Šta su martovske ide

Sve do 153. godine pre Hrista Stari Rimljani su pocetkom nove godine smatrali 1. mart. Njihov kalendar je predstavljao svojvrsnu kombinaciju zabune i sujeverja. Postojalo je 12 meseci, I to: marcijus, aprilis, majus, junijus, kvintilis, sekstilis, september, oktober, november, december, januarijusi i februarijus. Da godina počinje 1. januara odlučeno je tek te godine.

Ovaj kalendar je bio različit svake godine, a o tome kako će izgledati odlučivala je grupa zvaničnika, koji su se nazivali „pontifici” ili vrhovni sveštenici. Oni su posmatrali nebo i iščekivali pojavu mladog meseca. Kada bi ga ugledali, odlučivali su koliko treba da prođe pre jednog specijalnog dana u mesecu, koji su nazivali „nona”. Prvi dan u mesecu je nazivan „kalende”, a dani kada je mesec pun „ide”.

U čuvenom Šekspirovom delu „Julije Cezar”, prorok za koga su Rimljani verovali da ima moć da predskazuje sudbinu, kaže Cezaru da se čuva martovskih ida. Ide su samo u: martu, maju, julu i oktobru padale 15. dana u mesecu, a svih ostalih meseci 13. dana. U pomenutom delu, prorok kazuje Cezaru da će mu se, dakle 15. dana marta dogoditi nesto strašno. A prema istorijskim podacima, Julije Cezar je ubijen 15. marta.

Kako je svaka godina bila različite dužine i sam kalendar mnogima nije bio jasan. Tako je, 46. godine pre Hrista Cezar bio taj koji je izvršio promene, kako bi postao jednoobrazan. Upravo je ovaj kalendar, nazvan „julijanski” po Gaju Juliju Cezaru, korišćen kasnije u Evropi.