Španija – sportska velesila u pojedinačnim i kolektivnim sportovima
Kada neka zemlja u kontinuitetu osvaja medalje u fudbalu, košarci, rukometu I ima tenisere i teniserke u svetskom vrhu, onda je normalno da je svrstavaju u planetarnu sportsku silu. Takav je slučaj sa Španijom. Nacionalne selekcije ove države sa Pirinejskog poluostrva su aktuelni šampioni sveta i Evrope u najpopularnijem sportu – fudbalu.
Decenijama već Španija na klupskom nivou ima prave gigante u svakom iole bitnom sportu, samo bi Real i Barselona peharima osvojenim u evropskim kupovima u fudbalu, košarci i rukometu mogli da napune bilo koji muzej . Trofeje su na klupskom nivou osvajali i Elgorijaga, San Antonio, Huventud, Barseloneta, Pamesa … Potpuno je drugačija priča kada je u pitanju reprezentativna konkurencija. Ne računajući po neku generaciju fudbalera, vaterpolista ili po nekog tenisera, španski predstavnici su u glavnom bili prosečni. Sve se promenilo devedesetih godina XX veka. Tada je postavljen sistem rada koji je uz dužno poštovanje kvalitetnih stručnjaka u radu sa mladima, najveći adut imao u basnoslavnoj novčanoj podlozi.
Prelomni momenat su bile Olimpijske igre 1992. održane u Barseloni. Neosporno da je taj mediteranski grad i do tada bio lep, obeležen delima rimske, srednjovekovne i posebno Gaudijeve arhitekture. Međutim tek ulaganjem velikih novčanih sredstava, umivanjem postojećih objekata i izgradnjom novih Barselona je postala jedan od najlepših svetskih gradova. Te igre, koje su nama ostale u lošem sećanju, jer naših sportista nije bilo zbog ‚‚ nepravednih i ničim izazvanih sankcija ‚‚ predstavljale su početni impuls za stvaranje nove sportske sile.
Do te famozne ’92 Španija nije imala svetskog šampiona ni u jednom od tri najpopularnija sporta, fudbalu, košarci I rukometu. Danas ‘’ Crvena furija ‘’ može da se pohvali da ima ili je imala najbolje reprezentativne selekcije u navedenim sportovima. Led su probili rukometaši 2005. a isti uspeh ponovili osam godina kasnije, košarkaši su najbolji bili 2006. fudbaleri 2010. uz sve to osvojena je I omanja kamara medalja na evropskim prvenstvima. Osim toga Španija ima I plejadu uspešnih individualaca predvođenih jednim od najboljih tenisera u istoriji, Rafaelom Nadalom.
Čelnici španskog sporta su u cilju ostvarenja ovakvih dometa koristili sva moguća sredsva. Kada relatvno dobar sastav treba da osvoji medalju, onda mu se omogući da igra na domaćem terenu, kada je potrebno uspostaviti potpunu dominaciju u nekom takmičenju, onda se takvo takmičenje I stvori, naravno sa Špancima na liderskim funkcijama, kada je neophodan vanserisjski sportista dovedete ga iz druge zemlje.
Manir dovođenja stranaca pod špansku zastavu traje još od dana kada su dovedeni Puškaš I Di Stefano. Ipak prava pomama je počela devedesetih. Raspad SSSR-a označio je početak sezone lova na mega zvezde koje su živele iza ‘’gvozdene zavese’’, prvi ‘’kapitalac’’ bio je Talant Dušebajev. Jedan od lidera rukometne zbornaje se preko noći obreo u Santanderu, dobio novi pasoš I zadužio španski dres. Fantastični Kirgiz je sa Sovjetima osvojio zlata na OI 1992. I SP godinu dana kasnije. Za novu domovinu je debitovao 1996. godine. Tada je sve učinjeno da se furija popne na pobedničko postolje, doveden je pomenuti kosooki mag, dobijena organizacija takmičenja … Rezultat – srebro za Španiju I viza za OI.
Rukometni čelnici su na isti način došli I do, u tom trenutku najboljeg svetskog čuvara mreže, Arpada Šterbika. Iskorišćen je raspad Srbije I Crne gore, pa je Kaćki vojvoda postao Španac. Sa ‘’plavima’’ je osvojio dve svetske bronze, a sa novom reprezentacijom se popeo na krov sveta 2013.
Oprobani metod su koristili I vaterpolisti, dugogodišnji, trofejni sidraš bio je Ivan Perez. Rođeni Kubanac je Španiji doneo dve titule prvaka sveta, 1998. I 2001.
Ni moćna košarkaška porodica nije imuna na strance, tako da je njen bitan član Kongoanac Serž Ibaka koji se na debiju na EP u Litvaniji okitio zlatom, a samo nekoliko meseci kasnije I olimpijskim srebrom. Furija mnogo očekuje I od vanserijskog crnogorskog talenta Nikole Mirotića. Kad smo već na polju košerke, valja pomenuti I hibridnu tvorevinu poznatu pod imenom ULEB (Udruženje profesionalnih košarkaških liga Evrope). Organizacija je stvorena sa dva osnovna cilja, prvi je uspostavljanje španske hegemonije na klupskom nivou I totalna marginalizacija FIBA Evrope. Oba cilja su ostvarena, tako da je najprofitabilnije takmičenje Evroliga pod pokroviteljstvom ULEB-a, a najviše učesnika, čak četiri ima Španija. Funkcija FIBA Evropa je svedena samo na organizaciju evropskih prvenstava.
Vratimo se još jednom na praksu davanja pasoša strancima. Ima primera, ali vrlo retkih gde su se asovi odlučili da odbiju prelazak u novi nacionalni tim. Takav je najbolji fudbaler današnjice Leo Mesi koji I dalje brani boje Argentine I rukometaši Sergej Rutenka I Laslo Nagi kojima su draže svoje prave domovine Belorusija I Mađarska.
Regrutovanje stranaca se ne završava na već gotovim proizvodima, otišlo se korak dalje. Španija poseduje pravu skaut – mašineriju koja je premrežila planetu, pa danas više nema bezbednog mesta za mlade talente. Gde god se pojavi klinac koji zna sa loptom, postoji realna šansa da se njemu I njegovoj porodici ponudi život u sunčanoj Španiji, naravno uz obavezu da u dogledno vreme obuče I crveni dres.
Možda cela ova priča nudi I odgovor za jednu špansku enigma. Zašto njena himna nema reči?
Kapa dole Španiji za sve rezultate u poslednje dve decenije, ali neke činjenice se ne mogu ignorisati. Ima mrlja na zlatu ima još, ali se teško ili nikako ne mogu dokazati. Obični zaljubljenici u sport, ali I sportski radnici neretko dižu glas I javno pričaju o sudijskim nepravdama koje su pomogle Špancima. Ima ‘’ zlih jezika ‘’ koji govore da je ‘’ jedna dokazano netalentovana nacija mogla da uspe samo zahvaljujući doping ‘’ , to su već tvrdnje u koje svaki pravi sportista neće da poveruje bez jakih dokaza.
Za kraj I nešto što možda nema veze sa španskim sportom, najveći biciklista sveta svih vremena, sedmostruki pobednik Tur d Fransa, Lens Armstrong je 2012. priznao da je koristio nedozvoljena stimulativna sredstva.
Vitomir
