Kako pobediti starost

Ne morate se toliko obazirati na svoje godine! To je potpuno tačno ukoliko pod tim podrazumevamo slabost, zamor i uobičajene bolove koji se javljaju u poznijim godinama.

Nije li sve to deo procesa starenja?

Da i ne. Doduše, naše telo se godinama menja usled opadanja mladalačke snage i vitalnosti. Međutim, većina ljudi daleko se lošije oseća no što bi to moralo biti.

Otkuda to?

Bez obzira na godine, ljudi se jednostavno ne koriste svim svo- jim fizičkim sposobnostima na najbolji mogući način. Razmislite šta ste trenutno u stanju da uradite, na primer, kad je reč o trčanju, hodanju ili plivanju. A zatim, šta biste mogli uz treniranje i vežbe. Razliku između prvog i drugog rezultata mogli bismo nazvati vašom »funkcionalnom rezervom«.
Zapravo, tačno je da starije osobe nemaju funkcionalnu rezervu kakvu imaju mladi, kad su u pitanju mišićna masa, kapacitet srca i rad pluća. Mnogi mladi poseduju tako ogromnu rezervu da čak mogu izgubiti i njen veći deo, a ipak zadržati znatan potencijal fizičkog zdravlja.

Nekada sam bio u veoma dobroj formi. Znači li to da sada ne moram da vežbam?

Što se tiče vežbi, valja zapaziti da ono što ste radili u prošlosti relativno malo utiče na sadašnjost. Na primer, bivši olimpijski atletičar, pedesetogodišnjak, koji više ne trenira, biće manje fizički vitalan od neke osobe istih godina bez prakse na polju atletike, ali koja se bavi zemljoradnjom, igra neku vrstu tenisa ili pliva tri puta sedmično.

Ako godinama nisam bio aktivan, da li je suviše kasno da sad otpočnem sa vežbama?

Telo ima čudesnu sposobnost da povrati izgubljenu snagu. Prema jednoj studiji, na primer, nepokretne osobe iz doma za stare, prosečne starosti od 90 godina — ljudi koji su bili vezani za pos- telju ili invalidska kolica — podvrgnuti su programu redovnih vežbi, koji je uključivao gimnastiku nogu. Posle nekoliko nedelja, te osobe su mogle ne samo da prevale hodajući, u proseku 15 metara, nego je upoređenjem snimaka na skeneru (kompjuterska tomografija) pre i posle pomenutog programa dokazano jasno uvećanje mišićne mase bedara.

To je prosto neverovatno!

Sem toga, ono što se pokazalo tačnim u slučaju mišića, zapaženo je i kod umnih sposobnosti. Prilikom jednog istraživanja da bi se utvrdilo kako odlazak u penziju utiče na mozak, praćene su tri grupe penzionera: oni koji su po odlasku u penziju pretežno sedeli, oni koji su i u penziji ostali fizički i mentalno aktivni i, najzad, oni koji su nastavili da rade.

Posle četiri godine, skener je pokazao da kod dve poslednje gru- pe nema promena u dotoku krvi u mozak. Međutim, za grupu koja se nije kretala utvrđeno je znatno smanjenje dotoka krvi u mozak u odnosu na snimke u početku ispitivanja. U poređenju sa drugim grupama, oni su takođe bili mnogo slabiji u pogledu kognitivnih sposobnosti jednostavnije rečeno, sporije su razmišljali.

Kako možete od mene očekivati da vežbam kad imam artritis?

Nema sumnje da zbog artritisa posebno artritisa kolena i kukova — stariji teže izvode neke od vežbi.
No, verovanje da hodanje ne prija artritisu da ono može da ošteti zglobove sve se više osporava. Skorašnja studija u »Analima interne medicine« pokazala je da su dva najvažnija činioca u smanjenju bola izazvanog artritisom kolena upravo smanjenje telesne težine i vež- banje a ono uključuje i hodanje!
Istina, bol otežava izvođenje vežbi, ali ni neaktivnost ne predstavlja rešenje, pogotovo što se i ona smatra delimičnim uzrokom bolesti. Čak je i za obolele od artritisa mogućno pronaći neke forme vežbanja plivanje, sobni bicikl, postepene vežbe hodanja što ne bi bilo suviše bolno, a poboljšalo bi funkciju zglobova.

Šta bi, dakle, trebalo učiniti?

Posavetujte se sa svojim lekarem. Recite mu da nameravate da otpočnete sa određenim programom vežbi. Pronađite neku aktivnost u kojoj ćete uživati, a onda izađite iz kuće i počnite da se krećete!
Na kraju krajeva, zašto uopšte obraćati pažnju na godine? Uz mali napor, osećaćete se bolje od mnogih koji su po godinama mlađi od vas.