Kako je nastao cirkus

U prirodi čoveka je i želja za zabavom. U Staroj Grčkoj su se u tu svrhu održavale trke ubojnih dvokolica, u Kini su ljude zabavljali cirkuski akrobati, a u Starom Egiptu ukrotitelji divljih životinja.

Preteča današnjeg cirkusa je bio onaj koji je nastao u Starom Rimu, ali nije bio ni nalik onima koje poznajemo danas. Tada su održavane predstave u velikoj areni, zvanoj Circus Maximus, koja datira iz 3. veka pre nove ere. Arena je bila  proširivana sve dok nije mogla da primi više od 150 hiljada ljudi. Glavna atrakcija su bile trke ubojnih dvokolica, a između trka publiku su zabavljale:  akrobate, igrači na konopcu i jahači. Ulaz je bio besplatan, a moglo je nešto i da se popije i prezalogaji. Bilo je tu prodavaca peciva, vina i razne druge robe.

Pored ovih trka, u Rimu su održavane i predstave, koje su vremenom postale sastavni deo onoga što mi danas znamo kao cirkus. Bilo je tu čak i medveda koji su umeli da se boksuju. Zatim, veštih jahača koji su jahali odjednom dva konja ili skakali sa jednog na drugog konja u trku.

U srednjem veku nisu postojali organizovani cirkusi, već su postojale grupe izvođača, koje su putovale od mesta do mesta i prikazivale svoje veštine.

Prvi cirkus kakav danas poznajemo, osnovao je Filip Estli u Engleskoj davne 1768. godine. Zgradu sa kružnim prostorom za izvođače i velikim brojem sedišta podigao je u Londonu. U predstavama su se mogli videti:  jahači, akrobate, klovnovi i igrači na konopcu.

Tako je cirkus polako osvajao ceo svet.