Mračajski proto, Petar Kočić

0

Autor: Petar Kočić
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

Tema dela

Kada je u pitanju tema pripovetke ” Mračajski proto ” moglo bi se reći da je Petar Kočić u njoj opisao živote jednog promašenog čoveka, čoveka koji je unesrećen usled spoljnih događaja i postupaka drugih ljudi, ali koji istovremeno tu svoju nesreću vrlo hrabro nosi.

Pripovetka ” Mračajski proto ” govori o čoveku koga nije odbacilo društvo, već je on odbacio društvo i ljude uopše.

Analiza i interpretacija pripovetke ” Mračajski proto “

Iako se često za delo ” Mračajski proto ” veli da je pripovetka, reč je zapravo o kratkoj priči u kojoj je Petar Kočić oslikao otuđenog čoveka, usamljenog i nesrećnog.

Jezik kojim piše Petar Kočić je izvorni, narodski, prilično lako razumljiv i savremenom čitaocu. Opis likova i njihova karakterizacija imaju ključnu ulogu u stvaranju ovog dela, jer je mračajski proto i glavni nosilac radnje.

Fabula dela ” Mračajski proto ” je vrlo koncizna i jasna, a čitalac shvata koliko je Petar Kočić dobro poznavao tadašnjeg seljaka i njegovu psihologiju.

Mracajski proto

Analiza i interpretacija dela su samo jedan deo koji će vam pomoći da bolje razumete ovo delo i napišete što bolji sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje pripovetka ” Mračajski proto “. Međutim, ono što je od presudnog značaja za razumevanje ove kratke priče svakako je opis likova i njihova karakterizacija, jer je to osnov ovog dela. Kada svemu tome dodate i prepričano delo, nesumnjivo ćete napisati odličan sastav iz srpskog jezika na temu dela ” Mračajski proto “.

A pre nego što pređemo na opis likova, važno je da razumete da su ljudi nekada imali potpuno drugačija shvatanja i da se nisu baš toliko tolerisale neke stvari kao što se u savremeno doba tolerišu. Možda će vam zvučati previše radikalan potez mračajskog prote kada je saznao da ga žena vara. Međutim, to je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir položaj glavnog junaka, koji je trebalo da bude primer svojim sugrađanima. Njegova žena je narušila ne samo njegovu čast, već i njegov ugled u narodu. Zato je on surovo kaznio. Naravno, ne kažem da je to opravdano, već samo da je razumljivo kada se uzmu u obzir okolnosti.

Uz opis likova koji zauzima veliki deo piščevog pripovedanja prisutani su i jasni opisi prirode, ali i dve vrste naratora. Jedan, takozvani objektivni narator je sam pisac, a drugi, takozvani subjektivni narator je Stevica Džibić, koji o proti zna samo iz priča koje je čuo od starijih članova porodice.

Priča prati dolazak dvojice muškaraca, koji odlučuju da posete protu, iako znaju da mračajski proto nikoga ne prima. Reč je o Stevici Džibiću i njegovom poznaniku, koji je zapravo sam Petar Kočić. Stevica iznosi svoje viđenje protinog lika, ali ipak pristaje da mu ode u posetu, smatrajući da njega ne mrzi toliko koliko mrzi njegovog oca i dedu.

Opis likova i njihova karakterizacija

Iako su prisutni i drugi likovi, koje mračajski proto, ali i Stevica uvode u priču kroz svoja sećanja za razumevanje ovog dela je svakako najvažnija karakterizacija glavnog lika, samog prote. Razumevanjem ovog kompleksnog lika biće vam mnogo lakše da napišete dobar sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Mračajski proto “.

Ovaj čovek nije bez razloga usamljen, ogorčen, nesrećan. On je, naime i pre nego što je doživeo razočarenje od svoje žene, imao mnogo muka u životu. Vele da su ga tri puta mučili Turci i zamalo ga nisu nabili na kolac. A jednom prilikom je zatekao i ženu sa drugim. Tada se posebno vidi njegova prava priorda, jer je on poželeo da ih ubije. Ali, ipak nije to uradio već je smislio vrlo neobičan način da ih muči.

Ono što je vrlo bitno za opis lika mračajskog prote jeste to što je tukao svoju ženu toliko da je on na kraju od batina i umrla, a sina je oterao. Iako mnogi koji su se bavili analizom ovog dela vele da se u njemu vidi i dobra strana koja se nalazi negde duboko, ja moram priznati da nisam saglasna sa takvom analizom. Moja interpretacija i karakterizacija ovog lika je drugačija i ne želim da vam namećem svoje mišljenje, jer tek nakon što pročitate ovo delo, moći ćete i vi da odlučite kakva je vaša interpretacija, to jest kako vi vidite mračajskog prote. Tek nakon ličnog doživljaja, bez obzira na opis likova, moći ćete da napišete dobar sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala pripovetka ” Mračajski proto “.

Jedino gde se vidi malo ljudskosti jeste kada mračajski proto razgovara sa svojim konjem, ali ako mene pitate to se sve potire, jer ovoj sceni prethodi opis ubistva psa, koga je prota ubio u sekundi, jer nije zalajao kada su dolazili nepozvani gosti.

Ono što nam daje opis likova u ovom delu jeste da saznajemo da je mračajski proto: nepoverljiv ( prema svim hrišćanima, iako bi trebalo da im pomaže i veruje, uzevši u obzir kakav je poziv odabrao , da je nesreća, uučen, usamljen, ozlojeđen i potpuno zatvoren u sebe. Postavlja se samo pitanje kako je moguće da je jedan takav čovek mogao da bude svešteno lice i da pomaže svojim sunarodnicima.

Prepričano delo ” Mračajski proto “

Na samo početku dela pisac iznosi Stevicino mišljenje o proti, koji veli: ” Ne znaš ti još kakav je to čovjek, da bog milostivi sačuva! Nikog ne voli, nikog ne trpi, nikom nevjeruje. Mrzi na sav svijet, a na rodbinu, čini mi se, najviše! Otjerao je sina od sebe, a popadiju je toliko tukao o mučio dok neke godine od teških uboja ne umrije kod kćeri u Božićima. ”

Potom Stevica opisuje razlog gneva koji oseća mračajski proto. On je, naime jednom prilikom otkrio da ga žena vara sa Stevicinim dedom, koga naziva Džibokardom. Njegov gnev ide čak dotle da ne želi da prođe pored kuće Džibića, već ide okolo ako treba i duže vremena samo da bi je mimoišao, veleći: ” Zar ja da idem putom kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo! ”

U nastavku dela ” Mračajski proto “, Petar Kočić govori o protinim stradanjima od Turaka, koji su ga jednom zamalo nabili na kolac, drugi put mu pretili, a treći put ga držali golog zavezanog u lancima ” pod vrelim suncem uz razbuktalu vatru. ”

Od trenutka kada je saznao da ga je žena, kojoj je bilo ime Đurđija, prevarila, mračajski proto: ” Svaku ženu zove Đurđijom. Pakosno se i zajedljivo sladi tim imenom, u kom se nešto podrugljivo, nisko, nečasno krije. ”

Pa, ipak, iako zna sve to o proti, Stevica pristaje da prati pisca i krene put protine kuće sa namerom da ga posete. Ali, kada je ugledao njegovu kuću, Stevica veli: ” Bogami, brate, mene lijepo strah! ” A Petar Kočić dalje anstavlja: ” Što se više približujemo Stevica sve nemirniji, sve se više mijenja u licu i plašljivo obazire. ”

Kada je shvatio da su nezvani gosti ušli neopaženo, to jest da ga njegov pas sa kojim ” zalogaj bratski deli ” nije obavestio, mračajski proto uzima pušku i u trenutku ubija psa. A kako veli svom konju, prema kome jedino iskzuje nežnost: ” Njega je proto opremio da nosi u pako starom Džibukardi selam ama maksuz selam, što balije kažu” ”

Nemajući kud, mračajski proto ih poziva na kafu, ali kafu daje samo piscu, a ne i Stevici. Kada ga pisac zamoli da da i njemu, prota mu vrlo drsko uzvraća, pitajući ga ko je gazda u njegovoj kući: on ili mračajski proto? A Stevici veli: ” Šjedi i ti Džibiću, kad te već đavo donio! ”

Potom im, uz razgovor pirpoveda o tome zašto mrzi Džibiće i kako se osvetio svojoj ženi i njemu. Kada ih je zatekao u prevari, mračajski proto je prvo pomislio da ih ubije, a onda se dosetio nečeg: ” Uđem u kuću, snimim s tavana tri vijenca onije ljutije, crljenije paprika, zaključam vrata na sobi, namaknem kapke na pendžere, pa onda, kako se vuruna spolja loži, turim one paprike i probijem pet, šest lončića na vuruni, zatvorim je sačom, a i tutunluk podobro zašuškam da dim ne prolazi. Ja kad se raspali paprika, ja kad poče praštiti, ja kad stade Džibukarda s Đurđijom igrati i pjevati! “Otvori, pobogu brate!” – pišti Đurđija ko zmija u procijepu. “Otvori, oćoravismo! Pomagajte, ljudi, pocrkasmo!” – “Oče i u Hristu brate, tako ti svete pričesti i časne trapeze, otvori!” – preklinje Džibukarda i taba po sobi ko karavlaški međed. – ” Otvoriću, otvoriću, dok se vjenčate, i dok meni Džibukarda, ’nako i sprema se, opijelo očata. Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!” – smijem se ja i razdragan odam ispred sobe. ”

Kada im je ispripovedao o ovom događaju, već je počeo da pada mrak i mračajski proto ime veli: ” Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak! “



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!