Provale Srećka Šojića iz “Bele Ladje”

0

,,Bela lađa” je serija snimljena po scenariju Siniše Pavića, a prikazivala se u periodu od 2006.do 2012. godine. Glavne uloge tumače: Milan Lane Gutović, Petar Kralj, Mina Lazarević, Milenko Zablaćanski, Nenad Jezdić, Predrag Smiljković, Predrag Ejdus,Aleksandar Dunić, Dragan Jovanović, Ljiljana Dragutinović, Dubravka Mijatović, Nebojiša Ilić, Miloš Biković, Miša Janketić, Mira Banjac, Nataša Marković, Dejan Lutkić, Milica Milša, Svetlana Bojković, ali i mnogi drugi poznati glumci.

Serija je zapravo nastavak kultnog srpskog filma ,,Tesna koža”, s tim što glavni lik nije Dimitrije Pantić ( u filmu ga glumi Nikola Simić, a u seriji Petar Kralj) već Srećko Šojić. On je u seriji komična verzija klasičnog srpskog političara.
Srećko Šojić je nekada bio direktor državnog preduzeća, koje je zatvoreno, a sada je predsednik Stranke zdravog razuma, i serija se zapravo zasniva na njegovim dogodovštinama.

Šojićeve provale iz ,,Bele lađe"

[crp limit="5"]
Šojićeve provale iz ,,Bele lađe”

Neki interesantni likovi su preuzeti iz ostalih serija, i time doprineli još većoj popularnosti ,,Bele lađe”: Tihomir Tika Špic, proročica Roska ( preuzeti iz serije ,,Porodično blago” ), Ozren Soldatović (preuzet iz serije Srećni ljudi ), ali Šojić, Pantić i Pantićeva porodica (preuzeti iz filmova ,,Tesna koža”).

Snimljeno je devedeset epizoda, u pet serijala, ali postoji opcija i da se serija nastavi. Na žalost tokom godina veliki broj glumaca je odustao od snimanja serije, među kojima je i sam Lane Gutović koji glumi Srećka Šojića. Milenko Zablaćanski i Petar Kralj koji su bili jedni od glavnih glumaca, su preminuli.

Razlog zašto se ljudima toliko dopala serija ,,Bela lađa” bio je upravo lik Srećka Šojića, čiji rečnik obiluje raznim lapsusima. Njegovo udvaranje zgodnim ženama, provale ( među kojima je omiljena ,,Opa Đurđo”), ali i mnoge komične situacije u kojima se našao, zabaljvale su publiku, pa se legendarni Šojić često citira i pominje. Na ,,Jutjubu” se mogu naći snimci sa najsmešnijim Šojićevim scenama, od kojih pojedini traju i po nekoliko sati.

Srećko Šojić i sisići

– Baš danas preturam po onaj sef da nađem onaj tvoj računčić da platim i naiđem na onu sliku. Kad sam ti sliko sisići. Jel se sećaš? Ne sećaš se? Kad sam ti reko daj da ih slikam neće ovako da stoje celog života. A ti razgrneš bluzence, a sisići me gledaju ko felne od fiće.

Srećko Šojić i sveti Talalaj

– Neverniče još nisi naučio da se krstiš. Gledaj ovamo!
– Sveti Andrej da li ti čuješ ove insinuacije?
– Nije sveti Andrej nego sveti Alimpije.
– Stajao si trijes godina na jednu nogu i vidi šta smo postigli.
– Nije stajao na jednoj nozi nego na jednom stubu.
– Jel čuješ sveti Alimpije šta se ovde događa?
– Ostavi ti, mani se svetog Alimpija mene gledaj, mene!
– Dođe na krsnu slavu i umesto da blagosilja, on domaćina vređa, o maj gad!
– Da vidimo ovako, prebodobni Alimpije pada u decembru. Sad je mesec jun, dvanaesti jun. Mučenik Talalej. Koju slavu slaviš ti neverniče? Ovu ili onu tamo?
– Pa svetog Tallllala.

Šojić se vraća iz lova ( Opa Đurđo!)

-Ćirko, ja sam pročitao. Ona je nimfomajka. Dok je mačka na teren s diplomatski hor ovde miševi koli vode. Opa Đurđo!

Srećko Šojić u pozorištu

– On će u ruku da drži lobanju od nekog mrtvaka i s nju će malo kao da ćaska, nešto da brlboće. Kao nešto u smisao sve će nas na kraju da izedu crvi i tako to.
-Čiju bre lobanju?
– Ma od mrtvaka bre Rođo, iz neku raku će d izvadi i s tog mrtvaka će malo da ćaska.
-Amdasador?
– Ma glumac bre Rođo, Glumac tamo na pozornicu. Rođo znaš da se vidi da ne ideš u pozorište. Ali moraćeš Rođo. Ni meni nije lako, ali šta je tu je.

Srećko Šojić i hakleri

– Evo dakle, kako stoje stvari. Jahanje na javnom mestu. Može se podvesti pod krivično delo lične uvrede iz člana sto sedamdeset krivičnog zakona. Jer očigledno nema nameru da vas koristi kao prevozno sredstvo već da vas tretira kao konja ili eventualno kao magarca. Za ovo krivično delo predviđena je novčana kazna a za duševne patnje koje ste pretrpeli dok ste bili jahani podnećemo parničnu tužbu. Ako vas je pri tom držao za kosu kao da ste neosedlani i mamuzao uz podvike: Điha, điha, điha”, intenzitet patnje je znatno veći, te ćemo tražiti maksimalnu nadoknadu.
– Šta bre trućkaš Šljiviću?
-Pa o tom jahanju. Tražili ste da napišem tužbu. Jeste li bili jahani?
– Jašan sam! Nego šta nego sam jašan. A dok si se ti dovukao ovde Šljiviću ja sam i pokrađen. Pokrađen i opljačkan.
-A … ko vas je pokrao?
– Hakleri! Došli ovde … uzeli evriće … ćao!

Šojić hvali Ćirka

-Hteo bih da vas nešto pitam, ako imate vremena.
-Izvolte gospodine Petrčeviću, izvolte!
-Kod mene je upravo bio Milorad Ćirković.
– A koji Milorad?
-Ćirković. Vaš batler.
– Jasno … izvolte.
– Kaže da je radio kod vas kao batler.
– Ćirko?
– Vi znate da ja tražim batlera. On je došao iz Engleske i jedno vreme reče da je radio kod vas.
– Eeee, nesrećni Ćirko, nesrećni.
– Molim?
– Pa kud baš vas da nađe?
-Zašto? Gospodine Šojiću hteo bih da čujem vaše mišljenje o njemu. Kako ga ocenjujete i možete li mi reći zašto je otišao od vas?
– Paaa ne bi ja o te stvari.
-Zbog čega?
-Pa ako ne mogu da ga hvalim neću ni da ga kudim.
– Aaaaa, znači nije za hvalu?
-Prošli put sam hvalio onu Suzanu s lepe okice što je umela lepo da pere tanjiri i ispostavilo se da ona hoće za sto evrića i od tada se ustručavam. Neću da pričam o te stvari.
– Pa kako to? On je na mene ostavio vrlo povoljan utisak. On ima šlifa, govori razborito ume da se ponaša.
-Možda je bio trezan.
-Zar on pije?
– Ma nije to što pije nego što ga brzo vaća.
– Da l je moguće? Pa na mene je ostavio vrlo povoljan utisak.
– A u kolko sati je ostavio taj povoljan utisak?
– Malopre u deset.
– E ako je u deset do tad je moguće. Do deset se drži nekako.
– Ma šta je moguće?
– Do deset sati je moguće da ostavi fini utisak, a do podne on se već… A uveče on se našljema ko stari svat na svadbi.

Šojić u bolnici

– Šefe pa šta se desilo? Kako se osećate?
– Osećam se ko prase na podvarku.

Đungla

( Šojić traži u sanovniku šta znači sanjati džunglu, odnosno po nejgovim rečima đunglu)

– Đđđđđđđ, nema đungla.
– Je l vi gledate slovo đ ili možda dž?
– Đ bre, kao đambo đet.
-Pa jeste vi sanjali đunglu ili džunglu.
– Đunglu bre, bio sam u sred đunglu. Jesi čuo nekad za đunglu?
– Gde vam je to?
– U Inđiji. Nisi čuo za Inđijsku đunglu?

Srećna mi slava

( Šojić dočekuje na slavi ambasadora)

– Jur ekselencijo, velkom tu maj haus.
– Thank you!
-Hmmmm…. srećna mi slava! Srećna mi slava!

loading...



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!