u poznoj starosti, ugledala je anđela Božijeg koji joj je poručio da se vrati u svoj rodni grad da tamo svoje telo preda zemlji i preseli se Gospodu. Iako tužna što će napustiti pustinju, pokorila se volji svoga Gospoda i krenula put Carigrada. Tamo je posetila crkvu Svete Sofije i nastavila svoj put u Epivat, rodni grad, gde je poživela još dve godine provodeći i dalje svoje vreme u postu i molitvi. Kada je došlo vreme da svoju dušu preda Bogu, pomolila se mati Paraskeva za sebe i za sav svet i tako se u molitvi predala Bogu.

Kako nikome nije rekla odakle je, njeno telo je bilo sahranjeno kao telo strankinje na opštem groblju, po hrišćanskom običaju. Jednog dana, po volji Božijoj, blizu mesta gde je bila sahranjena mati Paraskeva, talasi su izbacili telo mrtvog mornara koji se prilikom neke plovidbe razboleo i umro. Bilo je to baš mesto gde je obitavao stolpnik pa kako je smrad od leša toliko počeo da se širi, da niko nije mogao da prođe tim putem, stolpnik je bio prinuđen da siđe sa svoga stuba i pozove neke ljude da dođu i iskopaju duboku rupu u kojoj će sahraniti leš.

Tako su kopajući naišli na netljene mošti mati Paraskeve, ali ne shvativši da je to telo zaista sveto, baciše preko nje onaj smrdljivi leš i ponovo zakopaše istu rupu. Te noći, u snu se jednom od onih koji su kopali rupu prikazala neka carica koja mu je rekla da je to bilo telo prepodobne Paraskeve i da moraju ponovo da iskopaju grob i njeno telo polože na neko časno mesto. Istovremeno, takav isti san usnila je i jedna blagočestiva žena Jefimija, pa kada su sledećeg dana ispričali narodu šta su usnili, svi su brže otrčali da iskopaju mošti mati Paraskeve.Tako su njene mošti položili u crkvu svetih apostola Petra i Pavla, a svi koji su dolazili da se poklone njenim moštima, doživeli su mnoga isceljenja: hromi su prohodali, slepi progledali.

Danas se mošti Svete Petke nalaze u crkvi Tri Sveta Jerarha, u Jašiju, gde počivaju od 1641. godine i to mesto se smatra mestom velikog hodočašća.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!