Zašto zevamo?
Postoji dosta teorija o tome zašto ljudi zevaju, a sprovedeno je i nekoliko zanimljivih studija.
Recimo dokazano je da bebe, još dok su u majčinom stomaku zevaju i smatra se da se tako pripremaju za disanje, po izlasku.
Veruje se da zevamo zbog manjka kiseonika, ali malo ljudi zna da je ova teorija oborena još 1987, kada su naučnici izložili jednu grupu ljudi pojačanom kiseoniku a drugu pojačanom uglejn-dioksidu, i ni kod jednih ni kod drugih nije bilo nekih većih razlika što se tiče zevanja.
Jedna druga grupa naučnika stavila je grupi ispitanika led na čelo i tada je primećeno smanjeno zevanje. Došli su do zaključka da ljudi koji zevaju zapravo rashlađuju mozak. Još jedna teorija je da zevanje nastaje usled ,,plitkog disanja“ koje je najviše zastupljeno uveče, ujutru ili kad nam je dosadno.
A zašto zevamo kada vidimo druge da rade isto? Postoje dve teorije ali nedovoljno dokazane. Jedan je da je to neka vrsta empatije, tj ,,solidarnosti“ kada vidimo bližnje da zevaju: porodicu, prijatelje, partnera…. Ljudi manje zevaju kada vide recimo ljude na televiziji kako rade isto. Druga teorija je da smo to nasledili od naših predaka koji nisu imali sposobnost govora već su tako komunicirali. Ova teorija je zastupljena jer je primećeno da tako komuniciraju neke životinje, pogovoto pojedine vrste majmuna.
