Kakve zadatke treba da imaju deca u kući

Da prosto ne poveruješ šta sve imam da uradim!

Obratila sam pažnju na reči svog jedanaestogodišnjeg sina i još više se zainteresovala čuvši ga kako razgovarajući telefonom sa nekim prijateljem počinje da nabraja šta sam mu sve zadala da uradi u kući.

Treba da namestim krevet, sklonim svoju odeću, postavim sto, usisam dnevnu sobu…

I onda sam odjednom shvatila: moj sin se, u stvari, nije žalio, već hvalio!

Izbor kućnih poslova

Prema onome što sam naučila prisluškujući razgovor svog sina, jedan od najboljih darova koji možemo dati detetu jeste posao u domu. Imajmo na umu da će takav poklon možda biti skup, da će nas stajati mnogo vremena i truda. Ali, isplati se! Obavljanje raznih kućnih poslova može pomoći deci da steknu samopoštovanje, da razviju osećanje odgovornosti i uveriti ih da je njihova pomoć potrebna, i da se ceni.

Naravno, pri izboru svakog poklona valja dobro razmisliti, a to važi i za poslove u domu. Evo nekih neophodnih elemenata da bi zadatak bio dobro postavljen.

Zadatak ima svoj početak

Ako detetu jednostavno naložite da počisti svoju sobu, to može frustrirajuće da deluje i na dete i na vas. Jedan od razloga je i to što dete često ne zna odakle da počne tako veliki posao, a tako se, istini za volju, i ja sama često osećam kad osmotrim šta sve treba da uradim u nespremljenoj kući.
Umesto kratkog naloga, pokušajte da detetu ovako postavite zadatak: »Najpre namesti krevet, zatim složi svoje igračke i na kraju obriši prašinu.« Dete će u tom slučaju znati odakle da počne.

Zadatak ima i svoj kraj

Kad detetu samo kažete da počisti sobu, javlja se još jedan problem: teško je oceniti u kom je trenutku soba zaista počišćena; kad sve u njoj blista, ili kad je rezultat čišćenja gurnut pod krevet?
Sem toga, jedan tako opsežan posao može kod deteta stvoriti osećaj prezauzetosti; a svaki posao koji prevazilazi dečje mogućnosti, u fizičkom ili mentalnom pogledu, neizostavno dovodi do frustracije i neuspeha.
Prema tome, pažljivo posmatrajte dete i oslonite se na svoj instinkt. Nemojte nikada prevideti da su kućni poslovi samo deo dečjeg života. Ukoliko neki posao oduzima toliko vremena da se moraju žrtvovati izrada školskih zadataka i ostale neophodne aktivnosti, valja ga smanjiti ili potpuno izostaviti.

Zadatak mora da sadrži i uputstvo za rad

Ako pripadate onoj vrsti kuvarica koje umese kolač uzimajući »trunčicu ovoga, grumen onoga i šaku nečeg trećeg«, nemojte to isto zahtevati od deteta — bar ne odmah u početku.
Umesto toga, dajte svom dečaku ili devojčici jednostavno napisa- no uputstvo koje neće ostavljati prostora za nedoumicu. Kad im uputstvo postane sasvim blisko, oni će možda i eksperimentisati; međutim, početniku je neophodna sigurnost koju pruža tačno postavljeni zadatak. Drugim rečima, ne »trunčica«, nego »pola kašičice«; ne »neka raste dok ne bude izgledalo kako treba«, već »neka raste do veličine teniske lopte«.
U stvari, nijedan kućni posao koji iziskuje suviše razmišljanja (ili neprestano nadgledanje) verovatno ne bi bio odgovarajući. Dete mora potpuno usvojiti zadatak i biti sposobno da ga uradi samostalno, bez ikakvog straha da će napraviti štetu ili doživeti neuspeh.

Zadatak mora biti svrsishodan

Zapamtite, vaše dete nije podnelo molbu da dobije neki posao u kući; ono je čak sklono uverenju da mu je sve to nametnuto! Dete će zbog toga sa mnogo više volje raditi ukoliko je sagledalo svrhu zadatog posla. I što vam je taj posao važniji, to će se vaš dečak ili devojčica osećati korisnijim i potrebnijim.

Kako početi?

Pre nego što se detetu da zadatak, potrebno je napraviti neki plan. A prvo pitanje koje ćete sebi postaviti najjednostavnije je, i u isti mah, najteže: Zašto mi je potrebna pomoć mog deteta?

Kad pronađete celishodan odgovor, tek onda se možete neposredno obratiti detetu. Objasnite svom dečaku ili devojčici zašto od njih zahtevate pomoć. Predložite neki posao u kući. Pažlvo saslušajte njihove predloge i komentare. Negovanje saradnje danas, neizostavno će doneti svoj rod sutra.

Ukoliko imate više od jednog deteta, odmah se nameće problem pravedne raspodele poslova. Naizmenično dodeljivanje zadataka, na primer, jedan je od načina da pokažete pravičnost.

Pošto se dogovorite šta treba uraditi, bitno je da detetu objasnite i kako se radi ne zaboravljajući da zlatno pravilo i ovde može biti od pomoći. Obučavajte svoju decu onako kako biste i sami želeli da vas obučavaju. Razmislite o sopstvenim iskustvima u radu. Koje su se metode obučavanja pokazale korisnim, a koje bi svakako trebalo izostaviti?

Ja, recimo, nikada neću zaboraviti svog pretpostavljenog koji mi je, prvog dana na novom poslu, kratko saopštio da se sve što mi je potrebno nalazi tu negde u kancelariji, a onda me ostavio da sve sama pronađem. Rezultat je bio osećanje izgubljenosti i zbunjenosti.

Jedan bolji pristup sadržavao bi ovakvu postepenost:
Najpre poučite. Odvojte za to dovoljno vremena i budite strp- ljivi. Radite zajedno sa decom, objašnjavajući im sve dok potpuno ne shvate.
Nadgledajte. Nemojte ih saletati suvišnim primedbama, već samo posmatrajte.
Očekujte najbolje. Budite realni, ali očekujte da se posao dobro obavi.
Dozvolite deci da obave zadatak po sopstvenom nahođenju. Neka dete, držeći se samo okvirno vaših uputstava, uradi posao po sopstvenoj zamisli. Veština odlučivanja uči se na pokušajima i greškama; dozvolite svom detetu da samostalno postigne uspeh ili doživi neuspeh.

Određujte razumne rokove. Vašem detetu treba vremena da zadatak uvrsti u svoj životni program. Koliko god je to mogućno, izbegavajte reči kao što su: smesta, odmah. Prihvatljiviji rokovi bili bi: »pre ručka« ili »pre polaska u školu«.
Predložite da se zadatak zapiše. Podstaknite decu da zabeleže ono što treba da urade i da ceduljicu stave na vidno mesto. To će im pomoći da pamte svoje obaveze.

Dete koje učini ono što mu se kaže je poslušno dete; dete koje pamti šta treba da uradi je odgovorno dete.

Kako postupiti u slučaju neizvršenja obaveze?

Na kraju, valja napomenuti da čak i odgovorno dete ne biva uvek odgovorno u meri u kojoj bismo želeli. Prošle sedmice, na primer, moj mlađi sin otišao je u školu a da prethodno nije namestio svoj krevet.
Kako postupiti u toj situaciji? Mogla sam sama da ga namestim, ali to bi značilo preneti mu poruku da je sasvim na mestu ne izvršiti svoju obavezu jer mama će to uraditi.

Ili pak, mogla sam da ga izgrdim, da mu održim poduže predavanje o neodgovornosti i da ga zatim pošaljem u sobu do večere. Priznajem da sam padala u iskušenje da postupim i na takav način, ali mi se činilo da bi promena u njegovom ponašanju donela manje koristi, a više štete, zbog zida koji bi se na taj način isprečio među nama.

Bolja mogućnost, za koju sam se najzad opredelila, bila je dozvo- liti da moj sin oseti logične posledice svog postupka. Po pov- ratku iz škole, zatekao je poruku: »Najpre namesti krevet!« Poruka nije sadržavala nikakav prigovor, niti je pominjala kaznu. Jednostavno, saopštavala je da taj posao treba uraditi pre svega ostalog.

Ja sam se prijatno osećala postavljajući takav zahtev na kraju krajeva, želela sam da krevet bude namešten. S druge strane, za mog sina to nije bila neka prijatnost; po povratku iz škole voleo bi možda mnogo drugih omiljenih aktivnosti, među koje se ne bi baš moglo ubrojati i nameštanje kreveta.

Drugačije rečeno, kad sa decom razgovarate o obavezama u domu, treba da naglasite i šta će uslediti ukoliko se one ne ispune. Uz svaki zadatak treba da stoji i posledica u slučaju neizvršenja; idealno bi bilo da te posledice još više ne otežavaju ionako težak život. Recimo, ako ne možete da gledate nenamešten krevet, namestite ga sami, ali zatražite kasnije od deteta da zauzvrat uradi neki od vaših poslova.

Suština je u tome da ostanete dosledni: kad se već jednom o nečemu dogovorite, nemojte nipošto odstupati. Želeći da radi nesto drugo, moj mladji sin ce mozda moliti, pokusavati da me podmiti ili okrivi za preteranu strogost, mozgati kako da se izvuče. I stvarno, teško je odoleti preklinjanju svog deteta.

Međutim, ako popustim, ako prestanem tiho da ponavljam: »Moraš prvo namestiti krevet!« moj sin će postati gubitnik. Saznanje da moramo prihvatiti posledice svog ponašanja često sačinjava jedinu razliku između uspeha i neuspeha.

Otuda kućni poslovi mogu biti jedan od najboljih darova koje dajete svojoj deci. Doduše, možda ih ona neće odmah dovoljno ceniti. Ali, kako je to izraženo u Pričama Solomunovim 22,6. pouke koje pružamo svojoj deci dok su mala, ostaće u njihovom srcu kad postanu zreli ljudi. A na osnovu onoga što sam saznala slušajući razgovor svog sina, može se dogoditi da vam se u početku dar i ne dopadne ali ce ga kasnije ipak ceniti.