Jabučasto voće
Jabučasto voće
Jabuka ima mnogo sorti. Veoma je raširena u amaterskim zasadima. Jabučarstvo se u našoj zemlji nalazi odmah iza šljivarstva i veoma se razvija. U Srbiji su najpoznatiji jabučarski reoni oko Zapadne Morave (Arilje, Ivanjica, Užička Požega, Čačak i Kraljevo) sa domaćim sortama: budimka, kolačara, parmenka i dr. Posle rata naglo su se razvile plantaže novih sorti jabuka npr. oko Grocke, Smedereva i drugde.
Jabuka se smatra i kao dobra medonosna biljka. Sa 1 voćke nad plantažama jabuka pčele saberu i do 30 mg meda. Neke vrste jabuka sa [sociallocker]sitnim plodovima veoma su dekorativne u vreme cvetanja i kad se okite crvenim jabučicama, pa se rado sade po vrtovima i u parkovima.
Jabuka se najviše jede sveža, ali se koristi i za spremanje kompoga, pirea, marmelade i dr. Od jabuka se izrađuje sok — jabukov neprevreo sok. koji se koristi kao prijatan napitak nakiselo- slatkog ukusa; sadrži sve sastojke kao i sveža jabuka.
Blagodareći znatnoj količini pektina sveža nastrugana kisela jabuka je pouzdan prijatan prirodni lek protiv proliva, naročito kod dece. U osušenim ljuskama (neispravno „kora od jabuka“) od kiselih jabuka ima najviše pektina pa se upotrebljavaju u obliku čaja ili samlevene kao prašak. U narodnoj medicini na Kavkazu kod poremećaja u radu želuca i creva upotrebljava se Jabukov sok i Jabukovača. Lekovita svojstva se pripisuju antiflogističnim i antimikrobnim (fitoncidnim) sastojcima jabuke. Kuvane i pečene Jabuke, naročito kisele, smatraju se kao blago sredstvo za pročišćavanje.
