Jarebika – otporno drvo gorkih plodova

Jarebika, latinski naziv ( Sorbus aucuparia) je listopadno drvo koje može da naraste u visinu 15 do 20 metara. Krošnja je retka okruglasta a stablo tanko. Koren je dobro razvijen ali plitak. Ova medonosna biljka može da živi i do 100 godina!

Kora jarebike je kod mladih biljaka sjajna i srebrnasta dok kasnije puca i potamni. Lišće jarebike je duguljasto i zeleno a u jesen poprima lepu crvenkastu i narandžastu boju. Jarebika cveta u maju i junu. Beli cvetovi imaju neugodan miris (otud naziv smrdljika). Cvast jarebike je grozdasta, veličine oko 15 cm široka,sa mnogobrojnim belim cvetovima.

Reč je o vrlo skromnoj i prilagodljivoj vrsti pa je tako i njeno gajenje jednostavno. Može da raste i na suvljim područjima sa niskim temperaturama a otporna je i na mraz kao i na sušu. Odgovaraju joj kako osunčana, tako  i polusenovita mesta. Ne smeta joj ni zagadjeni vazduh pa je ova biljka česta u parkovima i vrtovima u gradovima.

Smatra se da je ova biljka poreklom iz Egipta. Slična je oskoruši, ali ima sitnije plodove koji rastu u grozdu, i nalik su bobičastom voću. Zajednička osobinasvih jarebika je da su vrlo otporne na hladnoću, sušu, vetrove i siromašnu, kamenitu zemlju, i zato uspevaju na tlu gde uspeva malo biljaka a naročito voćki.

Drvo jarebike upotrebljavalo se nekada kao materijal, odnosno sirovina u kotlarstvu i rezbarstvu.

Plod jarebike

Plodovi su okruglasti i mesnati, debeli oko 1 cm. Imaju narandžasto crvenu boju i uglavnom su gorki a nekada mogu biti i toksični. Zato se koriste obradjeni, a sazrevaju u avgustu i septembru. Sveži plodovi jarebike sadrže dosta parasorbinske kiseline pa zato mogu biti otrovni ako se jedu u većim količinama jer ova supstanca  nadražuje sluznicu želuca i probavnog trakta. Termičkom obradom taj problem nestaje, pa proizvodi od preradjene jarebike nisu opasni po zdravlje.

Plodovi ostaju na stablu do dugo u jesen a na granama mogu ostati i cele zime.

Koriste se za spremanje marmelade, kompota, želea, soka, kaša, sirupa, vina ali i lekovitih vitaminskih preparata.

Čest je sastojak mešane marmelade a recepti preporučuju da se jarebika dodaje kruškama, šipku i jabuci. Jarebika je dosta tvrda pa se mora duže kuvati da omekša. Na našim prostorima i u slovenskim zemljama se koristi za pravljenje rakije, sirćeta, a čest je sastojak votke, dok se sušeni plodovi mogu koristiti za pripremu čaja.

Ako plodove više volite u svežem stanju, najbolje je da se beru nakon prvih mrazeva, jer smrzavanje ploda uništava hemikaliju koja im daje gorak ukus.

Lekovitost jarebike

U narodnoj medicini se smatra da je jarebika lekovita i da pomaže u lečenju dijabetesa, promuklosti, kašlja, reume, bolesti žuči i kod izbacivanja peska i kamena.

Plodovi jarebike navodno smanjuju količinu holesterola u krvi, a imaju i moćno  antimikrobno dejstvo. Zreli plodovi jarebike imaju oko 72% vode, 6% voćnog šećera, ali i veliku koncentraciju vitamina C, A  i E.

Razmnožavanje

Razmnožavanje jarebike u “veštačkim” uslovima je prilično teško, pa je zato za uzgoj najbolje nabaviti sadnice iz rasadnika.

Cena jedne sadnice je oko 600 dinara. Od nege je potrebno orezivanje ali po potrebi i umereno zalivanje dok je biljka mlada.

Razmnožavanje u prirodi je nešto drugačije. Naime, plodovi jarebike su omiljeni kod ptica, koje raznose seme i tako ih razmnožavaju. U prirodi ima dosta samoniklih stabala jarebike.