10 najdužih zmija na svetu

Neke zmije svoj plen ubijaju otrovom, dok neke koriste mišiće u tu svrhu.
Ima ih različitih boja, šara i dužina.
Evo liste najdužih zmija na svetu i njihovih osnovnih karakteristika.

10. Indigo zmija (Indigo snake)

Prosečne je dužine oko 2.4 metra.

Stanište im je u Centralnoj, Južnoj i Severnoj Americi. Hrane se manjim životinjama: glodarima, gušterima, pticama, žabama i nekim drugim vrstama zmija, poput recimo zvečarki.

Svoj plen upozoravaju svojevrsnim šištanjem i trešenjem repa, u znak upozorenja.

9. Zapadna zvečarka sa dijamantskim leđima (Diamondback Rattlesnake)

Prosečne je dužine oko 2.7 metara.

Stanište im je na obalama Tihog okeana, u pustinjskim delovima Sjedinjenih Američkih Država, severnim delovima Meksika, pa čak i u planinskim predelima na oko 3000 metara nadmorske visine.

Obično love plen kada se smrkne, a vraćaju se u svoja staništa pre zore. Hrane se: miševima, pacovima, zečevima…

Odlikuje ih posedovanje infracrvenih detektora, pa zahvaljujući tome lako pronalaze toplokrvne životinje u mrklom mraku. Kada se nahrane, danima, a ponekad i nedeljama leže sakrivene u žbunju ili ispod stene i vare hranu.

8. Australijska smeđa zmija (Giant brown snake)

Prosečne je dužine oko 3.4 metra.

Ona je ujedno i druga najduža zmija. čije je stanište u Australiji.

Iako joj otrov nije naročito toksičan, problem je što ga izlučuje u velikim količinama.

Stanište joj je uglavnom šuma, ali i prerije i pustinje. Od ljudi se obično skriva oko drveća, ispod gomile grana i na sličnim mestima, a zanimljivo je da ni jedan primerak ove vrste nije pronađen u prašumi.

Hrani se: gušterima, pticama, žabama, ali i drugim vrstama i to otrovnih zmija.

7. Zmija bushmaster (Bushmaster snake)

Prosečne je dužine oko 3.7 metara.

Stanište joj je na području Centralne i Južne Amerike i na ostrvu Trinidad.

Ovo je ujedno i najduža otrovnica na zapadnoj hemisferi.

Nazivaju je i „nema zvečarka“, jer joj, slično kao i kod zvečarke kraj repa vibrira na specifičan način kada je uznemirena.

6. Udav (Boa constrictor)

Prosečne je dužine oko 4.9 metara.

Spada u porodicu Kržljonoški, tj. zmija koje svoj plen ubijaju stiskom, a nisu otrovne.

Plen ubija umotavajući se oko njega. Može duži vremenski period opstati bez hrane. Odrasli primerci čak i celu godinu.

Hrani se: sisarima, miševima, pacovima i zečevima.

Kako ima izuzetno rastegljiv želudac, može progutati i plen koji ima izuzetno veliku zapreminu.

5. Kraljevska kobra (King Cobra)

Prosečne je dužine oko 5.8 metara.

Ovo je, ujedno i najveća otrovnica na svetu.

Isključivo nastanjuje šumska područja, uglavnom Burme i Tajlanda.

Iako se smatra najvećom otrovnicom na svetu, jako je mali broj ljudskih žrtava od njenog ujeda, jer retko dolaze u kontakt. Najčešće stradaju krotitelji zmija, koji ovu vrstu koriste za svoje predstave.

Njen ujed je izuzetno opasan, jer se prilikom njega izluči velika količina jakog otrova.

4. Dijamantski piton (Diamond Python)

Prosečne je dužine oko 6.4 metara.

Nastanjuju priobalna područja jugoistočne Australije, a mogu se naći i na većin nadmorskim visinama od bilo koje druge vrste australijskog pitona.

Uglavnom vrebaju plen u toku dana i u toplijim noćima. Do ulova najčešće dolaze tako što ga obavijaju i uguše.

Hrane se: gušterima, pticama i sisarima.

Nisu opasni za ljude, ali ako osete da su ozbiljno maltretirani, znaju da ugrizu.

3. Indijski piton (Indian Python)

Prosečne je dužine oko 7.6 metara.

Stanište im je, dakle Indija, ali ih ima i u: Pakistanu, Šri Lanki, južnom Nepalu, Butanu, Bangladešu i severnom Mjanmaru.

Uglavnom su nastanjeni u močvarama, ali ih ima i na pašnjacima, stenovitim brdima i u rečnim dolinama.

Zavisni su od izvora vode. Izuzetno su dobri plivači.

Hrane se: sisarima, gmizavcima i pticama. Svoj plen ubijaju stiskanjem. Dugo mogu da vare hranu. Zabeležen je slučaj, kada je pripadnik ove vrste čak dve godine bio u stanju mirovanja i vario hranu.

2. Zelena anakonda (Green anaconda)

Prosečne je dužine oko 8.5 metara.

Ovo je, ujedno i najveći predstavnik familije Boa i najteža zmija na svetu.

Najveći predstavnik ove vrste ikada izmeren je bio dugačak čak 11.43 metra, ali se ne zna koliko je bio težak.

Stanište im je severni deo Južne Amerike, sliv reke Amazon i Orinoko, Kolumbija, Venecuela, Brazil, severni delovi Bolivije, severoistočni delovi Perua, Gvajana i ostrvo Trinidad.

Hrane se: ribama, pticama i sisarima. Oni krupniji primerci ove vrste se hrane: tapirima, jelenima, kajmanima, a ponekad čak i krokodilima i jaguarima. Ipak iako usmrte plen, uglavnom ne pojedu tako velike životinje.

Za ovu vrstu je specifična i vrsta kanibalizma. Ako su zatočene, postaju izuzetno agresivne.

Iako imaju izuzetno snažan i bolan ugriz, on nije smrtonosan. Svoj plen ubijaju tako što ga obaviju i uguše.

1. Mrežasti piton (Reticulated Python)

Prosečne je dužine oko10.7 metara.

Uglavnom je svetložućkaste boje do smeđe. Stanište mu je na Malajskim ostrvima, uglavnom u močvarnim područjima.

Izuzetno veliki primerci ove vrste ponekad love i veće vrste sisara, poput jelena, na primer.