10 najmisterioznijih mesta na svetu
Priroda daje uvek ljudima neke lepe i misteriozne teritorije koje koliko god se trudili, ne mogu dovoljno da istaze. Jednostavno, to je Priroda u svoj svojoj lepoti.
Viđali smo liste 10 najlepših, 10 najstrašnijih, 10 n ajegzotičnijih mesta na svetu i mnoge druge, ali da li ste se zapitali koja su to, po mišljenju mnogih najtajanstvenija mesta na svetu?
Ako spadate u one ljude kojima je dosta odmora na dosta posećenim mestima širom sveta, onda će nastavak teksta biti prava poslastica za vas…
Otkrijte nova mesta i uverite su u njihovu tajanstvenost…
10. Jezero Kiluk (oblast Osoyos, Britanska Kolumbija, Kanada)
The Spotted Lake, sto u prevodu znaci Pegavo jezero. Lokalni naziv je bio Khiluk, sto u njihovom jeziku znaci sveto mesto.
Ovo jezero se sastoji od pojedinacnih bazena, ukupno njih 365. Svaki od bazena ima izuzetno visok sadrzaj mineralnih materija, pa tako formiraju pegavu strukturu povrsine jezerske vode. U zavisnosti od doba godine, boja vode u svako0m jezeru je razlicita, pa je jezero poznato i kaqo Jezero duginih boja. Boja vode je uglavnom zuta i zelena, a leti se zbog kristalizacije pojedinih minerala, usled isparavanja pojavlju8je i bela boja.
Smatra se da Pegavo jezero sadrzi najvecu koncentraciju mineralnih materija u vodi u celom svetu.
Voda u jezeru Kiluk je slana.
9. Gosek (The Goseck circle, Gosek, Nemacka)
Prema brojnim naucnim istrazivanjima, ova neolitska struktura je bila koriscena u astronomske svrhe. Smatra se da je to najstarija solarna opservatorija na svetu. Smatra se da su ljudi koji du ziveli u doba neolita i bronzanog doba imali mnogo bolja saznanja o nebeskim tajnama, nego sto se to ranije pretpostavljalo.
Nemacki mediji su ga proglasili „Nemackim Stounhendzom“.
Sastoji se od 4 koncentricna kruga, precnika 75 metara, jarka i dve drvene palisadne kapije. Palisade su imale 3 seta kapija i to na: jugo-istoku, jugo-zapadu i severu. Za vreme zimskog solsticija (suncostaj, tj. trenutak kada je Sunce najvise udaljeno od Ekvatora, trenutak kada Sunce dostize najseverniju, tj. najjuzniju tacku na Zemlji) posmatraci koji su se nalazili u centru opservatorije su mogli da vide uspon Sunca i to kroz kapije postavljene na jugo-istoku, odnosno jugo-zapadu.
Prema postacima predmeta pronadjenih na ovom nalazistu, arheolozi pretpostavljau da je opservatorija podignuta oko 4900. Godine pre Hrista.
Arheolozi se, uopsteno slazu da je Gosek koriscen kao opservatorija. Ono oko cega se juavljaju nesuglasice jeste za sta su korisceni krugovi. U okolini Goseka su pronadjene zivotinjske i ljudske kosti, za koje se pretpostavlja da su ostaci zrtava koje su prinete prilikom osvecenja.
Prvi put su krugovi primeceni 1991. Godine, a sa arheloskim iskopavanjima na lokalitetu je zapoceto 2002.
8. Planine Kunlun (The Kunlun Mountains, Kina)
Planinski masiv Kunlun se proteze od Pamira i karakoruma do srednje Kine. Zauzima pretezno oblast Tibeta i Sinkjanga, a duzine je oko 2500 km.
Ovaj masiv je teko prohodan, sa oskudnom pustinjskom vegetacijo, a na vrhovima su brrojni lednici. Vodenih tokova, koji nestaju u pustinjskom pesku su prisutni na severnim padinama.
Kunlun je poznat i kao „Kapija pakla“. Ima puno misterioznih dolina u koje dolaze ljudi koji se nadaju ponovnom ujedinjenju sa svojim najmilijima koji su napustili ovaj svet. Ljudi koji su imali srecu da se nekako vrate iz Kunluna tvrde da su tamo videli ljudske i zivotijske kosti. Pretpostavlja se lovaca i vukova. Takodje, otkrivene su i neke usamljene grobnice, za koje se ne zna kome pripadaju.
7. McMurdo Suve doline (The McMurdo Dry Valleys, Viktorijina zemlja, Antarktik)
Ovaj region je jedna od najekstremnijih svetskih pustinja, sa mnogim zanimljivostima.
Naziv Suve doline je nastao zbog izuzetno niske vlaznosti i stalnog nedostatka snega i ledenog pokrivaca. Prostire se na povrsini od 1 900 kvadratnih kilometara, sto je 0,03% ukupne povrsine Antarktika.
Vetrovi dostizu brzinu od cak 320km/h.
Na jednom gleceru je izolovana i nova bakterija. Ona zivi u relativno vlaznoj unutrasnjosti stene u blizini glecera. Naucnici smatraju da Suve doline najvise podsecaju na planetu Mars.
Deo Suvih dolina je 2004. Godine proglasen ekoloski zasticenim podrucjem.
Neka od jezera Suvih dolina imaju veci salinitet cak i od Mrtvog mora. Najslanije je malo jezero nazvano Ribnjak Don Zuana.
Zemlja Suvih dolina „krvari“ iz mnogih gejzira. Naime, voda u brojnim gejzirijma je crvene boje, pa podseca na boju krvi. Naucnici pretpostavljaju da je to zbog visoke koncentracije gvozda, koje vodu boji u crveno.
6. Planina Roraima (Mount Roraima, Juzna Amerika)
Engleski istrazivac i pustolov, ser Valter Rali je otkrio ovu misterioznu planinu koja je smestena je na tromedji: Brazila, Gvajane i Venecuele.
Povrsina planine je 31 kvadratni kilometar, a sa svih strana je okruzena zidom visokim oko 400 metara.
Misterija ove planine je svakako njen oblik i oblaci koji se uvek okupljaju tik uz njen vrh. Na vrhu ima plato koji se smatra najstarijom geoloskom formacijom na Zemlji, a veruje se da je nastao udruzenim radom vode i vetrova.
Roraima planinu naseljavaju i endemske vrste faune. A razlog zasto bas nju, jos uvek nije utvrdjen. To je jos jedna misterija.
5. Stounhendz (Stonehenge, okolina Amensberija, okrug Viltsir, Engleska)
Ovaj praistorijski spomenik datira iz perioda mladjeg kamenog do bronzanog doba, otprilike 3000-1000. Godine pre Hrista.
Izgradjen je od ogromnih kamenih blokova. Ne zna se sa sigurnoscu cemu je sluzio niti zbog cega je izgradjen, ali se pretpostavlja da je koriscen za paganske rituale ljudi tog vremena.
Struktura Stounhendza nije jedinstvena, vec se uocava da je menjana i ponovo izgradjivana u periodu od oko 1500 godina.
U 17. Veku se pojavila teorija, koju je zagovarao engleski skupljac starina Dzon Obri, da je Stounhendz zapravo druidski hram. Druga terorija je da su ga sagradili Rimljani. Medjutim, obe ove teorije su pale u vodu u 20. Veku kada je utvrdjeno da je sagradjen cak 2 000 godina pre dolaska Druida i Rimljana na to podrucje.
Danas se veruje da su narodi koji su naseljavali britanska ostrva u doba neolita sagradili Stounhendz pre 5 000 godina.
Arheolozi su utvrdili tri faze gradnje. U prvj je iskopan kruzni jarak precnika oko 110 metara i dubine 1.5 metara. Pretpostavlja se da su koristili rogove jelena za iskopavanja. U drugoj fazi su u srediste jama postavljena brojna kruzna debla, a na ulasku u hram sa severne strane su postavljene grede. Treca faza je najvise izmenila izgled Stounhendza. Oko 80 stubova od tzv. plavog kamena, koji je nastao od vulkanskih stena je podignuto u dva koncentricna kruga, koja su se nalazila u sredistu. Utvrdjeno je da su stubovi doneti sa planine Preseli, u jugo-zapadnom Velsu, koja je udaljena preko 200 kilometar od Stounhendza. Ono sto je jos jedna misterija vezana za ovo mesto, jeste kako je praistorijski covek uspeo da prenese sve te stubove. Svaki od tih stubova je tezak oko 4 tone, a trebalo ih je preneti preko mora, reka i kopna. Jos stubova je doneto iz Marlboro doline, udaljene oko 40 kilometara. Ukupno je podignuto 30 monolita u krugu precnika 33 metra. Zatim su na njih dodati delovi koji su cinili prsten na stubu, pa su takva dva stuba spajana gredama. Danas je ocuvano 17 takvih stubova i 6 prstenova.
Iako nije jasno utvdjeno zasto je sagradjjen, veruje se da Stounhendz sagradjen u cast Boga Sunca. Otvor u njegovom krugu je okrenut prema mestu izlaska sunca leti.
Danas je veoma popularna teorija koju je 1960. Godine izneo americki astronom Dzerald S. Hokins, po kojoj je Stounhendz planetarijum i kalendar retke slozenosti.Prema njegovoj teoriji, pomocu Stounhedza su ljudi toga doba predvidjali astronomske pojave, poput: kratkodnevnice, dugodnevnice, pomracenja Sunca i Meseca.
Od 1986. Godine Stounhendz se nalazi na listi Zasticene svetske bastine UNESKO-a.
4. Reka Rio Tinto (The Rio Tinto river, Spanija)
Izvire u Sijera Moreni u Andaluziji. Voda ove reke sadrzi mnostvo minerala, najvise gvozdja, cime je boja njene vode crvena.
Ono sto jeste misterija je cinjenica da ima izuzetno visok stgepen kiselosti, pa naucnici sa pravom tvrde da je njena voda slicna podzemnim vodama. Relativno skoro je utvrdjeno da su „krivci“ za toliku kiselost mikrobi koji borave u njenim vodama.
Od davnina je njena obala cesto minirana, jer je izuzetno bogata bakrom, srebrom, zlatom i drugim mineralima.
3. Sokotra (Socotra, Jemen)
Nazivaju je „Draguljem Arapskog mora“.
Arhipelag na Rogu Afrike i Arabijskog poluostrva. Cine ga 4 ostrva i 2 hridi. Smesten je u Indijskom okeanu, a prostire se duzinom od 250 kilometara. Oko 240 kilometara je udaljen od Somalije, koja je ujedno i najblize kopno. Administrativno pripada drzavi Jemen, od koje je udaljen 380 kilometara.
Najvece ostrvo arhipelaga je Sokotra i zauzima 95% ukupne povrsine arhipelaga. Ostala ostrfva su: Abd Al Kuri (povrsine 133 km²), Samha (povrsine 40 km²) i Darsa (povrsine 16 km²). Glavno ostrvo ima priobalnu pescanu ravnicu, visoravan sa krskim pecinama i planinski pojas sa najvisim vrhom od 1525 metara.
Klima je kombinovana: tropska i pustinjska. Za vreme monsunskih vetrova, od juna do septembra, arhipelag je skoro nepristupacan, jer duvaju vetrovi olujne jacine, a more podivlja od visokih talasa.
Duga geoloska izolovanost i specificna klima su stvorile specificnu endemsku floru i faunu. Na Sokotri raste cak 825 takvih biljnih vrsta. A Zmajevo drvo (lat. Dracaena cinnabari) i Krastavcevo drvo (Dendrosicyos socotrana) su samo neke od njih. Nekada se recimo sok Zmajevog drveta koristio u tradicionalnoj, narodnoj medicini.
Sto se faune tice i ona je izuzetno bogata. Na Sokotri postoji 192 vrste ptica, od kojih se cak 44 gnezde bas tu.
U moru oko Sokotre zivi cak 253 vrste korala, 730 vrsta riba i 300 vrsta rakova.
Zbog izuzetnog prirodnog bogatstva i velike biorazlicitosti, Sokotra je stavljena pod zastitu UNESKO-a 2008 godine.
Prema istorijskim podacima, Sokotra je zbog svoje izolovanosti i nepristupacnosti dugo bila nenaseljena. Zatim su je naselili domoroci sa Arapskog poluostrva i iz i Afrike. Prema lokalnom usmenom predanju, stanovnike Sokotre je 52. Godine preveo u hriscanstvo apostol Toma. Arapski geograf koji je u 10. Veku posetio arhipelag je izvestio da je vecina stanovnika postovala hriscansku veru. O Sokotri je pisao i Marko Polo, koji je tvrdio isto: da su njeni stanovnici hriscanske vere, ali da nemaju nikakve veze sa Papom, vec da su deo Bagdadske crkve.
Pocetkom 16. Veka su je zauzeli Portugalci, ali su zbog otpora lokalnog stanovnista odustali posle 4 godine i napustili ostrvo.
Najvece naselje na Sokotri je naselje Hadiboh sa 8 545 stanovnika, prema popisu iz 2004. Godine.
2.Uskrsnje ostvo (Easter island, Rapa Nui, Cile, Juzna Amerika)
Uskrsnje ostrvo se nalazi u juznom Pacifiku i pripada teritoriji Cilea od 1888. Godine.
Ovo je jedno od naizolovanijh svetskih ostrva, jer se nalazi na cak 3 600 kilometara udaljenosti od teritorije kojoj pripada.
Izvorno ime ostrva je Te pito o te henua (Пупак света), a naziv Rapa Nui su doneli radnici sa ostrva Rapa Iti u Francuskoj Polineziji.
Oblik ostrva je trouglast. Glavno naselje je Hanga Roa i vecina stnovnika zivi u njemu. Povrsine je 163.6 km². Prema popisu iz 2002. Godine ima 3 791 stanovnika, od cega cak 3 304 njih zivi u glavnom naselju.
Danas je jako proredjena flora i fauna. Ostrvo je, u osnovi prekriveno travom. A nekada su na njemu rasle endemske vrste nekih palmi i drugih biljaka i ptica.
Uskrsnje ostrvo je cuveno po svojim Moai statuama, koje nalaze duz obale. Ukupno ih 887 i prikazuju poprsja koja su napravljena od vulkanskog pepela. Sve statue su okrenute unutrasnjosti ostrva i sve gledaju u istom pravcu. Do danas nije otkrivena misterija kome su namenjene i koga prikazuju.
Nekada davno je ostrvo bilo bogato sumom, a danas je prilicno malo rastinja. Zato se pretpostavlja da su domoroci iskoristili sve sume kako bi izradili ove kipove. Prema arheoloskim istrazivnjima, za izradu kipova su korisceni drveni kalupi, a tokom obreda su donosili kipove pomocu drvenih okvira na date lokacije. Inace rapanuinska tradicija se metaforicki odnosila na duhovnu snagu.
Danas je Uskrsnje ostrvo jedna od najzanimljivijih turistickih destinacija. Pa je zato veliki broj turista koji ga posecuje, postao svojevrsna pretnja opstanku lokalne kulture i nacina zivota mestana.
1. Bermudski trougao (Bermuda triangle, Srednja Amerika)
Poznat i kao „Dejavolji trougao“, Bermudski trougao se nalazi u zapadnom delu Severnog Atlantika. Okruzen je: Bahamima, moreuozom Floride i Karpskim ostrvima.
Postao je poznat po tome sto su upravo u ovom delu zabelezeni brojni nestanci plovila i letelica. Neki ljudi tvrde da nisu mogli bas svi da nestanu na istom mestu zbog neke tehnicke ili ljudske greske, vec da da je to uticaj nekih visih, venzemaljskih sila.
Iako postoje brojni dokazi o razlozima nestanaka, kao i izvestaji da su se priroda i broj nestanaka u ovoj oblasti ne razlikuje puno od drugih oblasti u okeanu, Bermudski trougao ne prestaje da golica paznju javnosti.
Kada je rec o utvrdjenim granicama Bermudskog trougla, one variraju u zavisnosti od autora do autora. Najpoznatija je, svakako ona po kojoj je Bermudski trougao oblast omedjena: gradom Majamijem (Florida, SAD), ostrvom Bermuda i Portorikom.
Postoje brojne pretpostavke zasto se se desili toliki nestanci brodova i aviona bas u ovoj oblasti. Po jednoj od njih, ovde se nalazi mitska Atlantida. I upravo njena uznapredovala tehnologija, je razlog za nestanke. Druga teorija je da je Neidentifikovani Leteci Objekat (NLO) razlog za nestanke i da su ljude oteli vanzemaljci radi proucavanja. Treca teorija kaze da postoji svojevrsna rupa u vremenu. Prema ovoj teoriji nestanci se dogadjaju zato sto se upravo ovde nalazi ta rupa i da su svi nestali ljudi zapravo zivi, s tim sto ne zive u nasoj dimenziji.
Salu na stranu, postoje naucna objasnjenja i za ovo. Naime, utvrdjeno je da kontinentalnim obalama postoje siroka polja metan hidrata. A eksperimentom koji je izveden u Australiji je utvrdjeno da njegovi mehurici zaista mogu da smanje gustinu vode i tako potope brod. A ako bi brod naknadno isplivao na povrsinu, kada se gustina vode vrati u normalu, ubrzo bi, pod uticajem Golfske struje bio odnet dalje. Takodje, ovom ide u prilog i teorija o povremenim tzv. „blatnim erupcijama“, koje su zapravo erupcije metana. Usled njih, smanjuje se otpor vode, pa brod ne bi ni mogao da se odrzi na povrsini. Ako bi ova teorija i bila tacna, znaci da bi brod koji se nadje u ovakvoj oblasti bio prakticno progutan, pre nego sto se bilo ko snadje da se spasi.
U vezi sa brojnim nestancima pominju se i nevolje sa kompasom. Postoje teorije, za koje ne postoje naucne analize ni objasnjenja, prema kojima su u ovom prostoru prisutne magnetne anomalije koje cine da se kompasi kvare. Ipak, treba imati na umu da kompasi imaju ocekivane varijacije koje su u vezi sa magnetnim polovima. Moreplovci znaju vekovima za to, ali sira javnost, uglavnom nije upoznata sa tim, p’a se zato smatra da postoji nesto misteriozno sa tim u vezi.
Takodje, za neke od nestanaka su odgovorni uragani, koji su prisutni u ovom podrucju.
Golfska struja je jos jedan krivac za nestanke u oblasti Bermudskog trougla. Ona krece iz oblsti Meksickog zaliva, prolazi kroz Floridski tesnac i utice u severne delove Atlantika. A kako je struja kao reka u okeanu, ona bez problema moze da nosi plutajuce predmete.
Pretpostavlja se da je incident koji se desio 05. decembra 1945.godine u mnogome doprineo prici o misteriji Bermudskog trougla. Naime piloti na Letu 19, na celu sa iskusnim vodjom su vezbali letenje. Pod nerazjasnjenim okolnostima je nestalo svih 5 letelica i pilota i nikada nisu pronadjeni. Pouzdano se zna da nisu trzili pomoc, niti se zalili na eventualno lose vremenske uslove ili nesto drugo. Mogucnost ljudke greske je izuzetno mala jer je vodja Karol Tejlor Carls bio izuzetno iskusan pilot. Pret6postavlja se da bi se makar jedan od 5 pilota javio da je u pitanju bilo lose vreme ili neki drugi problem.