Vuk i jagnje – epska narodna basna

0

Autor: srpski narod
Književni rod: narodna epika
Književna vrsta: narodna basna

Tema dela

Moglo bi se reći da je tema koju ima priča „ Vuk i jagnje “ jedno od onih koje se nazivaju večitim. Klasična priča o borbi između dobra i zla je i tema ove basne.

Analiza basne „ Vuk i jagnje “

Pre nego što započne naša analiza ovog dela, valjalo bi da vidimo šta su to basne. Prema definiciji, basna je kratka priča u prozi u kojoj su glavni junaci, ni manje ni više nego životinje. Većina basni predstavlja alegorični prikaz određenih životnih situacija i ljudskih osobina.

Hans Kristijan Andersen, Ezop i La Fonten su se proslavili pišući basne. Veruje se da je ova književna vrsta na naše prostore stigla preko helenskog sveta, uzevši u obzir da su tokom 18. veka već na području Srbije postojale mnoge grčke škole.

Vuk i jagnje

Kada je u pitanju narodna basna, ona je kao književna vrsta bila vrlo prisutna na području naše zemlje. Čini se da je u narodne basne utkano svo saznanje i iskustvo naših predaka, a njihova domišljatost im je omogućila da sve ono što ih tišti iskažu kroz ovu zanimljivu formu.

Narodna basna „ Vuk i jagnje “ je zapravo kratka priča u formi dijaloga između dva glavna junaka: vuka i jagnjeta, a na njenom kraju je pouka, odnoso poruka, što je takođe karakteristika ove književne vrste. U basnama se sreću stereotipni, to jest uobičajeni likovi i njihove osobine, pa je tako vuk simbol zlobe, jagnje simbol nevinosti, lisica simbolizuje lukavstvo, zec plašljivost i tako dalje.

Priča „ Vuk i jagnje “ prati razgovor između dva glavna junaka i naglašava negativne osobine vuka, sa jedne strane, a sa druge pozitivne osobine jagnjeta. Prikazujući vuka kao tiranina i napasnika, narodni pripovedač zapravo ukazuje na sve one negativne osobine koje vladaju u društu, ukoliko se analiza basne posmatra na globalnom planu. Ukazujući na vuka kao tiranina i lika koji je sklon nasilju, bez vidljivog razloga, narodni pripovedač ukazuje na ljude koji imaju iste osobine i koji postoje i postojaće, nažalost u svakom društvu. Nasuprot vuka je jagnje, kao simbol mirnoće, nevinosti i nadasve čiste duše, koje ne zna kako da se brani od napasnika, te pokušava da mu lepim rečima ukaže da greši.

Narodna basna „ Vuk i jagnje “ počinje slikom: „ Došlo jagnje na potok da se napije sveže vode. Mirno je i tiho pilo, nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se, odozgo iz šume pojavio vuk, besan nasilnik žedan jagnjećeg mesa. “ Dakle, već na samom početku, narodni pripovedač daje osobine i vuka i jagnjeta.

Priča „ Vuk i jagnje “ se dalje nastavlja otvorenim napadom vuka, koji pita jagnje: „ Kako se usuđuješ da mutiš vodu koju pijem? “ Iako je uplašeno, malo jagnje pokušava da smiri vuka, čime opet narodni pripovedač ukazuje na njegovu mirnu prirodu, veleći mu da on ne može da muti vodu, jer pije vodu nizvodno od vuka, ukazujući da nije logično da je on kriv bilo zašta.

Ali, zli vuk ne odustaje, kao što ne odustaju ni ljudi koji imaju slične osobine, kada odluče da napadnu nejakog. Analiza vukovih reči gotovo da nije potrebna, jer svaki čitalac jasno shvata koliko je zlobe u njemu. On nastavlja da napada nedužno jagnje veleći mu da ako i nije on mutio vodu onda je sigurno on pričao loše o vuku ili njegov stariji brat. Pa čak i kada mu jagnje objašnjava da ono nema starijeg brata, zli vuk ne odustaje, već veli: „ Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! – uporno je vikao vuk. – Svi vi, a i čobani i psi, neprekidno me ogovarate, čuo sam, svuda se priča! “ Ne želeći da nastavlja razgovor i raspravu sa mladim i naivnim jagnjetom, vuk je prekida na najsuroviji mogući način: „ Sad ćeš mi platiti! – pa dograbi jagnje i odnese ga u svoju jazbinu. Proždrao ga tamo… “

Sve ovo je iz prikrajka gledao plašljivi zeka, koji je narodnom pripovedaču poslužio da iznese poruku koju nosi narodna basna „ Vuk i jagnje “:

„ Laž kao istinu nasilnik ima,
krivdom se služi, vara u svemu,
slabije gazi, hrani se njima,
al’ kraj će doći jednom i njemu! “
Narodna basna „ Vuk i jagnje “ – pouka

Koja je poruka, odnosno pouka koju nosi narodna basna „ Vuk i jagnje “, često se pitaju mnogi mališani, jer iako pouka stoji na kraju basne, zna da ih zbuni. Zato ćemo navesti nekoliko poruka, to jest pouka koje daje narodna basna „ Vuk i jagnje “, a koje će sigurno pomoći đacima da njihova analiza ovog dela bude mnogo jasnija.

Prva pouka bi bila da se sa lošim i negativnim ljudima ne treba raspravljati, što se može primeniti na gotovo svaku životnu situaciju. Druga poruka, to jest pouka koju daje narodna basna „ Vuk i jagnje “ jeste da neko ko laže i služi se lošim stvarima, neće moći tako da čini celoga života već će ga kad – tad stići kazna za sve loše što je činio. Iskazujući ovakve pouke, narodni pripovedač je zapravo pokušao da uveri čitaoce da treba da čine dobro u životu, rukovodeći se onom narodnom izrekom: „ Ko dobro čini, dobru se nada! “, ali istovremeno je iskazao potrebu da se od drugih ljudi koji čine i misle loše stvari treba sklanjati i ne ulaziti u raspravu sa njima. Sasvim je jasno da jagnje ne bi doživelo tragičnu sudbinu da je odmah pobeglo od vuka ili dozivalo nekoga u pomoć, a ne pokušavalo da mu objasni da nije krivo. Tako je i u životu!

Prepričavanje basne „ Vuk i jagnje “

Priča počinje slikom jagnjeta koje mirno pije vodu na potoku, sve dok se ne stvori zli vuk, koji ga prvo optužuje da mu muti vodu. Naivno jagnje pokušava da objasni vuku da ono nije krivo i da ono ne može da muti vodu, uzevši u obzir da je pije nizvodno od mesta na kome se vuk nalazi. Ali, vuk ne prestaje već veli jagnjetu da muti vodu i da će ga zato kazniti, ali i zato što je govorilo loše stvari o vuku prošle godine. Naivno jagnje objašnjava da nije moglo prošle godine da govori ništa, jer se nije tada ni rodilo. Međutim, vuk kao da ga ne sluša i veli da ako nije on, onda je sigurno njegov stariji brat. Ali, jagnje i dalje objašnjava da je i to nemoguće, jer je njegova majka ojagnjila samo njega, te nema ni brata ni sestru. A vuk ne posustaje i kaže da je onda to sigurno bio neko iz njegovog naroda, pa odlučuje da kazni jagnje, uzima ga, odvodi u svoju pećinu i tamo proždire.

Zeka koji je to sve gledao iz prikrajka, sa suzama u očima iskazuje reči koje su poruka, to jest pouka basne: da je vuk nasilnik, koji se koristi lažima, ali da neće moći to da čini doveka.

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!