Dunja i lekovito dejstvo

Dunja 

Naročito se cene vranjska i leskovačka dunja. Zreo plod se jede svež, sirov ili pečen, jer je prijatnog ukusa i mirisa. Više se prerađuje u domaćinstvu u slatka, kompote, pekmeze i dr. i u prehrambenoj industriji u marmeladu, žele, a u novije vreme i u sok. Može se i sušiti isečen u kriške. Strugane zrele ili još bolje nedozrele dunje u kojima ima više pektina, kuvanjem s vodom i šećerom daju ukusan čvrst žele, poznat kao „kitnkez“ (od nemačkog OšIepkaze sir od dunja). Sveže dunje mogu se očuvati do proleća u prohladnoj prostoriji. U prostoriji gde se čuvaju raz- vijaju prijatan miris koji potiče od aromatičnih sastojaka iz žutog spoljašnjeg dela ploda.

U narodnoj medicini dunja i dunjac (krupan kruškoliki plod) koriste se kao blag nakiseo adstringens a sok za izradu sirupa od dunja koji se daje za lečenje proliva.

Lekovito dejstvo dunje

Zrelo osušeno seme od dunja sadrži u spoljašnjem delu dosta sluzi (preko 20%) i upotrebljava se za izradu leka za ublažavanje kašlja, protiv proliva, spolja za obloge kod zapaljenja kože, manjih opekotina, uboja, dodaje se kremovima za ruke i sl.

Dunji su od najstarijih vremena pripisivana svojstva dobrog sredstva za regulisanje rada organa za varenje, za pojačanje apetita, jačanja želuca, kod slabosti jetre i protiv malokrvnosti.