Sobno cveće ZAMIJA
ZAMIJA – sobno cveće, kućna biljka
Sobna biljka Zamija (latinski Zamioculcas zamiifolia) poreklom je iz Afrike. Krajem 20. veka je, zahvaljujuci uzgajivacima iz Holandije koji su je poceli prodavati u velikim kolicinama, postala je vrlo popularna I trazena. Rec je o zimzelenoj biljci, a ukoliko dodje do dugotrajnih susa, listovi se suse I opadaju, ali cim padne kisa izbijaju novi. Listovi su tamno zelene boje, sjajni I glatki. Zamija cveta od sredine leta do kraja jeseni. Cvet se pojavljuje pri dnu stabljike I podseca na kalu. U prirodnom stanistu cvet je bele ili zelene boje, ali ako je sve vreme u zatvorenom prostoru, ova biljka uopste ne cveta. Laka je za odrzavanje I uopste nije zahtevna.
Odgovaraju joj temperature izmedju 18 I 26 stepeni, a one ispod 15 uopste ne podnosi. Ne trazi puno vode I prilicno je osetljiva na prekomerno zalivanje. Visak vode koji izbaci u posudu treba
odmah prosuti, jer se moze desiti da joj od toga istruli koren. Potrebno je prehranjivati zemlju jednom nedeljno tokom vegetacije I to vrlo blagim djubrivom (cetvrtinu ili cak osminu od propisane doze). Direktno sunce podnosi samo ujutru I uvece, kada je slabije, a najvise joj odgovara svetlo mesto, ali ne direktno izlozeno suncu.
Ukoliko preterate sa zalivanjem I pocnu da joj zute listovi, moguce je da je oporavite na najjednostavniji nacin – nemojte je zalivati mesec dana.
Sto se razmnozavanja zamije tice, najbolje je to uraditi odvajanjem stabljika. Odvojeni deo zatim malo zasusiti, da ne bi istrulio I zasaditi u posebnu saksiju. Inace, saksija ne treba da bude mnogo velika.
Ono sto je najvaznije vezano za ovu biljku jeste da je otrovna. Naime, ukoliko neko proguta neki deo zamije moze doci do trovanja, jer su svi njeni delovi otrovni. Zato je treba drzati na mestu koje nije dostupno deci I kucnim ljubimcima.
