Jefimija – Pohvala knezu Lazaru

0

Autor: monahinja Jefimija
Književni rod: lirika
Književna vrsta: pohvala

Tema dela

Tema dela ” Pohvala knezu Lazaru ” je izrazito kompleksna, pa se ne može o njoj govoriti šturo, već je potrebna analiza i interpretacija dela, kako bi se njegova tema razumela na pravi način. U osnovi, tema dela ” Pohvala knezu Lazaru ” jeste hvalospev upućen velikom srpskom knezu, a analiza i interpretacija će dodatno pojasniti kompleksnost teme.

Kompozicija pesme ” Pohvala knezu Lazaru “

Kada je u pitanju kompozicija dela ” Pohvala knezu Lazaru “, važno je napomenuti da se ova pesma, iako u osnovi pohvala jednoj ličnosti itekako po svojoj kompoziciji razlikuje od uobičajene pohvale, kao književne vrste.

Naime, monahinja Jefimija sastavlja delo iz ukupno četiri kompozicione celine. Pa tako, kompozicija lektire ” Pohvala knezu Lazaru ” ima sledeće delove, to jest pesničke slike, što je vrlo važan nastavak onoga što nam vele analiza i interpretacija dela: zasluge kneza Lazara, kome je pohvala i upućena, potom molba velikom knezu da se zauzme za svoje sinove i čitav srpski narod, opis tadašnjeg stanja u namučenoj Srbiji i kompozicija završava pesničkom slikom u kojoj monahinja Jefimija ukazuje ličnu zahvalnost i poštovanje knezu, ali i molbu da se pred Svevišnjem zauzme i za nju i ono što je tišti.

Pohvala knezu Lazaru

Analiza i interpretacija dela

Pre nego što uopšte počne analiza i interpretacija dela moram napomenuti da pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” nije knjiga niti bilo kakvo delo na kakvo ste navikli. Lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” je, zapravo komad materijala od crvene svile, a reči na njemu je monahinja Jefimija izvezla pozlaćenom žicom. Dimenzije crvene svile, na kojoj je izvežena ” Pohvala knezu Lazaru ” su 67×49 centimetara, a monahinja Jefimija ju je izradila kao pokrov za kovčeg kneza Lazara. Pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” se danas čuva u prestonici Srbije, Beogradu i to u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, dok se mošti velikog srpskog kneza Lazara nalaze u srpskom srednjevekovnom manastiru Ravanica, koji je njegova zadužbina.

Nakon ovoga, druga važna stvar kako bi analiza i interpretacija dela ” Pohvala knezu Lazaru ” bile što bolje urađene, a samim tim i vaš sastav što bolje napisan kada tema bude bila ova lektira jeste i ko je bila monahinja Jefimija, koja je načinila ovo maestralno delo srpske srednjevekovne književnosti i uz Jelenu Balšić i kneginju Milicu, svrstana u red prvih Srpkinja koje su se bavile književnošću? Možda će vam to najbolje kazati pesma Milana Rakića ” Jefimija “. A ono što zna istorija jeste da je monahinja Jefimija bila supruga srpskog despota Jovana Uglješe, te da je poticala iz vlastelinske porodice.

Nakon što je prvo izgubila oca, potom i dvogodišnjeg sina, gine i njen muž u čuvenoj Maričkoj bici. Izgubivši i sve članove uže porodice i imanje i prihode koje su imali u srednjevekovnom srpskom gradu Seru, Jelena Mrnjavčević odlazi u manastir, gde dobija monaško ime Jefimija. Nakon toga, utočište joj pruža veliki srpski knez Lazar Hrebeljanović i njegova supruga, kneginja Milica. Monahinja Jefimija je bila izuzetno privržena kneževoj porodici, bila je i svedok stradanja srpske vojske u Kosovskom boju, ali je i odigrala vrlo važnu ulogu na srpskom dvoru. Ova mudra žena je, nadasve štitila interese Srbije i srpskog naroda, a svoju muku i ogorčenje onim što se događalo u Srbiji toga doba pretočila je u dirljive stihove jednog od svoja tri sačuvana dela ” Pohvala knezu Lazaru “.

Upravo tu dolazimo do objašnjenja zbog čega je tema dela ” Pohvala knezu Lazaru ” toliko kompleksna. Naime, ova lektira zapravo u sebi sadrži tri teme, ma koliko vam to čudno zvučalo. Reč je o tome da je osnovna tema, odnosno osnovni motiv iz koga je i nastalo delo ” Pohvala knezu Lazaru ” želja monahinje Jefimije da oda počast i da se na taj način zahvali svom zaštitniku, koji je tragično stradao u boju na Kosovu. Ali, tokon nastanka dela ” Pohvala knezu Lazaru ” došlo je do razvitka i nekih, drugačijih misli, te tako nastaje druga teme dela, a koja je vezana za sudbinu srpskog naroda i na kraju, kao treća tema javlja se sudbina same monahinje Jefimije. Svaka od ovih tema je vezana uz različita osećanja, pa tako kada monahinja Jefimija govori o knezu Lazaru i o Srbiji i srpskom narodu, prisutna su rodoljubiva osećanja, ali kada govori o sebi, oseća se ispovedni ton.

Analiza i interpretacija dela ” Pohvala knezu Lazaru ” su vrlo bitne za bolje razumevanje čitavog dela, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” biti bolje napisan. Važno je, pre svega da razumete osećanja koja je monahinja Jefimija gajila prema svome zaštitniku, srpskom knezu Lazaru, a koja su bila uzvišena u pravom smislu reči. On je bio njen spasilac, čovek koji joj je pružio utočište kada je ostala bez porodice i imanja. Uz to, u njegovoj ženi je našla prijateljicu, a njegovu decu je gledala kao svoju. Zato i ne čudi što su se pojavila i drugačija osećanja, pa lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” poprima malo neuobičajenu formu. Neuobičajenu u odnosu na formu pohvala na kakve smo naviknuti, jednostavno zato što ne govori samo o veličanju onoga kome je upućena. Naime, lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” je nastala u doba kada su sinovi kneza Lazara i kneginje Milice, Stefan i Vukan bili bitku kod Angore, kao turski vazali.

Na početku dela, monahinja Jefimija se direktno obraća srpskom knezu Lazaru:

U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od
mladosti svoje,
o novi mučeniče kneže Lazare…

Prvi deo dela ” Pohvala knezu Lazaru ” monahinja Jefimija posvećuje upravo svom zaštitniku, govoreći o njemu kao ratniku koji se suprotstavio ugnjetavanju svojih sunarodnih od strne turskog osvajača i hrabro dao svoj život u boju na Kosovu, te na taj način se uzdigao pravo među svece.

Stihovi:

Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda
koja si sirota ostavio prelaskom tvojim…

predstavljaju trenutak kada počinje druga tema dela ” Pohvala knezu Lazaru “, to jest opis stanja u kome se nalazi napaćeni srpski narod u trenutku kada lektira nastaje:

…jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom,
mnoge skrbi i bolezni obuzeše voljena ti čeda
i u mnogim skrbima život provode,
pošto su ovladani Izmailćanima…

Potom, monahinja Jefimija upućuje molbu svome zaštitniku, ali i zaštitniku srpskog naroda, konstatujući da je svima potrebna njegova pomoć:

No ako si i prešao iz života ovoga,
skrbi i bolezni čeda svojih znaš
i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom,
prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao,
moli da mnogoletni u dobru život
voljena ti čeda provode bogougodno,
moli da pravoslavna vera hrišćanska
neoskudno stoji u otačastvu ti,
moli pobeditelja Boga
da pobedu podari voljenim ti čedima,
knezu Stefanu i Vuku,
za nevidljive i vidljive neprijatelje,
jer ako pomoć primamo s Bogom,
tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati…

Analiza i interpretacija ovog dela pesme ” Pohvala knezu Lazaru ” je vrlo važna, jer oko nje postoje donekle oprečna mišljenja. Naime, neko smatra da je monahinja Jefimija sasvim jasno stavila do znanja da od kneza Lazara traži da se moli za njegove sinove, koji su otišli u bitku kod Angore. Međutim, postoje i oni drugi stručnjaci koji su se bavili analizom, a koji vele da je monahinja Jefimija zapravo u ovim stihovima tražila od kneza Lazara da se moli za vasceli srpski narod. Iako različita i donekle oprečna mišljenja, od načina razumevanja ovih stihova svakako će zavisiti i vaša interpretacija dela ” Pohvala knezu Lazaru “, a samim tim i način na koji ćete napisati sastav kada se bude obrađivala ova lektira.

Nakon toga, monahinja Jefimija priziva sve svete mučenike i: Georgija i Teodora i Merkurija i Prokopija, ali i četrdeset sevastijskih mučenika, moleći kneza da se njima obrati za pomoć kako bi zaštitili kneževe sinove, završavajući ovaj deo stihovima:

… moli da im se poda od Boga pomoć,
doći, dakle u pomoć našu, ma gde da si.

Poslednji deo, pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” vezuje za autorku, te u ovom delu monahinja Jefimija govori o svojim osećajima, moleći kneza Lazara:

Na moja mala prinošenja pogledaj i
u mnoga ih uračunaj,
jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči,
već koliko je moguće malome mi razumu,
pa zato i male nagrade čekam.

Ali se monahinja Jefimija odmah ograđuje od prethodnih stihova, veleći da knez nije bio takav prema njoj:

No nisi tako ti, o mili moj gospodine i sveti
mučeniče,
bio malodaran u propadljivom i malovečnom,
koliko više u neprolaznom i velikom,
što primio jesi od Boga,
jer telesnu stranu mene u tuđini
ishranjivao jesi izobilno…

I na kraju, pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” završava direktnom molbom monahinje Jefimije, koja je upućena knezu Lazaru, koji se uzdigao među sveće i mučenike:

… te sada te molim oboje:

da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega.
Jefimija usrdno prinosi ovo tebi sveti.

Iz svega navedenog jasno je da je monahinja Jefimija shvatila da njena pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” nema klasičnu formu i zato se, takoreći izvinjava, jer velikom knezu nije podarila dar kakav zaslužuje. A to sasvim jasno ukazuje na veličinu njene ličnosti.

Likovi u lektiri ” Pohvala knezu Lazaru “

Sasvim je jasno da je glavni lik dela sam knez Lazar. Međutim, kako su nam objasnili analiza i interpretacija dela, lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” nije uobičajena pohvala, pa zato i ne čudi što su prisutni i drugi likovi.

Pored svetog kneza Lazara, tu su i likovi monahinje Jefimije, ali i Lazarevih siinova, Stefana i Vuka.

Prepričano delo ” Pohvala knezu Lazaru “

Analiza i interpretacija dela ” Pohvala knezu Lazaru “, uz prepričano delo će vam sigurno približiti ovo srednjevekovno delo, a time će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” biti jasnije i bolje napisan.

Već smo u poglavlju analiza i interpretacija naveli veliki broj citata, pa će vam prepričano delo samo dopuniti ovo poglavlje.

Dakle, lektira ” Pohvala knezu Lazaru ” počinje rečima koje monahinja Jefimija upućuje svom zaštitniku, srpskom knezu Lazaru. U prvom delu, pesma govori o uzvišenim osobina srpskog kneza, ali i zaštitnika monahinje Jefimije.

Potom, monahinja Jefimija govori o boju na Kosovu, o hrabrosti i stradanju kneza Lazara. Zatim pominje odlazak Lazarevih sinova u bitku kod Angore, moleći kneza da se zauzme kod Svevišnjeg za njihove živote.

U završnom delu, pesma ” Pohvala knezu Lazaru ” govori o monahinji, koja se zahvaljuje knezu, ali ga i moli da se još jednom zauzme za nju, jer sada joj je potrebno i da se knez zauzme za nju pred Bogom, kako bi utišao ” buru ljutu duše i tela mojega “. A ona jeste bila ogorčena, kao uostalomi svaka Srpkinja toga doba, koja je bila primorana da gleda stradanje svojih sunarodnika.



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!