Ko su dodole?

Dodole su devojke koje su se okupljale u vreme suše, i svojim plesom i pesmom prizivale kišu.

Ovaj običaj nastao je još pre nego što su stari Sloveni primili hrišćanstvo, ali se zadržao čak do danas. Naziv je vezan za boginju Dodolu, koja je bila i žena vrhovnog boga starih Slovena – Peruna, i koja je po nekim verovanjima imala uticaj na kušu. I sam Perun bio je bog groma i borac protiv suše.

Nije svaka devojka mogla biti dodola. Zapravo dodole su bile devojčice, koje su ušle u pubertet, obično između osam i dvanaest godina. Devojčica je morala biti siroče bez roditelja ili bar bez oca. Okupljale bi se izmedju Đurđevdana i Spasovdana, a na sebi su imale haljinu napravljenu  od lišća i cveća jer su tako postajale deo prirode. Na glavu su stavljale venac, od raznih biljaka i žitarica. Tada bi počele da pevaju svoje, čuvene, dodolske pesme i igraju, nadajući se kiši, koja će prekinuti sušu i spasiti useve. To je bila i neka vrsta predstave, jer su se i lokalni stanovnici okupljali da ih gledaju.

I drugi narodi, poput Afrikanaca ili Indijanaca imaju sličan običaj. Dodole nisu samo postojale u Srbiji, već i u drugim balkanskim zemljama, poput Hrvatske, Makedonije, Bugarske…

U srpskoj književnosti dodolske pesme imaju čak i jedan svoj ciklus, a veliki broj je sakupio  Vuk Stefanović Karadžić.

Danas dodole još uvek postoje, ali uglavnom kao deo kulturno umetničkih društava.