Hajduci, Branislav Nušić

12

Autor: Branislav Nušić
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema i ideja

Osnovna tema i ideja na kojoj je baziran roman ” Hajduci ” jeste odmetanje dečaka iz družine čuvenog Čede Brbe u hajduke. Zapravo, tema je odrastanje u neko drugačije vreme od današnjeg i upravo iz tog razloga je ovaj roman posebno zanimljiv današnjim školarcima.

Ideja od koje je pošao Branislav Nušić kada je stvarao roman ” Hajduci ” je, kako je sam pisac naveo bazirana na njegovim ličnim doživljajima iz detinjstva.

Mesto i vreme radnje

Iako vreme radnje romana ” Hajduci “, Branislav Nušić nije precizno odredio, može se pretpostaviti da je to bilo doba piščevog detinjstva, to jest druga polovina 19. veka, a mesto radnje je obala Dunava kod grada Smedereva, mesta u kome je mladi Nušić odrastao.

Hajduci nusic

Fabula

Roman ” Hajduci ” govori o doživljajima samog pisca, a sam Branislav Nušić je u predgovoru naglasio da je ovaj roman napisao na nagovor prijatelja. Razlog za to je bio što u to doba nisu postojali takvi romani, takozvani dečiji. U predgovoru je pisac naveo da je u romanu opisao ono što je on doživeo u detinjstvu, pa se gotovo svaka analiza ovog dela oslanja na taj podatak. I gotovo svi koji su se bavili analizom romana ” Hajduci ” smatraju da je on autobiografski. U prilog tome ide i činjenica da je lektira ” Hajduci ” pisana u prvom licu.

Na samom početku, Branislav Nušić opisuje mesto sastanka dečaka – hrastovo stablo koje je bilo smešteno na smederevskoj obali Dunava. Ovde su se dečaci sastajali dva puta u toku nedelje i to četvrtkom i nedeljom.

Ono što im je svima bilo zajedničko jeste da nisu voleli školu. Branislav Nušić upoznaje čitaoce sa svakim članom družine posebno, iznoseći osobine likova, a naročito naglašavajući one osobine po kojima su likovi romana ” Hajduci ” dobili nadimke. Ne zaboravite da će vam ovi podaci biti od koristi kada bude trebalo da pišete sastav na temu lektire ” Hajduci “, pa bi bilo dobro da ih zapamtite.

Dečaci su, bežeći od škole i obaveza koje su tamo imali, odlazili na hrastovo stablo i tamo razgovarali o svemu i svačemu. I upravo iz tih priča čitalac shvata kakav je ko od njih, ko laže, ko ne, ko je plačljiv, ko strašljiv. A kada bi im bilo dosadno od preteranog pričanja, oni bi jednostavno napravili loptu i igrali fudbal sve dok ne bi pao mrak.

Ovi sastanci su omogućavali svakom od dečaka da pokaže svoje pravo lice, bez bojazni da će biti kažnjeni.

Zaplet romana ” Hajduci ” nastaje kada vođa družine, Čeda Brba dolazi na ideju da se odmetne u hajduke i to saopštava svojim drugovima. A Čeda je došao na ovu ideju nakon što ga je gazda pretukao, jer mu je ukrao dve perece. Međutim, tek na samom kraju romana čitalac saznaje da mu Čeda nije ostao dužan.

Pa ipak, dečaci nisu baš sigurni da li je to pametna dieja, uzevši u obzir da hajduci više nisu što su nekada bili. Iako mahom svesni da ne treba da budu povodljivi, svi pristaju da se odmetnu u hajduke, bojeći se da ne ispadnu kukavice pred ostatkom družine.

Kada su doneli odluku da ipak odu u hajduke, započeli su pripreme – napravili gusle, igrali se hajdučkih igara i dogovorili da se sutradan nađu u zapuštenom mlinu, koji se nalazio na samom kraju sela. Kada su se našli, odabrali su harambašu. Koga drugog do Čedu Brbu, za koga su smatrali da je najhrabriji među njima, iako su bili svesni da puno laže, pravili su se da mu veruju.

Harambaša je bio odabran i jedino što im je preostalo jeste da krenu put šume. Dogovor je bio da se okupe kod groba Makse zvanog Žaba i da tamo polože hajdučku zakletvu. A taj Maksa uopšte nije bio hajduk, već običan lopov koji je bio streljan, jer je ubio nekoga tokom pljačke. Ali, pre nego što je tu sahranjen Maksa, na istom mestu su sahranjivani hajduci, koliko je poznato, pa je to razlog njihovog odlaska i polaganja zakletve baš na tom mestu. Svi su došli osim Cvrce, ali ne zato što nije hteo. On je, zapravo rekao majci da ga budi rano kako bi otišao da polaže hajdučku zakletvu, ali kada je za to čuo otac, umesto buđenja, ušao je u Cvrcinu sobu noseći kaiš i isprebijao ga tako da ovaj nije mogao da ustane. Tako su dečaci složno doneli odluku da mu sude u starom mlinu, ali su uskoro odlučili da mu oproste i dali mu mogućnost da sa Čedom i Vrapcem ode na Maksin grob i da položi zakletvu.

Prvi put su propustili da u nedelju odu do hrasta, jer su se spremali za odlazak i u ponedeljak su mali odmetnici krenuli, noseći: nož, viljušku i iglu, kao jedino oružje.
Roman ” Hajduci “, Branislav Nušić potom nastavlja opisom njihovih putešestvija i plana da opljačkaju putnička kola i ostalih planova, praćenih dečijim strahovima kada su shvatili šta su zapravo uradili. Tako fabula dolazi do kulminacije, kada onemoćali mali hajduci nakon dva dana padaju od iscrpljenosti i straha. U međuvremenu, roditelji i policija kreću u potragu za njima, a hvata ih jedan pandur. Da stvar bude još gora, on ih zatvara u svinjac, koji je pun buva i javlja načelniku da ih je pronašao. Ovaj to javlja roditeljima, koji su vrlo ljuti na male hajduke.
Fabula lektire ” Hajduci ” ide prema raspletu, koji je i tragičan i komičan u isto vreme. Iako načelnik predlaže roditeljima da ih ne tuku čim ih ugledaju, ovi to ne slušaju i počinje opšta tuča, čim mali hajduci uđu u selo.

Lektira ” Hajduci ” završava scenom u kojoj se oporavljeni hajduci nalaze na starom mestu nakon dve nedelje, jer niko nije mogao da izađe iz kuće od silnih batina koje je dobio, ali i od sramote, jer im se sada celo selo smejalo. Tamo se zaklinju da nikada više neće praviti nestašluke. Jedini ko nije došao jeste Čede.

Analiza lektire ” Hajduci “

Branislav Nušić je temu za roman ” Hajduci ” uzeo iz svog detinjstva. Uspeo je da, uz puno humora i zanimljivog pripovedanja dočara današnjem čitaocu kako je nekada izgledalo odrastanje i detinjstvo dečaka, koji nisu puno marili za školu i učenje i kojima je na prvom mestu bila igra i drugarstvo. Možda će se današnjim malim čitaocima lektira ” Hajduci ” učiniti malo čudna, uzevši u obzir da današnje odrastnje nema veze sa nekadašnjim.

Okupljajući se pored hrasta na obali Dunava, dečaci su uspeli da se oslobode i da žive u punoj slobodi makar u tim trenucima.

Osobine koje ih krase: hrabrost, radoznalost, druželjubivost, duhovitost i mnoge druge nisu mogle da dođu do punog izražaja u školi ili kući, ali zato im je druženje pomoglo da se oslobode i budu ono što jesu.

Iako su svesni da su napravili glupost kada su otišli u hajduke, oni pokušavaju da istraju u toj odluci, te pored vatre pričaju svako svoju zanimljivu priču. Sve te priče su pune simbolike i skrivenih poruka. A kako se tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje lektira ” Hajduci ” najčešće uzima upravo iz ovih priča, svakako je dobro da ih pročitate. Uz to, verujem da ćete uživati u njima, jer je Branislav Nušić poznat kao izvrstan pripovedač.

Likovi i osobine likova

Svaki od dečaka koji su članovi Čedine družine je specifičan na svoj način i svi oni se ponašaju potpuno različito kada su u školi i kada su pored hrasta.

Osobine koje su im zajedničke svakako su: ne vole školu i ne vole da uče, žele da pobegnu od kuće, roditelji ih ne razumeju i ne odobravaju njihovo ponašanje.

Čeda Brba jedini ne ide u školu, jer je izbačen iz nje zbog raznih nestašluka. Bio je najjači među dečacima, puno je lagao, ali su mu ostali uprkos tome što su znali da laže, verovali, to jest pretvarali su se da mu veruju.

Laza Cvrca je bio najduhovitiji među njima, ali je imao jednu manu – mucao je, ali samo u školi kada ga učitelji propituju.

Mile Vrabac je stalno jeo mrvice iz svojih džepova, a nadimak Vrabac je dobio nakon što nije skinuo kapu pred seoskim sveštenikom, a ovaj ga pitao da nema možda vrapca pod kapom, pa se boji da mu ne odleti ako je skine.

Sima Gluvać se pretvarao da je gluv, kad god ne zna odgovor na pitanje nastavnika, te bi odgovarao ono što zna.

Mita je često plakao i bio je jako lenj.

Žika Dronja je učio puno i bio najvredniji među dečacima, ali sve što nauči brzo je zaboravljao.

Narator, to jest pisac kaže za sebe da ipak misli da je mnogo bolji đak nego što kažu njegovi roditelji i nastavnici, te da mu uopšte nije jasno zašto je tako često dobijao batine.

Prepričano delo ” Hajduci “

Iako je za dobar sastav iz srpskog jezika neophodno prepričano delo, to u ovom slučaju nećemo činiti, jer je poglavlje fabula sasvim dovoljno za razumevanje romana ” Hajduci “, Branislav Nušić.

A kada fabuli dodate poglavlje analiza i likovi i njihove osobine, gotovo da nema potrebe da lektira ” Hajduci ” bude prepričana, jer je sve navedeno sasvim dovoljno da vaš sastav iz srpskog jezika na temu ove lektire bude jako dobro napisan.

Poruka romana

Kada je u pitanju poruka lektire ” Hajduci “, mora se priznati da je Branislav Nušić bio majstor poruka koje je upućivao svojim čitaocima, na vrlo šaljiv način.

Roman ” Hajduci ” ima mnoštvo poruka, koje ćete svakako vi sami otkriti dok se budete bavili njegovom analizom. Imajte na umu da pored osnovne poruke da treba razumeti decu i da ta ista deca treba da nauče da ne budu povodljiva, bez obzira što će možda neko drugi misliti da su kukavice, postoji niz poruka od kojih ćete najveći broj njih naći u drugom delu romana ” Hajduci ” kada mali hajduci pričaju priče uz logorsku vatru. Upravo ove poruke će vam omogućiti da bolje razumete ove dečake, ali i da napišete bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala lektira ” Hajduci “, Branislav Nušić.



Share.

12 komentara

Leave A Reply