Drugo svetsko prvenstvo 1934 u Italiji

Drugo Svetsko prvenstvo održano je u Italiji od 27. Maja do 10. Juna 1934. Goline. Prelazak fudbalske elite na Stari kontinent označio je i ulazak političke strategije na stadione. Dodela organizacije u Italiji je dočekana kao prilika da se promoviše ideologija fašističkog pokreta, u čemu je prednjačio lično prvi čovek države, diktator Musolini. Uveravao je da jedino je Itallija dostojna „zlatne boginje” i zahtevao je od italijanskih reprezentativaca da osvoje dragoceni trofej.

Za drugi Kup “Žila Rimea” organizovane su kvalifikacione utakmice. Učešće je prijavilo 29 selekcija, a posle eliminacionih mečeva pravo da na zavrčnom turniru odmere snage steklo je 16 reprezentauija: Austrija, Mađarska, Brazil, Italija, Nemačka, Argentina, Holandija, Čehoslovačka, Franuuska, Egipat, Španija, Sjedinjene Američke Države, Belgija, Švedska, Švajcarska i Rumunija.

Veliko iznenađenje predstavljala je odluka svetskih prvaka Urugvaja da u Italiji ne brane četiri godine ranije osvojen trofej. Na Apenima se ovakav čin tumačio strahom Urugvaja da će poniženi i poraženi napustiti takmičenje, ali pravi povod je bio revanšizam. Pošto Italijani nisu prisustvovali premijernom Mundijalu, Urugvajci su odlučili da neučestvovanjem umalje značaj drugog Prvenstva sveta, pa se nisu prijavili ni za kvalifikacione utakmice.

Odsustvo svetskih šampiona nije sprečilo da se u Italiji okupi sve najbolje sa fudbalske pozornice, posebno sa evropskog kontinenta. Domaćini su se dičili velikim asovima tog vremena: golmanom Kombijem, golgeterom Meauom, naturalizovanim argentincem Orsijem… Austrija je dovela svoj čuveni “vonder tim” koji 390 dana nije izgubio utakmicu. Španci su imali legendarnog golmana Rikarda Zamoru. Česi takođe veličanstvenog Františeka Planičku, možda najboljeg golmana u eri pre Drugog svetskog rata. Brazilce, sa Argentincima jedinim predstavnicima južnoameričkog kontinenta, predvodio je čuveni golgeter Leonidas…

Turnir je održan po sistemu eliminacija. Krenulo se od osmine finala i već na startu takmičelja Južnoamerikanci su morali da napuste Italiju. Brazilcima je na utakmici odigranoj u ‘đenopi kartu za prekookeansku plovidbu uručila Španija pobedom 3: 1. Na tom meču veliki Zamora odbranio je jedanaesterac velikom Leonidasu… Poraz Argentine predstavljao je još veće iznenađenje. Bolji od “gaučosa” bili su autsajderi Šveđani rezultatom 3: 2.

Veliki favoriti, Austrijanci i Čehoslovaci dobro su se pomučili da bi se plasirali u četvrtfinale. Tek tesnim pobedama nad Francuskom, odnosno Rumunijom, timovi koji su svoju snagu zasnivali na virtuoznoj tehnici obezbedili su učešće u sledećem krugu takmičenja.

Četvrtfinale je donelo veliki duel “ljutih” evronskih rivala, Italije i Španije. Za mnoge izveštače bilo je to finale pre finala. Nisu mnogo grešili. Poslednjeg dana maja 1934. Na stadionu “Tjovani Berta” u Firenci odigrana je jedna od najuzbudljivijih utakmiua svetskih šampionata…

Tribine su bile krcate. Brojni domaći navijači pohrlili su na stadion da bi prisustvovali još jednom trijumfu svojih ljubimaca Iako niko nije potcenjivao Špance, a Italijanima je tek zbog domaćeg terena davana mala prednost na kladionici, svi su očekivali novi uspeh“azura”. Neopravdano, ispostavilo se nakon 120 minuta divovske borbe dva tima podjednake snage. U regularnih 90 minuta nerešeno 1: 1, da bi u nastavku golmani Kombo i Zamora činili čuda pred mrežom i primorali reprezentativce Italije i Španije da sledećeg dana odigraju novu utakmcu.

Sada dileme više nije bilo duel Italijana i Španaca najveća je poslastica drugog Prvenstva sveta i svi izveštači sa Munijala pohrlili su u Firencu da bi prisustvovali dvoboju divova. Novi sudar i nova drama. Već u 4. Minutu maler za Špance, povreda levog krila Boša. Zatim 12. Minut: Orsi je centrirao pred gol Španaca, Meaca je dobro procenio situaciju, u pravom trenutku je utrčao između odbrambenih igrača Španije i loptu sproveo u mrežu.“Furija” se, međutim, nije predavala. Sa igračem manje i golom zaostatka krenuli su Španci u silne napade. Konačno, u 60. Minutu i Kombi je savladan. Španci se raduju, ali kratko.

Francuski sudija Merse poništava gol zbog ofsajda. Prigovori Španaca ostaju neuslišeni. U poslednjih pola časa Italijani su umeli da sačuvaju minimalnu prednost. Španci su morali kući, a Italija u polufinale gde ih je očekivao austrijski “vonder tim”. Ništa, međutim, nije više moglo da zaustavi “azure”. Naneli su Austrijancima prvi poraz posle više od godinu dana i sprečili ih da ostvare veliki plan selektora Majsla – pobedu u Kupu „Žila Rimea”.

U završnoj predstavi domaćine su očekivali Čehoslovaci. Njihov put do finala bio je manje naporan i lako je bilo primetiti da deluju svežije i odmornije od“azura” koje je pritiskalo teško breme umora od duela sa Španijom i Austrijom.

Već na početku finala kuriozitet: kapiteni oba tima bili su golmani: Komba u Italiji, Planička kod Čehoslovaka. Upravo oni su i obeležili finale. Bravuroznim odbranama u prvom poluvremenu sačuvali su mreže netaknutim. U nastavku Čehoslovaci su vešto koristili svežinu i sve više potiskivali Italijane pred gol Kombija. U 70. Minutu konačno Puc šalje loptu u mrežu Italijana. Kun “Žila Rimea” već je bio spreman za put u Prag, ali, kad su mnogi verovali da Italijani nemaju snage da se otrgnu zagrljaju poraza, Orsi preciznim šutem šalje loptu iza leđa Planičke. Posle 90 minuta igre još jedan meč bez pobednika. Ponovo produžeci. Čehoslovaci zbunjeni iznenadnim preokretom, dozvolili su Italijanima da se razigraju i “azuri” preko Skijavija dolaze do kapitalnog vođstva.
Italijani su pobedili sa 2: 1, a golman Čehoslovaka Planička kasnije je tvrdio kako je uspehu“azura” kumovao sudija Eklind iz Švedske, koji se noć uoči utakmice sastao sa Benitom Musolinijem i dobio instrukcije kako da arbitrira. Optužbe nikada nisu dokazane, ali ko zna da li bi se neko osvrtao na ove priče da se u poslednjem minutu Nejdeli, usamljen pred Kombijem, nije spetljao i propustio šansu života.

Italijani su umeli da proslave veliki trijumf. Igralo se i pevalo na ulicama gradova danima i noćima. Slavilo se i u Čehoslovačkoj. U Pragu su reprezentativci dočekani kao svetski prvaci, jer je i drugo mesto za njih bio veliki uspeh…

FINALE 10. 7. 1934.

Italija — Čehoslovačka 2: 1 (1: 1, 0: 1)
Rim, 10. Jula 1934. Gledalaua 45. 000. Sudija Eklind /Špedska/ Strelci: 0: 1 Puc /26/, 1: 1 Orsi /81/, 2: 1 Skianio /95/.

ITALIJA: Kombi, Monseljo, Alemandi, Feraris IV, Monti, Bertolini, Gnaita, Meaca, Skiavio, Ferari, Orsi. Sel. Vitorio Poco.

ČEHOSLOVAČKA: Planička, Zenjišek, Čtiroki, Koščalek, Čam – bal, Krčil, Junek, Svoboda, Sobotka, Nejedli, Puč

LISTA STRELACA
5 – Nejdeli /Čehoslovačka/
4 – Konen /Nemačka/, Skijavio /Italija/,
3 – Orsi /Italija/, Kilholc /Švajcarska/,
2 – Favzi /Egipat/, Vorhof /Belgija/, Hohman, Kobierski, Lehner /Nemačka/, Ferari, Meaca /Italija/, Horvat /Austrija/, Johanson /Švedska/, Abeglen /Švajcarska/, Langara /Španija/, Puc /Čehoslo – vačka/, Toldi /Mađarska/,
1 – Belis, Galateo /Argentina/. Leonidas /Brazil/, Novak /Nemačka/, Nikolas, Verist /Francuska/, Smit, Vente /Holandija/, Gvaita /Italija/, Bikal, Šal, Sesta, Zišek /Austrija/, Dobai /Rumunija/, Dunker, Kron /Švedska/, Iragori, RIđuero /Španija/, Kreil, Sobotka, Svoboda /Čehoslovačka/, Šaroši, Teleki, Vince /Mađarska/, Doneli /SAD/

František Planička
František Planička svrstan je u garnituru najboljih svetskih golmana svih vremena. Istakao se u doba kad su mreže evropskih selekcija branili mnogi čuveni golmani, poput Zamore i Kombija.

Karijeru je počeo kao petnaestogodišnjak, pa je falsifikovao krštenicu i datum rođenja kako bi mogao da zaigra za prvi tim, jer je tada starosna granica iznosila 17 godina. Gol reprezentacije Čehoslovačke čuvao je punih 12 godina i odigrao 73 utakmice. Povreda u meču sa Brazilom na Svetskom prvenstvu u Francuskoj udaljila ga je zauvek sa terena. Klupsku slavu stekao je u Slaviji iz Praga za koju je odigrao 960 utakmica. Odlikovao se brzim refleksom i odličnim postavljanjem na gol liniji, što mu je omogućilo da u karijeri primi svega 1073 golova. Odnosno tek 0, 86 no meču, čime je postavio svojevrsan rekord i danas teško nadmašiv.

Poslednji u kvalifikacijama
Na drugom Svetskom šampiontu Jugoslavija nije učestvovala, pošto je u Desetoj kvalifikacionoj grupi zauzela poslednje, treće mesto.

“Plavi” su se takmičili sa Švajcarskom i Rumunijom, a ostvarili su sledeće rezultate:
Jugoslavija – Švajcarska 2: 2 (0: 0) Beograd 24. 9. 1933.
Rumunija – Jugoslavija 2: 1 (1: 0) , Bukurešt 29. 4. 1934.

Najbolji strelac Jugoslavije u kvalifikacijama bio je Vladimir Kragić sa dva gola, a Blagoje Marjanović jednom je zatresao mrežu.