Povrće kao lek i zaštita od bolesti
Povrće u ishrani je važno za prevenciju i sprečavanje raznih bolesti
Od davnina je poznato da su neke vrste povrća korišćene kao sredstvo za lečenje i kao preventiva od bolesti, pre svega zaraznih crevnih infekcija. To se održalo i do današnjih dana pa se, s pravom, izvesne vrste povrća i to pret žno u sirovom, svežem stanju uzimaju kao lek ili u preventivne svrhe. Najveći značaj imaju razne vrste luka, pre svega beli luk . To je narodni lek koji je prihvatila i medicina kao neškodljivo sredstvo koje izaziva povećano lučenje žlezda u probavnom traktu i time bolje varenje, koje deluje korisno na normalnu crevnu floru, jer ima antibakterijska (fitoncidna) svojstva i uništava škodljive i nepoželjne mikroorganizme u crevima te se daje kod infektivnih crevnih katara, lošeg varenja, koje je praćeno gasovima i nepri- jatnim zadahom.
Beli luk ublažava arterosklerotične promene pa se uzima kao pomoćno sredstvo u slučajevima povišenog krvnog pritiska. Uz sve pomenuto ima još i blago holeretično i holagog- no dejstvo, tj. povećava stvaranje žuči i njegovo izlučivanje u probavni trakt, zatim deluje kao spazmolitik (protiv grčeva) i kao anthelmintik (protiv crevnih parazita).
Sva pomenuta dejstva pripisuju se etarskom ulju koje sadrži sumporna jedinjenja (dialildisulfid, dialiltrisulfid i dr.). U luku je etarsko ulje stabilno vezano u obliku glikozida i iz njega se lako oslobađa žvakanjem, seckanjem ili tucanjem, tj. čim se povredi.
Izvesne vrste povrća zbog svojih aromatičnih ili ljutih sastojaka upotrebljavaju se i kao začin (luk, ren, paprika, peršun, celer…). Njihova je uloga da daju salati ili varivu bolji ukus što se povoljno odražava na varenje, a prilikom konzerviranja nekih vrsta povrća (paradajz, krastavci, cvekla, kupus…) da deluju ne samo kao aromatični dodaci koji im daju prijatan miris nego i kao konzervansi koji ih štite od kvarenja.Posle otkrića značaja provitamina i vitamina, povrće je zauzelo vidno mesto u ishrani. Ono je najjevtiniji i najbolji „vitaminizator“ našeg organizma naročito u pogledu vitamina C i provitamina A (karotena).
Još pre otkrića vitamina C početkom ovog veka znalo se da izvesne namirnice biljnog porekla (kupus, paprika, krompir…) čuvaju čoveka od skorbuta.
Čuveni portugalski moreplovac Vasko da Gama prilikom svog prvog obilaska oko Rta dobre nade 1498. godine izgubio je 105 od ukupno 160 mornara. Većina je umrla od skorbuta i posledica loše ishrane, siromašne u vitaminu C i drugim sastojcima (mahunasti plodovi, dvopek, sir, meso u salamuri, mast). Poučen ovim primerom i s obzirom da je bilo zapaženo da zeleno povrće može da spreči i leči skorbut, engleski moreplovac kapetan Džems Kuk je 1775. godine za svoje trogodišnje veliko putovanje oko sveta pripremio i dopun- ske namirnice i nije izgubio nijednog mornara. Kao preventivno sredstvo protiv skorbuta davao je mornarima nekuvan kiseli kupus i jedan napitak koji je spravljan od slada i sveže isklijalog žita. Pored toga mornari su jeli narandze i limune.
