Ljudi koji čuju boje – fenomen sinestezije

Sinestezija (grčki syn-zajedno i aisthēsis-senzacija) je posebno stanje u kome stimulacija jednog senzornog ili kognitivnog puta automatski aktrivira drugi senzorni ili kognitivni put, odnosno iz nekog razloga dolazi do povezivanja čula različitih modaliteta (npr. sluha i vida).

Postoje različiti oblici sinestezije. Tako na primer neke osobe različita slova doživljavaju kao različite boje (npr. A je crveno, O je belo ili crno dok je S žuto) ili čak svaka reč ima određeni ukus, a zvuci, muzika i buka se doživljavaju kao određene boje, oblici i/ili šare…

Mnoge osobe, posebno ako ne govore o svojim doživljajima, nisu ni svesne da imaju sinesteziju  već veruju da tako svi drugi ljudi opažaju. Iako neobičan doživljaj, sinestezija nije poremećaj sama po sebi niti je simptom neke druge psihičke bolesti. Naprotiv, osobe sa ovim stanjem često izražavaju zadovoljstvo načinom na koji opažaju stvarnost. Dalje, studije pokazuju da su osobe koje imaju sinesteziju neretko inteligentnije i imaju bolju memoriju od ljudi iz obične populacije.

Neki od ljudi za koje se veruje da su imali sinesteziju su: Vasilij Kandinski (slikar), Šarl Bodler (pesnik),  Franc List (kompozitor), Artur Rembo (pesnik),  Ričard Filips Fajnman (fizičar), Merilin Monro (glumica)…