Begonija

Begonija cveće – održavanje i nega

Begonia. Postojbina im je tropska i suptoska oblast, Južna i Srednja Amerika, istočna Indija, Cejlon, istočna i južna Kina i vlažna zapadna Afrika. Važno je napomenuti da je begonija koja raste na ostrvu Sokotri u blizini Adena plodonosna š nezamenljiva za ukrštanje, te čini osnovu od koje su se razvile najrazličitije vrste begonije.

Begonija ima raznovrsnih, velikih kao B arborescens, koja moze dostići visinu do 3 metra i vrlo malih kao B, humenophyllaa, koja izraste svega 5—6 sm, s listom velikim svega 9 mm. Postoje begonije s drvenastim, uspravnim, uvijenim, puzavim, žbunastim i sasvim niskim rizomom. List je u svih malo nakriv (asimetričan) neki su listovi okrugli, oblika srca, neki podeljeni na nekoliko režnjeva, duguljasti,jajasti, izrezani i drugih oblika. Ima ih glatkih, dlakavih, s isnupčenim ili utisiutim belim crvenim ili zelenim nervima.

Begonijama odgovara toplota i vlaga. Naročito pada u oči da su pojedine vrste u prirodi lokalizovane, tj. izolovane u pojedinim zonama. Mahom se nalaze u zaklonjenim uvalama u koje vetar slabo dopire da seme raznese, pa, s jedne strane, to, i, s druge, kratkotrajna klijavost i osetlji jivost semena doprinose tome da razne vrste begonija nisu medju sobom izmešane. Cvast begonije izlazi iz lisnog pazuha na visokoj stabljici. Cvet je jednospolan, tako da se, cesto, na istom cvetnom stablu nalaze i ženski i muški cvetići. Muški cvetići imaju mnogobrojne prašnike sa vise redova upadljivo žutih pranšičkih kesica. Ženski su trouglasti sa 2—3 krila i mnogo sitnog semena. Na pri mer, botaničar Foč je izračunao da u 1 gramu imamo do sedamdeest hiljada semenki begonije semperflorens. Pošto semenu begonije nedostaje štirak, a ima veoma malo aleurona i ulja, i klijavost mu je slaba, u najboljem slučaju u nekih traje do jedne godine. Zato je najbolje posejati seme koje nije dugo stajalo.. Sejanje begonije nije preporučljivo, jer njena nega složena, izuzev begonije semperflorens koja |kada se primi, često i sama poseje. Još jednom napominjemo da begonije zahtevaju toplotu, vlažan vazduh, odnosno isparenje, redovno i umereno zalivanje. Senovito mesto( sem gomoljaste i semperflorens begoiije) , vrlo su osetljive prema hladnoći jer im trune koren ili gomolja, a isto tako od prekomernaog zalivanja i đubrenja. Koren i listove’begoniije često napadaju razne gljivice i bakterije, pa zato treba odmah preduzeti mere da se njihovo razmnožavanje spreci i postojeći unište.

Postoji nekoliko vrsta begonija. Jedne imaju krtolu ili gomolju i cvetaju samo tokom leta velikim lepim pojedinačnim cvetovima, jednostavnim ili duplim, na primer gomolja B tuberosa Druge su lisnate, u koju spada kraljevska begonija, B rex, s vanredno lepim šarenim zeleno belim listovima ali malim cvetom. Treće su razne begonije s lepim i mnogobrojnim cvetovima. O njima će biti reči u daljem izlaganju.

Begonija semperflorens —Begonia semperflorens(Brazil) uvek je u cvetu, ima jednostavne cvetiće i džbunasta je. Neke od begonija ove vrste visoke su samo 30 om. Mogu biti crvene, roze i bele. Gaje se u saksijama, sandučićima ili napolju u zemljji. Crvenim odgovara jako sunce, a belmm poluhlad i umereno zalivanje. Najviše se razmnožavaju semenom ili razdvajanjem korena. Biljke razmnožene semenom uvek su lepše. Lep star koren je redak. Ako se želi da i zimi cveta biljka se zasadi u jesen u saksiju, stavi na prozor, dobro oreže i umereno zaliva. Pogoduje joj polu – jaka zemlja sa dosta peska. Za ove begonije upotrebljavaju se male saksije.

Lisnata ili kraljeveska begonija —Begonia Rex(istočna Indija). Ima izvanredno lelo šareno lišće. Cvet je mali i neupadljiv.. Dobgoo napreduje samo ako je vazduh vlazan i na zasenjenom mestu. Ne treba je prskati, već samo odozdo zalivati. Zimi se drži na suvom i svetlom mestu.na prozoru. Ako se ovako smesti list joj toliko poraste da joj je potrebno mnogo mesta. Presađuje se u martu u polu jaku zemlju s dosta peska, ali ne u velike saksije. Razmnožava se deljenjem i sejanjem.

Begonija lucerna — Begonia luzerna ova lepa biljka je u nas mnogo rasprostranjena. Lako se gaji i mnogo cveta, te se zato rado i neguje. Raste visotso, do 70 sm, i žbunasta je. Listovi su joj veliki, ugasitozeleni, sjajni, asimetrični kao u svih begonija i poprskani srebrnim tačkicama, pegama.. Donja strana lista je crvenkasta. Cvast je grozdasta, s mnogobrojnim rozacrvenim cvetovima koji vise i cvetaju od rana leta do zime. Ova begonija ne samo što je dekorativna i lepa već i brzo raste, a pogodna je za polusunčane prozore ili terase. Pelcer koji se u proleće odvoji od starog korena već posle četiri meseca cveta. U proleće se zemlja pretrese, razredi se i biljka podmladi jer je mlad ko ren uvek lepši od starog. Zimi se drži na prozoru, u umerenoj toploti i s vremena na vreme zaliva, jer joj usled obilnog zalivanja lišće rano otpada.

Begonija dihroa -Begonia dihroa(Brazil) jedna od lepih i najstarijih begonija koja se u nas često viđa pored begonije lucerne. U ove je lišće oitnije, nešto izduženije i više poprskano sitnijim srebrnastim tačkicama.. Donje stablo je drvenasto, a gornje grančice su zelene i povijene. Na gornjim granama tera bledoroza cvast. Dosta je otporna, te se preporučuje za gajenje.

Begonija kredneri — Begonia Credneri Neobično lepa žbunasta begonija, koja obilio cveta od poznog leta do proleća divnom grozdastom cvasti s ružičastim cvetićima koji teraju jedni za drugim. Cvet je obrastao crvenim dlačicama. List je s gornje strane sivo – zelen s gustim belim dlačicama. Donja strana lista je crvenkasta i izbrazdana crvenim nervima, te naročito lepo izgleda naspram svetlosti. Mnogo se širi i obilno tera izdanke koji ee lako skorenjuju. U proleće, kada precveta, treba je presaditi u svežu zemlju, staviti je na zaklonjeno mesto, dobro zalivati. Ali ne kvasiti listove.

Begoiija metalika —Begonia metallica(Brazil) , poznata begonija s maslinastim sjajnim dlakavim lišćem čija je donja strana crvena. Raste do 75 sm visine. Cvet joj je roza. Leti joj prija zaklonjeno mesto, a zimi sunčano. Može da prezimi i u hladnoj sobi, ali se lišće sasuši i otpadne. A tek na proleće, kada otopli, opet istera.

Begonija manikata —Begonia manicata(Meksiko) , lisnata begonija koja cveta u poznu zimu ili rano proleće. Iz debela zelena mesnata stabla poprskana belim pegama izbija lišće na mesnatoj dršci, koje je široko, veliko, oblika srca i pri kraju nešto izreckano. Zelene je boje, s bledim nervima i crvenkastim obodom. Karakteristično je za ovu biljku što su mesnate sočne zelene lisne peteljke; i nervi na donjoj strani lista i obod obrasli crvenim dlakama i što se gornji deo peteljke završava u vidu uske narukvice u 2—3 reda (manikata). Cvet je sitan, s bledoroza kruničnim listićima Posle precvetavanja biljka treba neko vreme da miruje. Kada je dovoljno mirovala presadi se u novu zemlju, razredi, dobro se zaliva i stavi na senovito mesto. Posle kratkog vremena biljka brzo istera, listovi nabujaju, te izgleda veoma lepo i dekorativno.

Begonija feasti —Begonia feastii(Meksiko) niska, lisnata, puzava, žbunasta begonija sa uvijenim rizomom. Listovi su okrugli, kožasti i glatki. Gornja strana je sjajne maslinasto – zelene boje i išarana bledim ispupčenim nervima, dok je donja strana crvena. Lisne drške u sasvim mladih listova su obodom obrasle belim maljama. Ova begonija cveta u poznu zimu ili u rano proleće. Na dutačkim, uspravnim drškama, koje izbijaju iz pazuha lista, nalaze se cvetne peteljke s bledoroza cvetovima na; kojima s naročito lepi i upadljivi muški cvetovi sa žutim prašnicima. Ova biljka je dosta otporna, pa zimi lako podnosi i topliju i hladniju odaju. Posle precvetavanja treba da miruje a u proleće se sadi, odnosno iseče rizom koji je zadebljao i neugledan.Time se biljka ujedno podmlađuje i raz mnozava lako okoreni. Drži se na mestu zaklonjenom od sunca dobro zaliva, te joj listovi bivaju sjajni, lepi i veliki.Odgovara joj humusna zemlja sa dosta peska.

Karoliniaefolija – Begonia carolinaefolia(Meksiko) vrlo je dekorativna zbog lepog zelenog lišća. Na dugačkim mesnatim drščicama prava, debela i čvrsta stabla nalaze se veoma zeleni veliki debeli sjajni listovi podeljeni na 6—8 režnjeva, zrakasto rašireni i reckavi. Na: gornjoj strani lista se vide bledi utisnuti nervi, dok su na donjoj strani ružičasto ispupčeni. Cvet nije mnogo lep beo – roza je. Ova biljka se snažno širi, žbunasta je pri dnu i raste visoko, te joj treba dosta mesta i veća saksija. Zimi je treba držati na mestu gde se neće smrznuti i katkad zalivati, dok je, naprotiv, leti treba obilno zalivati i staviti na senovito mesto. Lepo se razmnožava izbojem koji se brzo okoreni. Prija. joj, kao i svim begonijama, humusna zemlja sa dosta peska.

Krtolasta ili gomoljasta begonija – Begonia tuberosa(Bolivija, Peru) raznovrsiih je boja (sem plavih i crnih) i oblika. Kada se kupuje uvek treba označiti boju i oblik (dupli ili jednostavan). Sade se, u saksije ili sandučiće, u martu u humusnu zemlju izmešanu s krupnim peskom i drvenim ugljem. Sadi se plitko, tek toliko da se gomoljica pokrije, ali se ne zaliva. Kada počne da tera okca i listiće počinje se vrlo pažljivo sa zalivanjem, i to odozdo, iz podoške, pa zatim, ukolmko raste, sve vise. Kada otopli treba je izneti napolje, na prozor, balkon ili u vrt, prema mogućnostima, ali samo na sunčaio mesto i obilno je zalivati, katkada i đubrevitom vodom. Cvetovi u ove begonije su vanredno lepi i raznobojni, mogu biti sa duplim pravim i tršavim kruničnim listićima. Naročito je zgodna za sandučiće na prozorima i. terasama…

U jesen, kada precveta,  tj. kad lišće počinje da joj opada, treba je sve manje zaliviati. Kada sasvim zahladni gomoljice se vade iz zemlje, drska se seče do na 10 sm i biljka drži preko zime na umereno toplom mestu. Razmnožavaju se odvajanjem mladih od: starih krtola ili sečenjem, oštrim nožem krtolica na pola, tako da svaki deo ima okce. Ne sadise odmah, već se pospe prahom drvenog uglja i sačeka da se ožiljak dobro sasuši.

Može se i sejati, ali se uvek ne dobija željeni rezultat, jer je semenu potrebna posebna nega, zemlja, vazduh. vlaga i ostali higijenski uslovi koji otezavaju pravilno nicanje biljke.Zato je bolje. Nabaviti zdrave gomoljice i zasaditi ih nego čekati dve godine da. donesu lep cvet. Osim toga je važno znati da krtolice često trule, ili ih napadaju gljivice, do čega dolazi usled nedostatka toplote i preteranog zalivanja. U takvom slučaju treba odmah odstraniti bolesno mesto, posuti ga prahom drvenog uglja ili sumpornim cvetom.,