Da li je Nojeva barka samo mit i legenda ili je bila stvarnost?

2

Prva knjiga Mojsijeva

Prva knjiga hrišćanske Svete knjige, Biblije, to jest Starog zaveta, ali i prva knjiga hebrejskog Tanaha jeste Knjiga Postanja. Knjiga Postanja se drugačije naziva i Prva knjiga Mojsijeva, jer se veruje da je njen tvorac bio upravo Mojsije. Često možete čuti izraz, ne samo Prva knjiga Mojsijeva, već i Mojsijevo Petoknjižje, odnosno Tora. Tora ili Mojsijevo Petoknjižje ili, jednostavno Petoknjižje se smatraju osnovom judaizma i judaističkog učenja. Reč je, zapravo o prvih pet delova Biblije, to jest Starog zaveta.

Prva knjiga Mojsijeva se, dakle pripisuje jednom od najvažnijih proroka u judaizmu. Ali i Stari zavet i Kuran ssmatraju Mojsija verskim vođom, zakonodavcem i prorokom, s tim što ga nazivaju različitim imenima.

Smatra se da je Mojsije vodio poreklo od Avrama, a Stari zavet navodi da je on sedmo koleno nakon Avrama. Mojsijevo porodično stablo, kako navodi Biblija, to jest Stari zavet izgleda ovako: Avram, Isak, Jakov, Levi, Kata, Amram i Mojsije.

Mojsije je činio mnoga čuda, kako navodi Biblija, odnosno Stari zavet, a jedno od najzapaženiih jeste izvođenje Jevreja iz Egipta, koje su pratila mnoga čuda, te su Jevreji putujući u Obećanu zemlju, iako su išli kroz pustinju, dobijali ” manu “, čudesnu hranu poslatu sa Neba, zbog koje nikada nisu osećali glad tokom svih 40 godina putovanja.

Nojeva barka

Smatra se da je upravo Mojsije bio zaslužan za razvijanje monoteističke religije kod Jevreja, jer je upravo on širio veru u Boga jedinoga, koji se kod Jevreja nazivao Jahve.

Deset Božijih zapovesti je Bog dao upravo Mojsiju i to na Sinajskoj gori. Tamo je Mojsije, kako navodi Biblija, odnosno Stari zavet dobio tablice na kojima su bile isklesane Božije zapovesti.

Prva knjiga Mojsijeva predstavlja početni deo Petoknjižja, za koje se veruje da je najverovatnije nastalo u 6. veku pre Hrista. Tako bar misle stručnjaci koji su se u poslednje vreme bavili autentičnošću ovog dokumenta. Međutim, sve se češće može čuti da se Prva knjiga Mojsijeva, to jest njen autor dovodi u pitanje, a sve zbog brojnih nedoslednosti i odstupanja. Ovo mišljenje je prisutno čak od početka prošlog, 20. veka.

Prva knjiga Mojsijeva se sastoji od dva dela. Prvi deo govori o nastanku sveta i čoveka, o grehu Adama i Eve i posledicama koje je on imao na sve ljude, ukazujući na to koliko su ljudi sve više ogrezli u grehove, dok drugi deo govori o praocu izabranog naroda, Avramu i istoriji njegove porodice, koja je istovremeno istorija čitavog sveta.

Kako veli Prva knjiga Mojsijeva, to jest knjiga Postanja, kojom počinje Biblija: ” Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo Mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji. “

Da li je i Prva knjiga Mojsijeva, kao i Nojeva barka, Potop ili bilo šta što navodi Biblija, to jest Stari zavet mit ili legenda, ili se sve pak stvarno zbilo kako je napisano, svakako mi nećemo komentarisati, jer interpretacija ovog dela apsolutno zavisi od vaših verovanja i uverenja.

Potop – mit ili legenda

Pre nego što počnemo sa opisom poglavlja: Potop, koji navodi Prva knjiga Mojsijeva, važno je napomenuti sve one događaje koji su doveli do Potopa.

Naime, Prva knjiga Mojsijeva govori o nastanku sveta, te prvih ljudi, Božijim zapovestima, Potopu… Bog je stvorio Adama i Evu ” po obličju svojem ” i oni su smatrani najsavršenijom Božijom tvorevinom. Adama je Bog stvorio od zemaljskog praha, a njegovo ime se prevodi kao ” od zemlje načinjen “. Potom je Bog stvorio Evu, i to od Adamovog rebra, a njeno ime se slobodno prevodi kao ” majka svih ljudi “. Prvi ljudi su živeli u Edenskom, to jest Rajskom vrtu, zajedno sa Bogom i nisu imali nikakvih muka. Živeli su u ljubavi i miru, okruženi izobiljem u svakom smislu te reči. Prvi ljudi su toliko lepo živeli, da im je đavo pozavideo i uspeo Evu da navede na greh, a ona potom Adama.

Kako je došlo do toga? Naime, jedino što im je bilo zabranjeno jeste da uberu plod sa Drveta poznanja dobra i zla, koje je raslo odmah pored Drveta života. Prerušivši se u zmiju, đavo je uspeo da nadmudri Evu i navede je da ubere plod sa Drveta poznanja dobra i zla, a ona je onda navela i Adama na isti greh. Ogorčen zbog neposlušnosti, kako dalje navodi Biblija, to jest Stari zavet, Bog je kaznio Adama i Evu, proteravši ih iz Rajskog vrta. Uz to je Adamu rekao i da: ” Sa znojem lica svojega ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju iz koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti. ” Dok je Evu prokleo da će rađati decu sa mukom.

Bez obzira da li je Potop, Biblija, to jest Stari zavet, Nojeva barka ili bilo koje drugo poglavlje, mit ili legenda, postoji verovanje da je Praroditeljski greh upravo greh koji je poslužio za nastanak mnogih drugih grehova.

Kain i Avelj su bili dvojica sinova Adama i Eve. Kain je bio ratar i bio je loš, a Avelj je bio pastir i bio je dobar. Kako je Bog znao kakav je koji, On je primao žrtvu samo od Avelja, što je nagnalo surovog Kaina da ubije brata, čime je nastao još jedan greh – greh bratoubistva. Zato je Bog prokleo Kaina da luta po zemlji, bez cilja i da nikada ne pronađe mir i sreću. Pa, kako su Adam i Eva ostali, zapravo bez oba sina, Bog im je podario još jednog, nalik Avelju, kome je nadenuo ime Sit. A nakon Sita, Adam i Eva su imali još puno dece.

Sasvim očekivano, kako navodi Prva knjiga Mojsijeva, Sitovi naslednicu su bili dobri, poslušni i Bogu zahvalni, ali zato su Kainovi potomci bili loši i uspeli su da iskvare one dobre.

Biblija, odnosno Stari zavet navodi da su ljudi postajali sve lošiji, ogrezli u gresima, pa je Bog odlučio da nešto preduzme. Tada Bog odlučuje da ” pusti dažd na Zemlju “, to jest Potop, kako bi ta velika voda sprala sve ono nezdravo i uništila sve loše ljude.

Nojeva barka – legenda ili mit

Odluku da pošalje Potop na zemlju Bog je saopštio jednom pobožnom i pravednom čoveku, kome je ime bilo Noje. Upravo njega je Bog želeo da poštedi i on je bio odabran da se spase, jedini od svih ljudi. Tako Bog saopštava Noju šta treba da učini i kako treba da izgleda Nojeva barka.

Naložio mu je da izgradi brod od drveta, objašnjavajući mu kako Nojeva barka treba da izgleda iznutra. U nju je trebalo da se ukrca Noje sa svojom ženom i decom, ali i da ukrca po par svake životinjske vrste koja postoji na zemlji, kao i da pripremi dovoljno hrane za sve.

Postoji verovanje da se Nojeva barka nasukala na planini Ararat, koja se nekada nalazila na teritoriji pravoslavne Jermenije.

Potop i Nojeva barka – analiza i interpretacija

Da bi vam analiza i interpretacija ovog dela Biblije bila jasnije svakako je neophodno da razmislite o svojim verovanjima, jer će vam to biti potrebno i kada budete pisali sastav čija će tema biti Prva knjiga Mojsijeva ili Potop, Nojeva barka, ili neki drugi deo iz Biblije. Tu vam svakako neće baš mnogo značiti ni analiza ni interpretacija ovog dela.

Za nekoga Biblija i sve ono što piše u njoj se ne dovodi u pitanje. Ali, postoje i oni drugi koji autentičnost Svete knjige svih hrišćana dovode u pitanje. Pa u zavisnosti od toga, zavisiće i vaša interpretacija ovog dela.

Ono što je važno, kada je analiza dela u pitanju, jeste ono što ste imali već prilike da pročitate u prethodnom delu teksta. To je zapravo prepričano delo, to jest poglavlja Potop i Nojeva barka, kao i Prva knjiga Mojsijeva. Sve to bi trebalo da vam pomogne da vaš sastav bude što bolje napisan.

Ali, ne zaboravite, bez obzira što su likovi koji se pominju u Svetoj knjizi brojni, nije teško čitati je, što će vam svakako biti od koristi kada vam bude potrebna analiza i interpretacija ovog dela. Ono što je meni olakšalo čitanje Svete knjige svih hrišćana, to jest poglavlja: Prva knjiga Mojsijeva, Potop i Nojeva barka, koje su obavezna lektira, jesu papir i olovka, to jest zapisivanje osnovnih podataka: likovi, njihove osnovne karakteristike, događaji vezani za njih i sve ono što smatrate bitnim. Jedino tako ćete moći da shvatite šta je napisano u Bibliji, pa ćete lakše napisati i sastav čija tema može biti: ” Da li je Nojeva barka mit i legenda ili je bila stvarnost ? “, ” Greh bratoubistva “, ” Praroditeljski greh “, ” Prva knjiga Mojsijeva “, ” Potop ” ili bilo koja slična tema, a sve zavisi naravno od vaših profesora.

U suštini, analiza i interpretacija ovog dela se svakako baziraju na verovanju onoga ko se tom analizom i bavi. Zato su i vaši profesori u vrlo nezahvalnoj poziciji, jer vam ni u kom slučaju ne mogu reći, na primer: Da, Nojeva barka je mit, to jest legenda ili, pak: Ne, Nojeva barka nije postojala. Zato, analiza i interpretacija treba da se bave jezikom, recimo, a ne sadržajem ovog dela. Jer za razliku od mnogih drugih lektira, za koje postoji uobičajena analiza i interpretacija, Biblija, to jest Stari zavet, te Prva knjiga Mojsijeva se ne može prikazati ili analizirati samo na jedan, uobičajen način, jer je puna simbola, koje svako od nas tumači na različit način, a naravno opet u zavisnosti od svog verovanja.



Share.
error: Sadržaj je zaštićen !!