Double i triple test

0

Danas kada je medicina toliko napredovala da trudnica može da zna ne samo genetiku i zdravlje svoje bebe, nego i mnoge druge predispozicije, normalno je da se tokom trudnoće rade razni pregledi i testovi krvi radi preventive od eventalnog pojavljivanja hromozomskih anomalija.

Naučnici smatraju da se zahvaljujući Double testu, u ranom periodu trudnoće, može otkriti gotovo 80 odsto svih naslednih bolesti.

Ultrazvučni pregled

Veoma važan ultračnzvni pregled radi se u 12. nedelji trudnoće. Na tom pregledu lekar može da ustanovi i da kontroliše koliki je nabor na vratu ploda, da li je prisutna nosna kost i procenjuje potencijalni rizik od Daunovog sindroma.

doble i triple testovi

Double test

U prvom tromesečju prvi screening test, koji se najčešće radi u trudnoći, jeste Double test. On se najčešće radi u vremenu kada je udaljenost između temena i trtice ploda 45 -84 mm, između 11. i 14. nedelje trudnoće. Spada u vrstu takozvanih kombinovanih testova, jer se sastoji od ultrazvučnog pregleda i vađenja krvi.

Kada se dobiju rezultati, njima se dodaju još i individualni parametri a to su: godine i težina trudnice, blizanačka trudnoća da ili ne, kako je do nje došlo vantelesnom oplodnjom ili prirodno i da li je trudnica pušač ili ne.

Testiranje

Kao što je pomenuto, trudnica po odlasku kod svog ginekologa radi ultrazvučni pregled. Ovde su najbitniji nalazi, tj. šta lekar utvrđuje ovim pregledom: stanje i položaj placente, srce, da li je prisutna nosna kost koja se kod nekih beba sa anomalijama znatno kasnije formira, zatim ukupnu dužinu fetusa i druge mere, al ono što je za ovaj period trudnoće bitan jeste merenje debljine nuhalnog nabora.

Šta je nuharni nabor, koji se još naziva i nuhalna translucenca (NT)? To je mesto u predelu vrata fetusa gde se sakuplja tečnost (limfa) između kože i potkože. Sledi najbitniji podatak a to je da od veličine, tačnije debljine, nuharnog nabora zavisi upravo da li se radi o bebi sa hromozomskom anomalijom ili bez. Debljina nuhalnog nabora do 3 mm je normalna i radi se o normalnoj bebi čiji je rizik od anomalija veoma mali. Rizik od Daunovog sindroma i sličnih anomalija nose fetusi kojima je nuhalni nabor veći od 3 mm.

Posle ovog ultrazvučnog pregleda isti dan (ili do 48 sati nakon ultrazvuka) trudnici se vadi krv, jer se podaci ultrazvučnog nalaza kombinuju sa testom krvi, kojim se ustvari radi analiza biohemijskih markera krvi majke i to hormona PAPP-a i βhCG-a.

Rezultati

Rezultat Double testa izražava u brojkama procentualno verovatnoću da li vaša beba pati od Daunovog, tj. Edvardovog sindroma ili neke druge slične anomalije. Na primer, 1:10000 je maksimalan i najbolji rezultat. Znači, rezultat jedan na deset hiljada znači da u 10.000 žena koje imaju iste rezultate kao i vi, samo jedna beba ima neku vrstu anomalije.

Dalje, kako su hromozomske anomalije mnogo više učestalije kod starijih trudnica (misli se na one sa 35 i više godina), proračunava se rizik i na osnovu starosne dobi trudnice,

Na primer, za dva hormona, PAPP-a i βhCG dobijate vrednosti (vrednost je jedanaka 1) u odnosu na medijanu (prosečnu vrednost ovih hormona u krvi kod žena sa zdravim novorođenčetom). Zato sve vrste odstupanja od te vrednosti izračunavaju se kao umnošci medijane (multiplikovanje medijane, MoM). Kao najbolji rezultati smatraju se oni najbliži 1 MoM.

Kako izgledaju loši rezultati

Prvo da napomenemo da su ovi rezultati svi statističke prirode, što znači da i kad izgledaju veoma loše, ne mora nužno da znači da se radi o nekoj anomaliji kod ploda. Lekar bi trebao da uputi trudnicu da se radi o brojkama i da su sa takvim rezultatima anomalije kod beba znatno češće.

Jedan dobar primer koji smanjuje paniku kod trudnica sa lošim rezultatom, jeste da je poznato da žene od 40 godina najčešće imaju jako loš rezultat, ali to ne znači da njihova beba neće biti zdrava. Rizik na osnovu starosti majke nema nikakav uticaj na zdravlje ploda, jer isto tako, bebe sa Daunovim sindromom, rađaju i vrlo mlade majke. Opet da ponovimo da se radi samo o verovatnoći, a ne o utvrđenim i konačnim podacima.

Rizici su veći ukoliko je βhCG povišen (1,8 MoM i više), a istovremeno je PAPP-a snižen (0,4 MoM i niže).

Sve što vas interesuje ne tragajte sami već pitajte lekara. Upravo iz tog razloga se radi drugi test Triple test. Tačnije lekar koji prati trudnoću uputiće vas da uradite dopunski pregled, koji može biti: detaljan ultrazvučni pregled, Triple test (koji je vrlo sličan Double testu, ali se radi u drugom tromesečju) ili amniocentezu (analiza plodove vode).

Inače, testom krvi meri se nivo prisutnosti tri hormona u majčinoj krvi (alfa-fetoprotein (AFP) i hormoni estriol i humani korionični gonadotropin (hCG)), koji označavaju eventualni rizik od hromozomskih anomalija.

triple test

Triple test

Pre Triple testa nije obavezno uraditi Double test, pa se može raditi i ako prethodno trudnica nije radila Double test. Ukoliko lekar proceni da je potrebno, posle 15. nedelje radi se i Triple test. Ovaj se test obično radi između 15. i 18. nedelje trudnoće.

Triple test se radi kao pojačana provera od mogućih potencijalnih anomalija kod deteta. Posebno se pojačano provera trisomija 21, tj. Daunov sindrom i trisomija 81, Edvardov sindrom.

U rizičnu grupu spadaju trudnice, tačnije indikacije koje govore o povišenom riziku od rađanja deteta sa hromozomskom anomalijom su: starost trudnice( preko 37 godina), porodična anamnezija (da se u bližoj porodici rodilo nekad rodilo dete sa hromozomskom anomalijom) i rođenje bolesnog deteta u prethodnoj trudnoći. Takođe, test bi se trebao raditi, opet preventive radi, i trudnicama kod kojih inače ne postoji povećani rizik za rađanje deteta s hromozomskom anomalijom.

Šta znači Triple test i kako se testira?

U pitanju je trostuki test (triple) jer se iz krvi trudnice utvrđuju vrednosti 3 hormona vezanih uz trudnoću (alfa fetoprotein, humani koronski gonadotropin i slobodni estriol).

Zatim se vrednosti hormona zajedno sa nekoliko parametara (starost trudnice, određenim ultrazvučnim merenjem ploda i još nekoliko drugih parametara) kompjuterskim programom stavljaju u korelaciju, a rezultat je određena verovatnoća za postojanje hromozomopatije.

Ovi rezultati nisu tačna i konačna dijagnostika, već ssamo služi kao metoda za kasnije utvrđivanje definitivne dijagnostike (rane amniocenteze). Konačan i definitivan rezultat jeste rezultat amniocenteze.

Može se reći, da je ova metoda dobra, s obzirom na to da pokazuje malo lažnih rezultata, grešaka (recimo, da rezultat pokazuje da hromozomske anomalije nema, što se zove negativan rezultat, a u stvari da anomalija ipak postoji). Treba naglasiti i to da svaki nejasan i sumnjiv rezultat može da se proveri pouzdanom metodom.

Stepen pouzdanosti

Stepen pouzdanosti Double testa koji se radi od 15. do 20. nedelje je 65%, dok pouzdanost Triple testa, koji se radi u istom periodu iznosi 75 do 78 odsto.

Međutim, treba istaći da se pouzdanost testiranja povećala na 80% pojavom ranog Double testa, koji se radi u 12. nedelji trudnoće.

U suštini iskustva su razna, pa ukoliko se pitate da li raditi ili ne ove testove, možda bi trebalo uraditi oba testa, preventive radi. Međutim, ne treba zaboraviti da su rezultati ovih testova čista statistika, a ne dijagnoza. Ako trudnica i njen suprug nemaju nikog u familiji ko je bolovao od Daunovog i Edvardovog sindroma nema razloga za puno brige.

Cena

Double i Triple testovi se rade u većini slučajeva u privatnim laboratorijama i cene se kreću od 2000 do 3000 din.



Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!