Ponoć, Djura Jakšić

0

Autor: Đura Jakšić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: pesma

Tema dela

Moglo bi se reći da je osnovna tema pesme ” Ponoć ” ispovest pesnika majčinoj seni, koja mu ” dolazi ” kako bi saznala kako živi njen sin. Mada je tema ove pesme, zapravo mnogo kompleksnija, a tome će biti više reći u poglavlju – analiza.

Analiza pesme ” Ponoć “, Đura Jakšić

Iako se Đura Jakšić smatra izuzetno kvalitetnim pesnikom i slikarom, za života je objavio samo jednu zbirku pesama i to 1873. godine, a u njoj se našla i pesma ” Ponoć “, koja se smatra jednom od najlepših njegovih pesama, te se smatra pesmom koju prati najjače doživljeno osećanje.

Poznato je da se Đura Jakšić bavio slikarstvom, te da je on bio jedan od onih retkih pesnika koji je uspeo rečima da istka sliku, pretvarajući je u poeziju.

Pesma ” Ponoć ” se smatra jednom od, umetnički najjačih pesama Đure Jakšića. Čitalac oseća snagu pesnikovih emocija, njegove rezigniranosti i jadikovanja nad životom. Ali, iako je najprisutnije osećanje upravo to – tuga, jad, rezignranost, prisutan je i motiv majčine seni, koji je pesniku poslužio da pesma ” Ponoć ” dobije i lirsku crtu, obojenu toplinom i ljubavlju, te majčinim razumevanjem.

Ponoc Djura Jaksic

Početak pesme je vrlo specifičan, jer tri tačkice ukazuju da se događalo nešto pre:

…Ponoć je.
U crnom plaštu nema boginja;
slobodne duše to je svetinja.

Baš zato često možete pročitati da analiza kojom su se bavili mnogi pre nas smatra da je, zapravo pesma ” Ponoć ” nastavak pesme ” Na Liparu “. U toj pesmi Đura Jakšić započinje razgovor sa slavujima u toku večeri, potom ptice odlaze, jer pada mrak, a pesnik ostaje i dalje na istom mestu, okružen lipama i zanet svojim mislima. To obrazloženje je dato kako bi se objasnio neobičan početak pesme ” Ponoć “.

Gotovo svakom čitaocu je jasno zbog čega je pesnik odabrao baš ponoć za vreme kazivanja pesme…Ponoć je krajnje mistično doba, kada je moguće da se spoje racionalno i iracionalno, zemaljsko i onostrano, realno i metafizičko, pa zato i ne čudi što u drugom delu pesme ” Ponoć “, Đura Jakšić uvodi motiv dolaska duha njegove preminule majke, kome se pesnik ispoveda i žali na svoj život, jasno pokazujući kakav odnos ima sa ljudima među kojima živi. Svi njegovi komentari su krajnje realni i očekivani, kada se uzmu u obzir okolnosti u kojima je zaista živeo pesnik.

U prvom delu pesme ” Ponoć “, Đura Jakšić opisuje atmosferu, uvodeći pri tom motive: glasa, hoda i škripe vrata, sve vreme pojačavajući atmosferu i iščekivanje:

To gluho doba, taj crni čas.
Al’ kakav glas?…
Pa se potom pita:
Možda to dusi zemlji govore?
Il’ zemlja kune svoje pokore?
Il’ nebo, možda, dalje putuje
da moju kletvu više ne čuje?

Sledi uvođenje motiva hoda, koje dodatno pojačava iščekivanje, a stilske figure koje su prisutne u ovim stihovima čine da iščekivanje dobije na intenzitetu. Prisutne su i hiperbola i metafira i sinestezija i personifikacija:

Pa zvezde plaču, nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom rukuje…

Sada se već može reči da Đura Jakšić unosi slike halucinacije, čime se pojačava intenzitet emocija u pesmi ” Ponoć ” i trenutak iščekivanja, a ponajviše u trenutku kada se u toj i takvoj tišini, kakvu pesnik opisuje:

I hod se čuje…

Pesnik se pita šta je to, odakle sada odjednom da čuje taj hod:

Da l’ ponoć tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.
Ko da sa onog sveta dolazi?

Kao da sluti da zaista taj glas i hod koje čuje ili misli da čuje dolaze sa onog sveta, a završni stihovi ovog dela pesme ” Ponoć ” jasno pokazuju o čemu se radi, te je njihova analiza vrlo važna:

Da ljubav ne ide?… Da zloba nije?…
Možda se krade da nam popije
i ovu jednu čašu radosti?
Il’, možda, suza ide žalosti
da nas orosi tužna kapljica?
Ili nam mrtve vraća zemljica?

Pre nego što uvede motiv majke, to jest njenog duha koji se spušta na Zemlju, ne bi li saznao kako živi njen sin sada, Đura Jakšić razrađuje motiv glasa koji čuje, neprekidno iskazujući svoja pitanja, koja se kreću od osećaja ljubavi do osećaja zlobe, od radosti do žalosti, od suza do sreće.

Drugi deo pesme počinje opet zvučnim motivom:

Vrata škrinuše…

I kao da upravo ovaj stih donosi konačno rešenje i odgovore na sva prethodno postavljena pitanja:

O duše! O mila seni!
O majko moja! O blago meni!

Odmah nakon shvatanja da je to duh njegove majke, koji će ga razumeti Đura Jakšić počinje svoju žalopojku nad životom i nevoljama koje su ga snašle:

Mnogo je dana, mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtaše grudi,
mnogo mi srca cepaše ljudi,
mnogo sam kajo, mnogo grešio
i hladnom smrću sebe tešio;
mnogu sam gorku čašu popio,
mnogi sam komad suzom topio.

Pa kao da nije dovoljno sve ovo što je iskazao, Đura Jakšić dodaje i:

O majko, majko! O mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
nikakva dobra nisam video…

Analiza ovih stihova pesme ” Ponoć ” jasno pokazuje da osim reči ” majka “, u njima ne postoji niti jedna druga svetla, lepa reč, puna topline. Naprotiv, pored ponavljanja priloga mnogo, koji jasno ukazuje na intenzitet pesnikovih osećanja, prisutne su i sledeće reči koje daju vrlo negativnu konotaciju ovom delu pesme: gorko, drhtaše, cepaše, kajo, grešio, tešio, hladna, smrt, suza.

Naravno, sve ovo što je Đura Jakšić naveo ima koren u njegovom ličnom životu, koji je bio daleko od laganog i lagodnog. Naprotiv, ovaj veliki srpski pesnik se silno namučio za života, gotovo u svakom smislu. Zato analiza ovog dela, kao i mnogih drugih, mora biti posmatrana i iz autobiografskog ugla.

Pesma ” Ponoć ” se može posmatrati i kao svojevrstan bunt, protest pesnikov protiv ljudi koji su ga povredili. Iako je i sam Đura Jakšić svestan da njegova majka možda misli drugačije, uzevši u obzir da je on živ, a ona nažalost više nije:

Il’, možda, misliš: ” Ta dobro mu je
kad ono tiho tkanje ne čuje
što pauk veze žicom tananom
nad onim našim crnim tavanom!
Među ljudima si, među bližnjima! ”

Đura Jakšić, ipak iskazuje svoja osećanja prema bližnjima, želeći da razuveri majku i objasni joj zbog čega je rezigniran i zbog čega iskazuje svoj bunt:

Al’ zlo je, majko, biti međ’ njima:
pod ruku s zlobom pakost putuje,
s njima se zavist bratski rukuje,
a laž se uvek onde nahodi
gde ih po svetu podlost provodi;
laska ih dvori, izdajstvo služi,
a nevera se sa njima druži…

Analiza završnih stihova pesme ” Ponoć “, čini se uopše nije potrebna, jer je u njima pesnik iskazao svoje viđenje života i sveta uopšte, vrlo jasno i precizno:

O majko, majko, svet je pakostan,
život je, majko, vrlo žalostan…



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!