Bolesti i štetočine ukrasnog bilja
Razne štetočine ne napadaju samo biljke i drveće napolju već i sobne biljke. Mnogi se čude što im cveće vene, žuti, boluje i obično kasno primete da su im razne bubice ili vaši upropastile i uništile cveće. Cveće treba redovno pregledati. Bolje je svaki dan posvetiti mu pet do deset minuta nego u 14 dana ceo dan.
U daljem izlaganju navešćemo nekoliko štetočina:
Trips je bubica, približno milimetar duga, skače kao buva. Lišće napada s donje strane, te ono postaje mrko – žuto i otpada.
Crveni pauk je manji od tripsa. Savija list, obavija se belom paučinom kao vata i iz lista siše sokove.
Zelena vaš se, takođe, brzo množi. Napada mlado lišće i mlade izboje, siše iz njih sokove i pušta lepljivu tečnost kojom zatvara pore, te biljka od toga teško oboleva.
Štitasta vaš nanosi velike štete biljkama. Napada naročito lijandere, palme, hortenzije i drugo cveće.
Crvena vaš je uvek obavijena belom paučinom. Naročito napada kaktuse.
Bele bubice se zadržavaju ispod lišća, množe se mnogo, grizu list sa donje strane, te lišće žuti i opada. Naročito se množe kad je suša. Napadaju naročito fukside i daturu.
Najbolju zaštitu od ovih štetočina predstavlja prskanje sredstvima koja se mogu dobiti u semenarskim i cvećarsim radnjama, ili poljoprivrednim apotekama. Ako takvih sredstava trenutno nema, ili je potrebna minimalna količina, može ih sa uspehom zameniti ekstrakt duvana ili divljeg kestena. Ovim ekstraktom razblaženim vodom prska se ili sunđerom ili krpom pere lišće i stablo. Može se upotrebiti i DI – DI – TI. Posle svake. Dezinsekcije biljke se moraju dobro isprati vodom.
Svi opisani insekti su nadzemni, a sada će ukratko biti reči o onima koji se nalaze u zemlji.
Gliste. Ne bi se smele smatrati štetnim ako su u otvorenom prostoru (baštama i većim sanducima). Štaviše, korisne su, jer prevrću zemlju, prave hodnike, te time provetravaju žile. Ali, u malim saksijama mogu, kada se namnože, biti prava napast. Najbolje se odstranjuju kada se saksije zalivaju vodom u kojoj je natopljeno suvo orahovo lišće. Tada one izlaze na površinu, pa se lako odstranjuju. Zalivanje može biti i duvanskom ili slanom vodom, ali je ipak najbolja orahova.
Mali crvići, koji se najčešće pojavljuju u pokvarenoj, uskisloj zemlji, mnogo su opasniji od glista. Pojavljuju se i tamo gde se prosipa voda kojom se pere meso. Uništavaju se zalivanjem razblaženom sapunicom ili slanom vodom zagrejanom do 30°C.
Pužići golaći su veoma opasni, jer uništavaju i nagrizaju korenje. Teško se mogu odstraniti i uništiti, jer se danju uvlače u zemlju ispod saksija, a noću polaze u pohod na cveće. Najlakše se uništavaju svakodnevnim prevrtanjem i pregledom saksija. Mogu se unštavati i na ovaj način: izdubi se krompir, mrkva ili bundeva i stave na zemlju pored cveća ili saksije gde puževa najviše ima. Pred zoru se oni uvlače u njih da miruju, pa se ujutru mogu uništiti.
Biljke boluju i od zarazvih bolesti. Evo nekih.
Medljika. Poznaje se po tome što je lišće prevučeno tankom belom prevlakom. U tom slučaju se biljka posipa sumpornim cvetom i izlaže suncu.
Rđa. Pojavljuje se u obliku sitnih žutih gljivica na stabljici i lišću koji kasnije pocrne. Ako se mere ne preduzmu odmah, biljka najpre zakržlja, pa potom ugine. Za lečenje se upotrebljava rastvor galice.
Mimo ovih štetočina i bolesti zimi cveću u sobi mnogo škodi i prašina, koja zatvara pore biljci, te ona ne može pravilno da diše. Veliko lišće, na primer u filadendrona, fikusa, aspidistre i sličnih biljaka, lako se briše’od prašine bilo suvom ili vlažvom krpom, kako je kad potrebno. Sujetne žene, da bi im, za neki prijem, liišće bilo što sjajnije, natope krpu u zejtin i njome brišu lišće. Mnogo greše, jer upropašćuju biljku.
