Dvorac Dunđerskih
Dvorac Dunđerskih
Gde se nalazi?
Nalazi se u Čelarevu kod Bačke palanke, Vojvodina
U neposrednoj blizini Bačke Palanke, nalazi se Čelarevo. A u Čelarevu čuveni Dvorac Dunđerskih. Danas ga poneko zove i Dvorac Carlsberg, po istoimenoj kompaniji za proizvodnju piva koja se brine o njemu.
Istorija
Dvorksi kompleks čine: Mali dvorac (stariji) i Veliki, dvorac novijeg datuma. Krajem 18. i početkom 19. veka Marfi Lipot je sagradio Mali dvorac. Kasnije se u njega uselio plemić Nikola Bezeredi sa porodicom. Današnji Veliki dvorac sagradio je sam Bezeredi, po projektu nepoznatog bečkog arhitekte između 1834. i 1837. godine. Dvorac je, 1882. godine prodao čuvenom veleposedniku Lazaru Dunđerskom.
Legenda
Prema legedni, kada je prodao dvorac Dunđerskom, Bezeredi mu je poklonio i stari raštimovani klavir, koji je otkupio za vrlo malo novca od nekog kockara, razalovanog ruskog grofa. Klavir je ostao u salonu da čeka neke lepše dane, a Lazar se dao na posao. Odmah je podigao parni mlin i fabriku spiritusa. Samo dve godine kasnije, 1884. zasadio je hmelj i podigao prvu pivaru. Ta pivara danas posluje u okviru „Carlsberg” grupacije. Zanimljivo je da je nadaleko poznato pivo „Lav” naziv dobilo po statuama lavova u prirodnoj veličini, koji su smešteni na ulasku u Dvorac Dunđerskih.
Jednog popodneva je Lazar, zastao pored starog klavira u salonu i stao da razmišlja kako je potrebno da zamku udahne dušu. Kako je voleo umetnost, ali joj nije bio baš vičan, odlučio je da u svoj salon pozove najviđenije umetnike tadašnje Srbije. Tako su stalni gosti gosti salona Dunđerskih postali: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Laza Kostić…
Najčešće je navraćao baš Laza, koji je sa Lazarom razvio lepo prijateljstvo i postao kum svoj njegovoj deci. Krstio je i mladu Lenku Dunđerski, jedinu Lazarevu ćerku. Ali, ostareli pesnik se u nju i zaljubio… Zanimljivo je da je upravo Lenka bila prva koja je počela intenzivno da svira na starom klaviru.
„Dešavalo se da posluga iznese, kada je vreme lepo, klavir napolje i postavi ga između dva kamena lava na ulazu u zamak. Lenka bi sedala i počinjala da svira. Bila bi to dobrodošlica pesniku. Iz dirki poklon klavira bi izlazili zvuci, koji bi prvo smirivali kamene lavove, a zatim do bola i nemoći pogađale dušu ostarelog pesnika. Lenka nije imala posebnu tehniku, ali su njena čednost i sudbina već odavno umrlog kockara, bivšeg vlasnika klavira, stvarali sazvučje koje je odisalo slatkom tugom umiranja. Ostareli poeta se nije osećao dostojnim ove mladosti, iako je i Lenka osećala simpatije prema njemu.
„ Uspešno je Laza odolevao iskušenjima, kažnjavajući sebe nesanicom. Čak je pisao Nikoli Tesli da oženi Lenku, jer su jedno drugog dostojni. Povukao se u manastir Krusedol na Fruškoj Gori, odakle misleći da ce tako uspeti da zaboravi lepu Lenku, odlazi u Sombor kod Julijane Palanački, kojom se oženio 1895. godine. Nekako u isto vreme Lenka odlazi u Beč. A samo dva meseca nakon Lazinog venčanja, ona umire. Sahranjena je u porodičnoj zadužbini Dunđerskih, crkvici na pravoslavnom groblju u Srbobranu. A Laza…Imao je snove u kojima ga je pohodila mrtva Lenka. Pored glave je držao beležnicu i čim bi ustao, sve bi zapisivao. Gotovo dve decenije, Lenka je bila prisutna u Lazinom životu: od trenutka kada ju je upoznao do njegovog poslednjeg uzdaha…
Spevao je najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku „Santa Maria della salute”, kao spomen jednoj nemogućoj ljubavi… Veruje se da je ta „pesma nad pesmama” srpske lirske poezije završena 1909. godine u Budimpešti, jer ju je Laza te godine poslao na korekturu svom prijatelju, Milanu Budisavljeviću. Iste godine je i objavljena, a pesnik je otišao kod svoje Lenke godinu dana kasnije. Veruje se da pesma nosi naslov posvećen hramu Gospe od Spasa u Veneciji, jer je Laza čim je čuo za vest o smrti svoje voljene, sa suprugom otputovao u Veneciju i baš u ovoj crkvi se pomolio za dve najdraže žene u njegovom životu: Lenku i majku, koja je rano preminula.
Tako je pesma postala sinonim neostvarene ljubavi, sa svim strahovima, nadama, patnjama i željama…
Na desetogodišnjicu od Lenkine smrti, Laza je naručio od Uroša Predića da uradiLenkin portret, koji se i danas nalazi u dvorcu.