Doziranje lekovitog bilja

Upotreba lekovitog bilja

U pogledu doziranja, tj. određivanja količine jednog leka od bilja (čaj, odvar, alkoholni rasb itd.) koju treba uzeti može se reći da se ovde ne treba bojati toliko koliko se bojimo kad uzimamo poznate jake ili otrovne lekove iz apoteke.

Ipak, iako su ovde u upotrebi većinom čajevi i odvari, ne može se dozvoliti da to određuje bolesnik „prema svojoj prirodi“, kako kaže Droz, ili kako mu prija, tj. da li više ili manje, da li ređe ili češće.

Kako ja, kao lekar, neodređene i nejasne savete ne mogu priznati, nalazim da njih treba izricati tačno, određeno da ne bude zabune, jer ni bolesnik ni oni laici oko njega nisu u stanju da razmišljaju i da rešavaju o tim strarima. Zato savetujem da se svi drže propisa, ma koliko da su lekovi od biljaka, naročito u vidu čaja, dosta rastegljivi u pogledu količine koja se sme uzeti, tj. kod njih ne mora da se gleda baš na svaku kap ili gram.

Napomena: U svakom tekstu biće odredjena količina leka i način spremanja, ali doza koja se propiše važi za odraslog čoveka srednje građe i jačine. Što znači da ako odrasli čovek uzme celu šolju čaja ili odvara ili celu dozu kapljica, onda deca od 12 godina treba da uzimaju polovinu te doze (pola šolje, pola kašike, pola kašičice, polovinu broja kapljica, polovinu praška itd.).

Doze za decu bile bi ove:

To znači da deca od 8 do 10 godina treba da uzimaju trećinu doze za odraslog, deca od 6 do 7 godina 2/5 doze, a od 3 godine 1/5, ispod tri godine 1/7—1/13 doze za odraslog. I tako podešavati pre- ma uzrastu. Ali i slabije žene i stariji ljudi preko 60 godina treba da uzimaju manju dozu nego snažni ljudi između 20 i 60 godina. Starci preko 70 godina, a tim pre oni preko 80 godina, treba da uzimaju 3/4, odnosno 1 /2 doze, kao deca, pa i manje — što zavisi od stanja njihovih bubrega, tj. od sposobnosti nji- hove da luče mokraću.

Mokraća treba da se češće kontroliše, meri i analizira. Mršavi, slabi ljudi, istrošeni radom ili bolestima, naročito žene, i u doba od 20 do 60 godina, treba da uzimaju nešto manju dozu nego što je propisano za muškarce toga doba i jakog sastava.

Glavni je ovde činilac za mnoge bolesnike ukus i miris spravljenog leka. ali se to mora preodolevati. Naš narod zna za onu istinu koju potvrđuje i nauka: da ukoliko neki lek ima jači miris utoliko je njegovo dejstvo jače.

Ne treba spremati odjednom veliku količinu leka, npr. litar ili čak više od litar i po čaja, jer on gubi svoj miris, a leti usled vrućine postane gorak, prokisne i ukvari se.