Prvo svetsko prvenstvo 1930 u Urugvaju

Prvi Svetski šampionat u fulbalu održan je između 13. I 30. Jula 1930. U Urugvaju, preuiznije u Montevideu, prestonici ove južnoameričke države. Učestvovalo je 13 reprezentauija. Turnir je bio pozivni, nisu održane kvalifikauije i u Urugvaj su mogle doći sve selekuije koje su se odazvale pozivu FIFA.

Odluka Svetske fudbalske asouijauije da organizauiju premijernog“Mundijala” dodeli Urugvaju, kao prvoj fudbalskoj velesili tog doba uzastopnim pobednicima na olimiijskim turnirima 1924. I 1928., takmičenjima koja su okupljala najbolje reprezentauije sveta  izazvala je ogorčenje u Evropi. Englezi, iako veoma zainteresovani da pokažu svoju snagu, odlučili su da bojkotuju šampionat, smatrajući da je organizaciju prvog Svetskog prvenstva trebalo dodeliti zemlji u kojoj je ponikao savremeni fudbal. Od putovanja u Urugvaj odustali su takođe Italija, Španija, Holandija…

Tako su se na završnom turniru našle selekcije Argentine, Čilea, Franuuske, Meksika, Jugoslavije, Brazila, Bolivije, Rumunije, Perua, Sjedinjenih Američkih Država, Paragvaja, Belgije i, naravno domaćina Urugvaja.

Možda bi se na premijeri pojavilo još nekoliko reprezentacija sa Starog kontinenta da ih dug put do Južne Amerike nije obeshrabrivao. Do Urugvaja se moglo stići jedino brodom i tek nakon višenedeljnog putovanja.

Jugoslovenima Atlantik nije bio prepreka da bi se pojavili na prvoj smotri najboljih reprezentacija sveta. Otisnuli su se na put koji je trajao 19 dana, a da bi održali formu trenirali su na brodskoj palubi.

Ne hajući za zbunjene poglede ostalih putnika, pripremali su se na franuuskom brodu“Florida” za duele sa rivalima o kojima su znali veoma malo.

Domaćini su, naravno, priželjkivali da Urugvaj bude prvi osvajač“zlatne boginje”. Nadali su se finalu sa Argentinom, jer je specifičnu draž meču davao veliki rivalitet susednih zemalja. Velike šanse za plasman u finale davane su jedino Brazilu. Na evropske selekcije niko nije posmatrao kao na ozbiljne konkurente.

Jugosloveni će, međutim, takve prognoze proglasiti pretencioznim.
Prvi meč na šampionatima sveta Jugoslavije je igrala protiv Brazila.“Karioke” su već tada slovile za fudbalske mađioničare i predstavljali su velikog favorita. Na kladionici se to posebno odražavalo. Bukmejkeri su šanse Jugoslovena procenjivali na 1: 1000!

Čini se da su upravo kladioničari krivi za prvu veliku senzauiju na svetskim šampionatima. Takvo potcenjivanje zainatilo je naše reprezentativce da se ne predaju lako “kariokama“.

Prvu utakmicu na šampionatima sveta za Jugoslaviju odigrali su Jakšić, Ivković, Mihajlović, Arsenijević, Stefanović, Djokić, Tirnanić, B. Marjanović, Bek, Vujadinović i Sekulić. Na stadionu“Nacional”, 14. Jula 1930, 50. 000 gledalaca u neverici svedočili su eliminaciji jednog od favorita za titulu. Golovima Tirnanića u 22. I Beka u 29. Minutu Jugoslavija je priredila najveće iznenađenje prvog Svetskog šampionata. Sve što je Brazil uspeo da učini bio je počasni gol Neta u 62. Minutu.

Zatim i laka pobeda protiv Bolivije 4: 0, prvo mesto u grupi!
U Urugvaju je iznenađenje igrama Jugoslavije smenio strah. Nakon okončanja prvog kruga takmičenja, žreb je odlučio da se u polufinalu ta „strašna”, Jugoslavija nameri na domaću selekuiju. Štampa je bila puna upozorenja na igru protivnika opominjući reprezentativce Urugvaja da ih očekuje težak zadatak, možda čak i teži od onoga koji bi mogli da imaju u finalnoj utakmici.

Finale je i za Jugoslaviju bio veliki ulog, pa našim reprezentativcima nije ni na kraj pameti bilo da polože oružje pred najvećim favoritom“Mundijala”. Istrčali su na teren stadiona “Sentenario rešeni da pobede. Za protivnika, pored najjače selekcije sveta, imali su i 93.000 gledalaca. To je rekord stadiona postavljen 27. Jula 1930. I do danas nije oboren!

Već u 4. Minutu 1: 0 za Jugoslaviju! Mrežu domaćina zatresao je Sekulić. Stadion je zanemeo. Desetak minuta kasnije još jedna lopta u mreži Urugvaja.

Bio je to trenutak da na scenu stupi sudija, Rego iz Brazila. Na intervenciju pomoćnika poništava gol. Izveštači su bili jednoglasni. Neopravdano. Sa sličnom konstatacijom oglasio se kasnije lično i Žil Rime, uz pregršt pohvala o Jugoslovenima.

To je bio momenat da se Urugvajci krenu. Anselmo je u 19. Minutu poravnao na 1: 1, samo dva minuta kasnije domaći su poveli, da bi se u 30. Minutu dogodio incident nezaobilazan u svim antologijama svetskih šampionata. Napad domaćina je propao i lopta je otišla u gol-aut odakle ju je jedan policajac vratio u teren, Anselmo je, više reda radi, šutnuo u našu mrežu, a sudija Rego pokazao na centar! Uzaludni su bili protesti Jugosloiena. Rego nije promenio neverovatnu odluku, Urugvaj je poveo sa 3: 1, a naši reprezentativci su shvatili da pored favorizovanog domaćina nemaju šansi za prolazak u finale. Na kraju, najteži poraz na svetskim prvenstvima – 1: 6.

Žalopojke Jugoslovena niko nije čuo. Sledilo je prvo veliko finale: Urugvaj – Argentina. Bio je to “večiti’ derbi onog vremena, susret najjačih reprezentacija sveta. Urugvajci su, posle olimnijskih, želeli i zlatnu medalju sa svetskog prvenstva, Argentina je želela revanš za poraz u finalu Olimiijskih igara /1: 2/ u Amsterdamu 1928.

Već u 12. Minutu Urugvaj vodi 1: 0, ali sledi preokret i do 37. Minuta Argentina stiče prednost 2: 1. U nastavku, Urugvajce, ipak niko nije mogao da zadrži na putu do trona. Još tri gola i velika pobeda 4: 2.

Bio je to razlog da na ulicama Montevidea počne žestok okršaj navijača Urugvaja i Argentine. Gosti su, naravno, izvukli deblji kraj, a sve se okončalo političkim sukobom na najvišim instancama i prekidom diplomatskih odnosa. Ambasadori su ponovo razmeljeni tek nakon Drugog svetskog rata!

Giljermo Stabile – Najbolji strelac prvog svetskog prvenstva
Giljermo Stabile najbolji je strelac prvog Svetskog šamiionata. Predvodio je napad Argentine i na pet utakmica postigao osam golova, upisavši se jednom u strelce i u finalnoj utakmici.

Najveća odlika bila mu je izuzetna brzina. Kao petnaestogodišnjak trčao je stotinu metara za 11 sekundi, što bi ga i danas svrstavalo u red najbržih fudbalera sveta. Golmani su najviše strahovali od njegovih nepredvidivih poteza. Najviše zahvaljujući Stabileu Argentina je predstavljala svetsku velesilu.

Milovan Jakšić – El gran Milovan
Kao jedan od junaka velikog uspeha Jugoslovena na prvom svetskom šampionatu u Urugvaju imenovan je golman Milovan Jakšić.
Bravuroznim odbranama, posebno u duelu sa Brazilom, primorao je izveštače da mu dodele nadimak “El gran Milovan” – veliki Milovan.

FINALE  30 7. 1930. 

Urugvaj — Argentina 4: 2 (1: 2)
Stadion Sentenario. Gledalaca 90. 000. Sudija Langenus /Belgija/

Strelci: 1: 0 – Dorado /12/, 1: 1 Pučele /20/, 1: 2 Stabile /37/, 2: 2 Cea /57/, 3: 2 Iriarte /68/, 4: 2 Kastro /89/ –

URUGVAJ: Balesteros, Nazaui, Mašeroni, Andrade, Feriandes, Gestido, Dorado, Skarone, Kastro, Cea, Iriarte. Selektor Alberto Soiići.

ARGENTINA: Botaso, Dela Tore, Peternoster, X. Evaristo, Monti, Suares, Peučele, Varalo, Stabile, Ferera, M. Evaristo.

JUGOSLAVIJA U URUGVAJU

Jugoslavija — Brazil 2: 1 (2: 0)
Moitevideo, 14. Jula 1930. Stadion“Nauional”. Gledalaua 30. 000. Sudija: Tehada / Urugvaj.

Strelci: Tirnanić i Bek za Jugoslaviju, Neto za Brazil.

JUGOSLAVIJA: Jakšić, Ivković, Mihajlović, Arsenijević, Lj. Stefanović, Tjokić, Tirianić, B. Marjanović, Bek, Vujadinović, Sekulić. Selektor: Boško Simonović.

BRAZIL: Monteiro, Kosta, Gervasoni, Fonseka, Santos, Gudičeli, Ribeiro, Braga, Patesko, Neto. Pereira.

Jugoslaiija — Bolivija 4: 0 (1: 0)
Montevideo, 17. Jula 1930. Stadion“Penjarol”. Gledalaca 15.000. Sudija: Mateuči (Meksiko).

Strelci: Bek /2/, B. Marjanović i Vujadinović.

JUGOSLAVIJA: Jakšić, Ivković, Mihajlović, Arsenijević, Lj. Stefanović, ‘đokić, Tirnanić, B. Marjanović, Bek, Vujadinović, Najdanović. Selektor Boško Simonović.

BOLIVIJA: Bermudes, Durandal, Čijavarija, Argote, Lara, Valerama, Gomes, Bustamante, Mendes, Alborta, Fernandes.

Jugoslavija — Urugvaj 1: 6 /1: 3/
Montevideo, 27. Jula 1930. Stadion“Sentenario”. Gledalaua: 93 – 000. Sudija Rego /Brazil/

Strelci: Sekulić za Jugoslaviju, a Anselmo /2/, Cea /3/ i Iriarte za Urugvaj.

JUGOSLAVIJA: Jakšić, Ivković, Mihajlović, Arsenijević, Lj. Stesranović, ‘đokić, Tirnanić, B. Marjanović, Bek, Vujadinović, Sekulić. Selektor Boško Simonović.

URUGVAJ: Balesteros, Nazaui, Mešaroni, Andrade, Fernandes, Gestido, Dorado, Skarone, Anselmo, Cea, Iriarte.