Božićni post
Običaji za božićni post
Kako kaze sveti Vasilije Veliki: „Post je sve svete rukovodio u životu po Bogu“. Veruje se da post u hrišćanstvu vodi poreklo od Isusa Hrista. Isus je postio 40 dana pre nego što je počeo da propoveda svoje učenje, učio ljude o postu i podrazumevao da će i njegovi učenici postiti. U Svetom pismu postoji svedočanstvo da su i apostoli i prvi hrišćani postili.
U našoj religiji postoji dve vrste posta: višednevni i jednodnevni. Svakako, jedan od najznačajnijih, uz Uskršnji jeste i Božićni post.
Božićni post traje 6 nedelja, odnosno 40 dana i to od 28. novembra do 06. januara. Takozvane Božićne poklade padaju uvek 27. novembra, dan uoči početka posta. Za taj dan se vezani mnogi običaji u srpskom narodu koji ljude štite od zlih duhova. Tada se kroz mesta širom naše zemlje šetaju povorke maskiranih igrača, koji uz svirku obilaze mesto, izvodeći običaje koji, veruje se imaju magijsku moć da zaštite ljude od raznih nemani i zlih duhova.
Veruje se da ti magijski rituali imaju posebnu i najjaču moć upravo u noći između Božićnih poklada i prvog dana Božićnog posta. Božićne poklade se završavaju, odnosno narodski rečeno ispraćaju bogatom trpezom, posle čega počinje Božićni post, koji traje sve do Božićnog jutra, 07. januara.
Svaki post podrazumeva dve celine: telesnu i duhovnu. U telesnom smislu, post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane i alkoholnih pića. A u duhovnom smislu, pod postom se podrazumeva uzdržavanje od loših misli, želja i dela. Ako se vernik pridržava samo telesnog posta, a ne i duhovnog, onda post gubi svoju ulogu.
Sveti Vasilije poručuje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.
Post se završava Pričešćem. Svetom Tajnom pričešća vernik koji je postio Božićni post prima Telo i Krv Gospoda Isusa Hrista, simbolično u vidu vina i hleba (nafore). U crkvenom učenju, ova Sveta Tajna predstavlja „vrhunac ljubavi i zajedništva između Boga i čoveka“.
Da bi vernik mogao da se pričesti napravi način, potrebno je da se pripremi. A priprema se satoji od posta i molitve. Nedelju dana pre nego što će da se pričeste, vernici bi trebalo da poste tzv. strogi post, odnosno post bez upotrebe ulja, samo na vodi. Zatim, posle Božićne liturgije, vernici pristupaju svešteniku kako bi mu ispovedili svoje grehe, pa tek onda mogu da pristupe čaši sa Svetim pričešćem (tzv. putiru).
Kada priđu svešteniku koji obavlja Pričest, vernici treba da izgovore svoje ime i tada je važno da ne treba da se krste. Iako zvuči neobično, razlog je jednostavan: kako ne bi zakačili putir sa Svetim pričešćem i slučajno ga oborili, što se smatra velikim grehom. Takođe, tada se svešeniku ne ljubi ruka, već je potrebno polako prići onome ko deli naforu. Pričešće se vernicima daje kašičicom.
