5 interesantnih činjenica o košuljama koje nikada niste čuli

0

Sigurno nema potrebe govoriti o tome šta je košulja, i isticati razlike između košulja sa kratkim i dugim rukavima, muškim ili ženskim itd. Ipak, ono što se može uzeti kao jedna od najinteresantnijih priča kada su u pitanju košulje jeste to zbog čega se ženske košulje kopčaju različito od muških. Naime, kod modela muških košulja, dugmad je postavljena sa desne strane, dok se sa leve nalaze prorezi.

Kod ženskih se, pak, dugmići nalaze sa suprotne strane. Mnogi su najpre mislili da je reč o čistom stilskom “fazoniranju“, ali istorijske okolnosti pokazuju drugačije. I istina, ako zagledamo sve modele ženskih košulja od pre nekoliko stotina godina, i tada su prorezi bili sa leve strane. To je zbog toga što je veliki procenat muškaraca bio desnoruk, a oni su se zakopčavali sami. Žene su, s druge strane, često oblačile majke, sestre, pa čak i kavaljeri, te je raspored dugmadi takav da odgovara onome ko zakopčava. Čak i danas, kada pogledamo moderne modele muških košulja vidimo, između ostalog, i ovu razliku. A kakve tajne još kriju košulje, možemo pogledati u narednoj listi zanimljivosti.

Mala dugmad na kragni

Sigurno ste se zapitali otkud to da na kragnama košulja, na ivici postoje prorezi za dugmad. Dugmad koja je prišivena na tkanini u širini ključnih kosti, služi da kragnu osigura tako da ne landara. No, ko je zadužen za ovo otkriće, dugo je bila misterija. Konačno, došlo se do zaključka da su ove dugmiće, izmislili polo igrači. Njima je bila želja da dok jašu konje, kragna ne landara, tako da izgleda kao ptica koja maše krilima. Ovo se po automatizmu preselilo na pravilo među stilistima, te tako većina košulja sa kragnom ima upravo ovaj detalj.

Maniri kroz vekove

Pojedini maniri postali su vremenom toliko ustaljeni, da više niko ne pita zbog čega je to tako. Skidanje šešira u pozorištu, izuvanje na ulazu među Balkancima, čaj u pet kod Engleza. Međutim, ima i onih navika koje su vremenom, pogotovo u modi, evoluirale ili potpuno nestale. Verovali ili ne, jedan takav princip lepog ponašanja, danas nam deluje smešno, ali ne i u osamnaestom veku. U osamnaestom veku, ukoliko bi muškarac nosio samo košulju, koja nije pokrivena prslukom, jaknom ili kaputom, smatrao se otvoreno nepristojnim i nevaspitanim. Osim što je imao osudu okoline, čovek je moga da završi i u zatvoru jer ne poštuje pravila.

Zamenjivi delovi

Sigurno jedna od najsmešnijih činjenica, ali i te kako praktičnih, takođe datira u vreme pre tehnološke revolucije. Da je revolucija uticala i na navike u modi, pokazuje sledeći primer. Pre nego što je izumljena mašina za pranje veša, košulje su imale delove koji su mogli da se zamene, dok je osnova košulje ostajala cela. Naime, kragna i delovi rukava na kojima danas stoji manžetna, mogli su da se skidaju i peru posebno, dok se osnovni deo košulje nosio i po nekoliko nedelja.

Klasne razlike

Posmatrano iz istorijskog konteksta, boja košulje nimalo nije beznačajna. Makar ne, ako se u obzir uzme viktorijansko doba u Britaniji, na primer. Beli okovratnici značili su da radnici dolaze iz viših klasa, da su zaposleni u kancelarijama i odlučuju o suštinskim pitanjima. Klasne razlike ogledale su se u boji košulje, pa je obična radnička klasa nosila plave okovratnike. Da, da, i mi se zapitamo šta li bi danas pretpostavljeni rekli svojim radnicima, kada bi ih zatekli u bojama mitarenja ptica, kako paradiraju posvuda. Ipak, šalu na stranu, uprkos tome što danas postoji neizmerno različitih dezena među košuljama, plava i bela boja još uvek su najrasprostranjenije.

A gde je početak?

Ako ste se zapitali gde je i kada otkrivena prva košulja koja je poznata civilizaciji savremenog doba, evo odgovora. U egipatskoj grobnici u Tarkanu otkrivena je košulja koja datira iz trećeg milenijuma pre Hrista. Ova košulja koja je stara skoro pet milenijuma napravljena je od lana. Dvadeseti vek je doneo mnoge promene na različitim poljima, pa je tako i evolucija košulja bila neizbežna. Ona više nije bila oličenje srednje klase i sirotinje, već su je naprotiv nosili svi. Danas postoje košulje koje koštaju na stotine ili hiljade eura, a dizajneri se nadmeću u tome koja će biti bolje pozicionirana.



Share.

Leave A Reply