Petar Petrović Njegoš – citati, mudre misli i kratka biografija

Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladika, vladar, književnik… Crna Gora verovatno nikada kroz istoriju nije imala tako fascinantnu i svestranu ličnost kao što je bio čuveni Njegoš.

Rođen je kao Radivoje Petrović, 13 novembra 1813. Roditelji su mu bili Ivana i Toma, najmlađi brat tadašnjeg vladara Petra I Petrovića Njegoša . Pošto je crnogorski vladar ujedno bio i vladika, tj poglavar crkve, bilo mu je zabranjeno da se ženi, tako da je Njegoš I usvojio mladog Radivoja kada mu je bilo dvanaest godina.

Na žalost nije bilo finansijskih uslova da se Rade školuje. Zato ga je podučavao lično njegov stric, koji je ujedno posedovao i bogatu biblioteku. Sima Milutinović Sarajlija, naš poznati pesnik, takođe je podučavao mladog vladiku u jednom periodu. To što nije išao u pravu školu nije sprečilo ovog krajnje inteligentnog vladara, da savlada i nekoliko stranih jezika, da se posveti pisanju i književnosti, ali i da savlada filosofiju, istoriju i druge nauke.

Voleo je da piše, a na njega su najviše uticale grčke tragedije i crnogorske narodne pesme, pošto je bio veliki patriota. Nekoliko je i sam napisao, i to još kao dečak. Poznata su njegova dela: ,,Luča mikrokozma“, ,,Lažni car Šćepan Mali“, ali i nadaleko čuveni ,,Gorski vjenac“.

1831. Petar I Petrović umire, i njegov naslednik dobija Crnu Goru na upravu. Njegoš je imao nezahvalan zadatak da proba da modernizuje državu kojjom su vladala plemena i krvna osveta. Počeo je tako što je otvorio škole, pomagao kulturu, uveo plaćanje poreza… Na žalost nisu svi želeli takvu državu i Njegoš je mučio muku sa svojim protivnicima.

Dve godine pošto je dobio vlast, otputovao je u Rusiju, kako bi dobio zvanje vladike. Ruski car bio je zadivljen Njegoševim držanjem i stavom. Poklonio mu je izvesnu količinu novca, koju je Njegoš iskoristio kako bi kupio štampariju. Prvo delo koje je odštampao bio je ,,Gorski vjenac“ na kojem je pisalo ,,Štampano u Jugoslaviji“. Sam Njegoš podržavao je ideju o ujedinjenju svih Južnij Slovena, voleo je Srbiju i divio se mnogim Srbima. Osim štamparije posedovao je i bilijar, i to mu je bila omiljena zabava u slobodno vreme. Čak je i svoju rezidenciju nazvao Biljarda.

Na žalost zbog slabašnog zdravlja Njegoš umire 1951. sa samo trideset osam godina. Pred smrt, ostavio je amanet da se sahrani na Lovćenu i da njegovi podanici žive u miru u slozi. Na žalost Crnu Goru decenijama kasnije razarali su ratovi, pa je i Njegoševa imovina rasturena ili uništena. Posmrtni ostaci menjali su lokaciju nekoliko puta. Danas se Njegoševe mošti nalaze na Cetinju. Slavi se i kao svetitelj i to 19. maja.

Njegoševi citati o ljudima, ženama, životu…

• U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!
• Ćud je ženska smiješna rabota! Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjera da učini što joj srce žudi.
• Ko na brdo, ak i malo, stoji više vidi no onaj pod brdom.
• Oči zbore što im veli srce.
• Teško zemlji kuda prođe vojska.
• Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
• Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
• Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!
• Med za usta i hladna prianja, a kamoli mlada i vatrena.
• Strah životu kalja obraz često.
• Slavno umrite, kad mreti morate.
• Svijet je ovan tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj.
• Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita.
• Budale su s očima slepe.
• Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode.
• Ja sam vladar među varvarima, a varavrin među vladarima ( Rečenica koja opisuje njegov odnos sa plemstvom koje se suprotstavlja njemu i njegovim reformama)
• Crnogorci ne ljube lance. ( Čuvena rečenica iz istoimene pripovetke, koju je Njegoš izgovorio na putu u Italiji kada su mu u jednog crkvi tražili da celiva okove koima je bio okovan sveti Petar)

Slike preuzete sa sajtova: bastabalkana.com, in4s.net, rts.rs