Šta je filozofija

Šta je filozofija?

Cilj filozofije jeste da se bavi tzv. “velikim pitanjima” koja ne spadaju u druge discipline: kako se treba ponasati (ovim se bavi etika), onim sto postoji (ovim se bavi metafizika), kako znamo ono sto znamo (ovim se bavi epistemologija) I slicno.

Poreklo reci filozofija je iz grckog jezika I znaci “ljubav prema mudrosti”. Istorijski gledano, filozofija se bavi svim onim pitanjima koja ne potpadaju pod tradicionalne naucne discipline I humanisticke nauke. Medjutim, to ne znaci da je iskljucena iz ovih oblasti. Zapravo, odnos filozofije I nauke je slican odnosu matematike I nauke. Mnogi majstori knjizevnosti su bili zacetnici nekih filozofskih pokreta. Mnoge naucne discipline imaju neku vrstu filozofije koja stoji iza njih. Na primer, filozofija nauke ili filozofija istorije.

Kada govorimo manje formalno, onda bismo filozofiju mogli okarakterisati jednostavno kao odredjeni nacin razmisljanja o necemu.

Zacetnikom filozofije se smatra Sokrat, anticki grcki filozof, koji se smatra najpoznatijim I najvaznijim filozofom svih vremena. On je razvio poseban filozofski metod, koji predstavlja opstu tehniku za posmatranje filozofskih problema na osnovu: definicije, analize I sinteze. Sve do naucne revolucije u 17. veku, nauka I filozofija su se smatrale samo kao dva dela iste discipline I praktikovali su ih, obe, isti ljudi uglavnom. Nauka je tada nazivana “prirodna filozofija”, odnosno “filozofija o svetu”.

U domenu etike, recimo, razmatraju se sledeca pitanja: Da li je eticki spasiti zivot ubice, ako on moze ponovo da ubije? Filozofi prave debate o takvim pitanjima, koje traju satima, stvaraju doktrinu kako bi opravdali svoje misljenje. A eticari, jednostavno procene da li su saglasni ili ne sa tim I da li treba. Metafizika se bavi uzrocima I principima funkcionisanja sveta I odnosom izmedju svesti I sveta. Epistemiologija se bavi korenima znanja, dok logika igra vaznu ulogu u mnogim drugim disciplinama.